Dostupni linkovi

Vanredna vijest

'Velika pravila' za 'male' računovođe u Srbiji


Novim Zakonom o računovodstvu vlast je nametnula veće troškove i obaveze struci koja će zbog toga uskoro protestovati, najavili su u Udruženju računovođa i knjigovođa Srbije.

Kao najveće probleme zaposleni u branši, kako su za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekli neki od njih, vide obavezno sertifikovanje radnika u agencijama i skraćene rokove za finansijsko izveštavanje.

"Ovo što su uradili nikako neće pomoći finansijskom izveštavanju i položaju struke. Samo će nam uvesti još jednu obavezu na kojoj ćemo gubiti novac i, što je još gore, vreme da bismo ispunili formu koja suštinski ništa neće značiti", kaže za RSE Milena Rančić, član Upravnog odbora Udruženja računovođa i knjigovođa URIKS.

Da bi i ubuduće pružale usluge za oko 100.000 preduzetnika u malim i srednjim preduzećima u Srbiji agencije specijalizovane za ove poslove, kako objašnjavaju u tom udruženju, moraće da imaju najmanje jednog sertifikovanog knjigovođu koji je prethodno obavezan da položi ispite da bi dobio licencu.

Različita pravila

Načić: 'Ljudi koji recimo vode finansije Elektroprivrede Srbije, koja ima desetine hiljada zaposlenih, ili Naftne industrije Srbije ne moraju da imaju nikakav sertifikat' (Na forografiji računi EP Srbije)
Načić: 'Ljudi koji recimo vode finansije Elektroprivrede Srbije, koja ima desetine hiljada zaposlenih, ili Naftne industrije Srbije ne moraju da imaju nikakav sertifikat' (Na forografiji računi EP Srbije)

Jugoslav Aničić, dekan beogradskog Fakulteta za ekonomiju i finansije Univerziteta Union – Nikola Tesla, smatra da je ključni problem to što se pravi razlika u profesiji jer privatna agencija koja vodi računa o nekoj mikro firmi obavezna je da ima sertifikovano lice, dok to pravilo ne važi za računovođe zaposlene u velikim preduzećima koja sama obavljaju te poslove.

"Ako agencijski vodite firmu od 10 ljudi morate da imate sertifikat. A ljudi koji recimo vode finansije Elektroprivrede Srbije, koja ima desetine hiljada zaposlenih, ili Naftne industrije Srbije ne moraju da imaju nikakav sertifikat. To je potpuni nonsens", kaže Ančić.

U URIKS-u objašnjavaju da je za novu obavezu sticanja stručnog zvanja za knjigovodstvene agencije predviđeno polaganje devet ispita i procenjuju da će dodatno školovanje za licencu pojedinačno koštati oko 160.000 dinara (1.355 evra).

Druga novouvedena obaveza tiče se izdavanja elektronskih faktura i skraćenja rokova za finansijsko izveštavanje. Član 44 Zakona o računovodstvu propisuje da je rok za dostavljanje završnih računa 31. mart u godini, dok URIKS predlaže da to bude mesec dana kasnije.

"Od 1. januara 2019. svi preduzetnici bili su dužni da pređu na dvojno knjigovodstvo, što u praksi znači da sada svi oni odjednom moraju da šalju završne račune i poreske bilanse. To za nas računovođe znači mnogo veći obim posla", navodi Milena Rančić.

Peticija sa više od 3.000 potpisa

Pojedina udruženja računovođa i knjigovođa skrenula su pažnju da je novi zakon usvojen početkom oktobra, kako tvrde, nakon izuzetno kratke javne rasprave u vreme letnjih godišnjih odmora i bez uvažavanja njihovih deset najvažnijih predloga.

Profesor Jugoslav Aničić kaže da još ne može da odgonetne zbog čega je vlast u prethodne propise uopšte unosila bilo kakve promene:

"One nisu korisne, naprotiv. Potpuno bespotrebno se ušlo u izmenu Zakona o računovodstvu koji je bio u skladu sa međunarodnim standardima. On od 2013. funkcioniše potpuno normalno i na zadovoljstvo korisnika."

URIKS je pokrenuo peticiju za ukidanje za njih spornih članova novog zakona, za koji tvrdi da ima potpise 3.200 knjigovođa i računovođa, koju su predali nadležnom Ministarstvu finansija Srbije.

"Od njih još nismo dobili nikakav odgovor. Kao poslednji vid naše borbe predvideli smo mirnu protestnu šetnju. Cilj su nam komunikacija i priznanje od strane Ministarstva finansija da bi trebalo da se čuje i naša strana", rekla je Milena Rančić.

Do zaključenja ovog teksta Ministarstvo finansija nije odgovorilo da li će posle kritika knjigovođa i računovođa menjati novi zakon, kao ni na ostala pojedinačna pitanja RSE u vezi sa primedbama profesije u toj oblasti.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG