Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Za integracije potrebna bolja regionalna saradnja


Sa okruglog stola o regionalnoj saradnji, 25. juni 2010, Foto: Saša Čolić
Dobrosusedski odnosi među zemljama u regionu postaju sve bolji, ali je neophodno više inicijativa na različitim nivoima i veći stepen poverenja među političkim zvaničnicima, zaključak je okruglog stola na temu "Dobri susedi - garanti stabilnosti regiona" koji je organizovao Centar za demokratiju u saradnji s nemačkom Fondacijom "Fridrih Ebert".

Stručnjaci posebno ističu da zemlje regiona neće moći da se kreću ka većim intergracijama, kao što je članstvo u Evropkoj uniji, ako pre toga ne savladaju osnovne lekcije u međusobnim odnosima.

Dragoljub Mićunović, direktor Centra za demokratiju i predsednik Odbora za spoljnu politiku Skupštine Srbije, kaže da se region mora okrenuti budućnosti, a na pitanje šta se u tom okretanju ka budućnosti najpre može uraditi, kaže:

“Sigurno pre svega na najvišem nivou, predsednici država treba da imaju češće kontakte. Ministarstva kroz diplomatske odnose i kanale treba, takođe, da razvijaju te odnose, parlamenti imaju veliku ulogu u tome i da bi se ljudi bolje sporazumevali oni moraju da učine sve da bi ta komunikacija bila bolja i u jezičkom i u kulturnom smislu i u polju razmena, ali i u objektivnom tretiranju prošlosti“, kaže on.

Danilo Vučetić, Foto: Saša Čolić
Zvaničnici u Srbiji naglašavaju da se međususedski odnosi svakim danom sve više popravljaju. Posebno se ističe napredak u odnosima sa Hrvatskom, ali i čitav niz bilateralnih i trilateralnih susreta sa susedima, kao i obnavljanje dipomatskih odnosa sa Crnom Gorom.

U Srbiji ističu da predsednik Predsedništva BiH Haris Silajdžić ima otvoren poziv da poseti Beograd, a da će 21. jula ove godine premijer Mirko Cvetković posetiti Sarajevo.

Danilo Vučetić, iz Ministarstva spoljnjih poslova Srbije, kaže da se posebna pažnja poklanja rešavanju važnih regionalnih pitanja:

“Takva su pitanja priznavanja statusa manjina, školovanje na maternjem jeziju, povratak izbeglih i raseljenih lica, pitanje nestalih, pitanje razgraničenja, povraćaj imovine i stanarskih prava kao i pitanje restitucije. Sva ova pitanja moraju biti rešena pre nego što region postane deo Evropske unije na način uobičajen međunarodnim i evropskim standardima“, kaže on.

Političke razmirice i predrasude

Ambasador Bosne i Hercegovine u Srbiji Boriša Arnaut rekao je RSE da je sadašnji nivo komunikacije između Srbije i BiH veoma dobar, ali da u procesu dalje i iskrenije saradnje mora postojati i veći stepan poverenja između Beograda i Sarajeva, jer je to uslov, kako kaže, za bolju saradnju i između Beograda i Banja Luke:

Boriša Arnaut, Foto: Saša Čolić
“Ti specijalni odnosi postoje i tačno je bio jako izražen taj odnos Beograda i Banja Luke. Sarajevo je na to ćutalo, naravno bilo bi nam puno draže da imamo jako dobar odnos između Beograda i Sarajeva i to bi bilo i za Republiku Srpsku prosperitetnije zato što bi bio mir u BiH, dakle ne bi imali dodatne unutrašnje probleme. Taj probelm, jednostavno tinja i prisutan je, naravno, niko ga ne potiče i dosta je bilo isticanja problema, nerazumevanja i svađa“, kaže on.

Uprkos tome što su odnosi između Srbije i BiH bolji nego ikada pre, ambasador Arnaut naglašava da tu postoji čitav niz nevidljivih stvari koji taj odnos, na neki način, vuku unazad:

“Pitanje procesa Ejupu Ganiću ili slučaj koji već tri godine traje sa Ilijom Jurišićem, pa onda nedavno hapšenje Sakić Mirsada...to je nešto što pravi zastoj u puno boljim odnosima između Srbije i Bosne i Hercegovine“, kaže on.

Ambasador Crne Gore u Srbiji Igor Jovović kaže da se danas, gotovo, svi sa prostora bivše Jugoslavije zalažu za bolju regionalnu saranju, ali da se u tom pogledu mora još puno toga učiniti:

Igor Jovović, Foto: Saša Čolić
„Danas nema države sa kojom mi u našem neposrednom ili širem susjedstvu na području Balkana ne sarađujemo izuzetno dobro. Nekih puta ima nekih političkih razmirica sa nekim državama ili sa nekim političkim i intelektualnim krugovima u regionu, ali one su vrlo nametnute. One proističu iz onoga što se obično naziva predrasudama bilo koje vrste koje vladaju među nama“, kaže on.

Predsednica Fonda za političku izuzetnost Sonja Licht istakla je da pojedinačni napori svake zemlje u reginu da poprave sopstveni imidž neće imati velikog efekta jer region mora nastupati zajedno i da Evropi nije u interesu da ovaj pojas Balkana bude u stanju stalne napetosti:

“Jasno je da nikome ne odgovara da mi ostanemo jedna rupa. To ne odgovara ni Evropskoj uniji, to ne odgovara ni nama, to ne odgovara procesima globalizacije kakvi jesu i kakvi bi trebali da budu. Prema tome, čini mi se da je vrlo važno da se o ovoj temi razmišlja i da dobrosusedski odnosi jesi i moraju biti osnovni stub regionalne saradnje. Jedno ne može i ne sme da zameni drugo“, ističe ona.

*****
Možda bi vas moglo zanimati i ovo
Lideri iz regiona: Zajedno ka EU, rješavanjem nesuglasica dijalogom
Nova stranica u međususjedskim odnosima?
XS
SM
MD
LG