Dostupni linkovi

Zašto ratni dug BiH za gas još nije izmiren?


Radnika popravljaju gasne cijevi… Zenica, avgust, 2004.

Bosna i Hercegovina u što skorijem roku bi trebalo da se izjasni na koji način i kada planira da izmiri ratni dug za gas. To je dogovreno na sarajevskom sastanku Radnih grupa za energetiku između Bosne i Hercegovine i Ruske Federacije održanom 2. decembra.

Sastanku su između ostalih prisustvovali ministar vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH Mirko Šarović i ambasador Ruske Federacije u BiH Patar Ivancov. Prema riječima ministra Šarovića, bilo je riječi o kvalitetu tečnih naftnih goriva, gasifikaciji, saradnji u oblasti novih tehnologija u iskopavanju uglja, te o rekonstrukciji i nabavci opreme za postojeće termoelektrane u BiH.

U rubrici Zašto? Radija Slobodna Evropa ekspert za razvojnu ekonomiju Zlatko Hurtić odgovara na pitanje – Zašto ratni dug za gas još nije izmiren?

„Radi se o dugu koji je nastao u toku agresije, rata, koji su napravile, kako Republika Srpska, tako Federacija BiH, dakle, u to vrijeme je čak veći dug po osnovu isporuke gasa pravio entitet Republika Srpska, obzirom da je potrošnja od strane Glinice iz Zvornika bila daleko veća, nego područja Sarajeva. Dakle, Vlada Republike Srpske je usvojila jednu informaciju i odluku o tome koliko je ona obavezna platiti po tom dugu koji iznosi preko 100 miliona“, navodi Hurtić.

Trenutno su, tvrdi on, najveće žrtve građani Sarajeva, kojima se putem računa za potrošnju plina obračunava i dio naknade za ratni dug Ruskoj Federaciji. Budući da entitet Republika Srpska i dalje ne osjeća obavezu vraćanja tog duga, Hurtić upozorava da ni Federacija BiH ne bi smjela dozvoliti da pristane na određene ucjene.

„Mislim da je u svemu ovome Ruska Federacija igrala jednu vrlo perfidnu i nepoštenu igru, u smislu da zadržava rješavanje ovog pitanja, u cilju da ima jedan instrument pritiska, prije svega na Vladu Federacije. I treba imati na umu da se ovaj sastanak između Šarovića i tog Ivancova dešavao u jednom širem kontekstu, a to je kontekst eventualne saradnje na bazi energetike između Bosne i Hercegovine i Ruske Federacije“, tvrdi on.

Ministar Šarović je prethodno rekao da je dobro što ruska strana nije postavila ultimatum za izmirenje duga, te da ne očekuje nikakve blokade kada je riječ o isporuci gasa.

Međutim, mnogi se pitaju zašto ovaj dug nisu uzeli u razmatranje prilikom otplate takozvanog Klirinškog duga po obračunima u vezi s robnim prometom između bivšeg SSSR-a i bivše SFRJ. Njime je 2017. godine Bosni i Hercegovini isplaćeno nešto više od 125 miliona dolara.

Zlatko Hurtić kaže da je to moglo biti urađeno i da je takav model otplate duga predlagala Vlada Federacije BiH.

„Međutim, u tom momentu njima je politički interes bio da podrže Milorada Dodika, da mu daju određena sredstva pred izbore, tako da ta prilika kada je u pitanju rješavanje ovog starog duga nije iskorištena. Mislim da se radi o jednoj proračunatoj igri Ruske Federacije i Republike Srpske, jer oni ovo ne žele da riješe, nego da ga zadrže kao instrument pritiska, da li političkog ili nekog drugog. A u ovom kontekstu očigledno žele da uzmu svoj dio kolača isporukom svojih tehnologija kroz rekonstrukciju termoelektrana koje su najavljene u Federaciji BiH“, zaključuje Hurtić.

XS
SM
MD
LG