Dragiša Vasić jedan od glavnih ideologa Ravnogorskog pokreta Jugoslavije i blizak saradnik četnika Dragoslava Mihajlovića, rehabilitovan je nakon 65 godina.
Istoričari i sociolozi upozoravaju da su takve rehabilitacije opasne, jer menjaju istorijske činjenice i ne služe naučnoj istini već udovoljavanju želja jednog dela političke elite u Srbiji.
Glavni ideolog i druga ličnost Ravnogorskog pokreta Jugoslovenske vojske u otadžbini Dragiša Vasić koji je 24. marta 1945. godine proglašen ratnim zločincem, rehabilitovan je na zahtev njegove kćerke Tanje Vasić-Janićijević.
Ovo je samo jedan u nizu rehabilitacija. Jedna od prvih bila je u 2007. god. kada je rehabilitovan Slobodan Jovanovića, a pre dva meseca rehabilitovan je i predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije Dragiša Cvetković koji je bio i potpisnik pristupanja Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu.
Istoričari i sociolozi ističu da potreba za rehabilitacijama postoji, jer su tokom Drugog svetskog rata stradali i potpuno nevini ljudi.
“Ipak” istoričarka Branka Prpa, kaže za RSE da, “ovakve rehabilitacije, kao što su Vasićeva ili Cvetkovićeva, omogućavaju da se „na mala vrata“, uz nevine žrtve, „provuče“ i rehabilitacija kolaboracionista”. Ona, kao najodgovornije za takav odnos prema prošlosti označava deo političkih elita koji želi da preprave istoriju:
“Imamo neopisivu zamenu teza, bacanje ljudima prašine u oči, imamo skretanje pogleda i pažnje sa recentne istorije, one od pre desetak godina, na istoriju koja je bila pre skoro 70 godina. Znači, imamo jednu neopisivu manipulaciju na delu sa katastrofalnim posledicama i to ne samo za nešto što jeste kultura sećanja jednog naroda, nego imamo katastrofalne posledice i za jednu nauku. Šta će nam istoriografija, kada oni (političari) to bolje znaju od nas”, objašnjava Prpa.
Srbijansko društvo još uvek je podeljeno u odnosu na četnike i partizane. Stiče se utisak da je u sadašnjem parlamentu više onih koji zastupaju stavove desnice, pa tako i ne čudi da je 2004. godine Skupština Srbije izglasavanjem Zakona o rehabilitaciji izvela, kako jedan deo intelektualne elite u Srbiji smatra, istorijsko nasilje, proglasivši četnički pokret antifašističkim.
U takvom jednom ambijentu, sasvim je moguće da se kontroverzne ličnosti kao što je Dragiša Vasić rehabilituju, kaže za RSE, Miodrag Zečević, bivši profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu:
“Rehabilituje se fašistička ideologija. Ovde je u pitanju prevara, jer političari i neki bliski njima žele da pomoću Zakona o rehabilitaciji, ne rehabilituju one koje bi trebalo rehabilitovati, nego izdaju i kolaboraciju sa okupatorom i njihove nosioce,” smatra Zečević.
OPASNA PORUKA MLADIMA
Sa druge strane, pristalice rehabilitacije smatraju suprotno. Oni se ne slažu sa tim da se imenima kao što su Milan Nedić ili Dragoslav Mihajlović mogu prišiti etikete, kao što su izdajnik i kolaboracionista.
Aleksandar Nedić iz Srpke liberalne stranke, koja nastoji da što više antikomunista stradalih tokom Drugog svetkog rata rehabilituje, kaže za RSE, da za njih postoje dve vrste rehabilitacija.
“Ove rehabilitacije koje sada dolaze nas raduju, s tim da je jedna stvar za nas važna. Želimo da napravimo razliku između istorijske rehabilitacije, a tu rehabilitaciju ne može dati ni jedan sud, stranka ili pojedinac nego isključivo nezavisni istoričari u Srbiji i, sa druge strane, sudske rehabilitacije, za koju smatramo da samo sud treba da bude nadležan. To znači, da ako je bilo nekih pravnih nedostataka, kao u stotinama slučajevima kao što su slučaj Dragoslava Mihajlovića ili Milana Nedića, koji su streljani pa tek onda bili osuđeni, smatramo da oni automastki moraju biti rehabilitovani,” kaže Nedić.
Sudsko veće Okružnog suda u Beogradu, kojim je predsedavala sudija Snežana Nikolić-Garotić, posle skoro 65 godina ukinulo je odluku Zemaljske komisije Srbije za utvrđivanje zločina okupatora i njegovih pomagača, kojom je Dragiša Vasić okrivljen kao "izdajnik naroda" zbog učešća na jednoj konferenciji u februaru 1942. kada je ugovorena politička i vojna saradnja Nemaca i četnika i zajednička akcija protiv partizana.
Pod nedovoljno rasvetljenim okolnostima ubijen je aprila 1945. godine, a pitanje njegove rehabilitacije pokrenulo je Udruženje književnika Srbije još pre dve decenije.
Sociloškinja Zagorka Golubović, u razgovoru za RSE, naglašava da su ovakvi potezi veoma opasni i da sa sobom nose posledice koje mogu biti dublje i veće, nego što je to sadašnja podela na partizane i četnike ili antifašiste i kolaboracioniste.
“Opasno je zbog toga što se mlade generacije vaspitavaju u tom duhu. Stvari su otišle predaleko i pitanje je kako će se to zaustaviti i da li se može zaustaviti, jer oni koji su najodgovorniji, a ja ne kažem da su to samo političke stranke, već da smo odgovorni svi mi koji dozvoljavamo da se takve stvari dešavaju”, rekla je Golubović.
Istoričari i sociolozi upozoravaju da su takve rehabilitacije opasne, jer menjaju istorijske činjenice i ne služe naučnoj istini već udovoljavanju želja jednog dela političke elite u Srbiji.
Glavni ideolog i druga ličnost Ravnogorskog pokreta Jugoslovenske vojske u otadžbini Dragiša Vasić koji je 24. marta 1945. godine proglašen ratnim zločincem, rehabilitovan je na zahtev njegove kćerke Tanje Vasić-Janićijević.
Ovo je samo jedan u nizu rehabilitacija. Jedna od prvih bila je u 2007. god. kada je rehabilitovan Slobodan Jovanovića, a pre dva meseca rehabilitovan je i predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije Dragiša Cvetković koji je bio i potpisnik pristupanja Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu.
Istoričari i sociolozi ističu da potreba za rehabilitacijama postoji, jer su tokom Drugog svetskog rata stradali i potpuno nevini ljudi.
“Ipak” istoričarka Branka Prpa, kaže za RSE da, “ovakve rehabilitacije, kao što su Vasićeva ili Cvetkovićeva, omogućavaju da se „na mala vrata“, uz nevine žrtve, „provuče“ i rehabilitacija kolaboracionista”. Ona, kao najodgovornije za takav odnos prema prošlosti označava deo političkih elita koji želi da preprave istoriju:
“Imamo neopisivu zamenu teza, bacanje ljudima prašine u oči, imamo skretanje pogleda i pažnje sa recentne istorije, one od pre desetak godina, na istoriju koja je bila pre skoro 70 godina. Znači, imamo jednu neopisivu manipulaciju na delu sa katastrofalnim posledicama i to ne samo za nešto što jeste kultura sećanja jednog naroda, nego imamo katastrofalne posledice i za jednu nauku. Šta će nam istoriografija, kada oni (političari) to bolje znaju od nas”, objašnjava Prpa.
Srbijansko društvo još uvek je podeljeno u odnosu na četnike i partizane. Stiče se utisak da je u sadašnjem parlamentu više onih koji zastupaju stavove desnice, pa tako i ne čudi da je 2004. godine Skupština Srbije izglasavanjem Zakona o rehabilitaciji izvela, kako jedan deo intelektualne elite u Srbiji smatra, istorijsko nasilje, proglasivši četnički pokret antifašističkim.
U takvom jednom ambijentu, sasvim je moguće da se kontroverzne ličnosti kao što je Dragiša Vasić rehabilituju, kaže za RSE, Miodrag Zečević, bivši profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu:
“Rehabilituje se fašistička ideologija. Ovde je u pitanju prevara, jer političari i neki bliski njima žele da pomoću Zakona o rehabilitaciji, ne rehabilituju one koje bi trebalo rehabilitovati, nego izdaju i kolaboraciju sa okupatorom i njihove nosioce,” smatra Zečević.
OPASNA PORUKA MLADIMA
Sa druge strane, pristalice rehabilitacije smatraju suprotno. Oni se ne slažu sa tim da se imenima kao što su Milan Nedić ili Dragoslav Mihajlović mogu prišiti etikete, kao što su izdajnik i kolaboracionista.
Aleksandar Nedić iz Srpke liberalne stranke, koja nastoji da što više antikomunista stradalih tokom Drugog svetkog rata rehabilituje, kaže za RSE, da za njih postoje dve vrste rehabilitacija.
“Ove rehabilitacije koje sada dolaze nas raduju, s tim da je jedna stvar za nas važna. Želimo da napravimo razliku između istorijske rehabilitacije, a tu rehabilitaciju ne može dati ni jedan sud, stranka ili pojedinac nego isključivo nezavisni istoričari u Srbiji i, sa druge strane, sudske rehabilitacije, za koju smatramo da samo sud treba da bude nadležan. To znači, da ako je bilo nekih pravnih nedostataka, kao u stotinama slučajevima kao što su slučaj Dragoslava Mihajlovića ili Milana Nedića, koji su streljani pa tek onda bili osuđeni, smatramo da oni automastki moraju biti rehabilitovani,” kaže Nedić.
Sudsko veće Okružnog suda u Beogradu, kojim je predsedavala sudija Snežana Nikolić-Garotić, posle skoro 65 godina ukinulo je odluku Zemaljske komisije Srbije za utvrđivanje zločina okupatora i njegovih pomagača, kojom je Dragiša Vasić okrivljen kao "izdajnik naroda" zbog učešća na jednoj konferenciji u februaru 1942. kada je ugovorena politička i vojna saradnja Nemaca i četnika i zajednička akcija protiv partizana.
Pod nedovoljno rasvetljenim okolnostima ubijen je aprila 1945. godine, a pitanje njegove rehabilitacije pokrenulo je Udruženje književnika Srbije još pre dve decenije.
Sociloškinja Zagorka Golubović, u razgovoru za RSE, naglašava da su ovakvi potezi veoma opasni i da sa sobom nose posledice koje mogu biti dublje i veće, nego što je to sadašnja podela na partizane i četnike ili antifašiste i kolaboracioniste.
“Opasno je zbog toga što se mlade generacije vaspitavaju u tom duhu. Stvari su otišle predaleko i pitanje je kako će se to zaustaviti i da li se može zaustaviti, jer oni koji su najodgovorniji, a ja ne kažem da su to samo političke stranke, već da smo odgovorni svi mi koji dozvoljavamo da se takve stvari dešavaju”, rekla je Golubović.
