Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Putinovih dvadeset godina uspona i padova


Autor Kristyna Foltynova (Priredio Dragan Štavljanin)

Pre 20 godina, krajem 1999, Vladimir Putin je postao vršilac dužnosti predsednika Rusije.

Sada, tokom njegovog četvrtog mandata na funkciji u četvrtom mandatu, zemlja se suočava sa ekonomskim teškoćama i sve oštrijim zapadnim sankcijama. Stoga mora da sprovode reforme nepopularne kod naroda zbog čega mu opada podrška.

Pad broja stanovnika

Kada je Putin preuzeo dužnost pre dve decenije, Rusija je tada gubila svake godine pola miliona stanovnika. Pad je započeo nakon raspada Sovjetskog Saveza, kada je Rusija imala 148,6 miliona građana. Najniži nivo je dostignut 2008. godine – samo 143,2, odnosno 5,4 miliona manje nego 2000.

Ruske vlasti su preduzele razne mere kako bi pospešile natalitet, tako da je 2013. po prvi put broj rođenih premašio broj preminulih, otkako je Putin postao predsednik.

Međutim, taj pozitivan trend je potrajao četiri godine, pa se Rusija ponovo suočava sa padom broja stanovnika.

Prema proceni CIA, Rusija je među 10 zemalja u svetu sa najvišom stopom smrtnosti na 1.000 građana.

Da bi kompenzovale taj pad, vlasti u Moskvi planiraju da privuku do 10 miliona migranata koji govore ruski do 2025. godine, nudeći im rusko državljanstvo.

Međutim, Ujedinjene nacije predviđaju da bi Rusija mogla da ostane bez 15 odsto svoje populacije do 2050. godine, dok prema najpesimističnijim scenarijima taj gubitak bi mogao da dostigne i 44 odsto do 2100. godine.

Doduše, životni vek ruskih muškaraca je povećan za sedam godina u odnosu na pre dve decenije.

No, to je još uvek 10 godine kraće nego kod ruskih žena i 14 godina u odnosu na japanske muškarce.

Ekonomske teškoće

Rusija je imala visoku inflaciju od 85 odsto kao posledica finansijske krize 1998.

Ta stopa je drastično smanjena u naredne dve decenije, ali je ponovo porasla na 14 procenata posle izbijanja globalne ekonomske krize 2008, odnosno 15 odsto zbog zapadnih sankcija uvedenih kao reakcija na rusku aneksiju Krima 2014.

Ruski izvoz i uvoz snažno su rasli nakon izbora Putina za predsednika, ali su zabeležena dva velika pada. Prvi 2009. zbog svetske ekonomske krize i ruske invazije u Gruziji, a drugi 2015. kao posledica pomenutih poteza Moskve u Ukrajini.

Učešće mineralnih proizvoda u izvozu, pre svega energenata kao što su nafta i gas, povećano je sa 51 na 58 odsto, dok je smanjen udeo metala sa 19 na 12 procenata. Istovremeno, raste izvoz poljoprivrednih proizvoda, kao što su pšenica i ječam.

U 2017-oj Rusija je povećala uvoz mašina, automobila i delova. S druge strane, smanjena je nabavka iz inostranstva većine poljoprivrednih proizvoda, kao što su šećer ili pšenica.

Ruska rublja je izgubila deo vrednosti u odnosu na američki dolara zbog pada cena nafte i zapadnih sankcija.

Ruske devizne rezerve (uključujući i zlato) iznosile su oko 27 milijardi dolara, mereno po današnjem kursu, što je u to vreme bilo na nivou Poljske i Norveške. Međutim, u 2018-oj, Rusija poseduje 460 milijardi dolara deviznih rezervi – što je peti najveći iznos u svetu. Doduše, ona je 2006. bila čak na trećem mestu u svetu, pre svega zbog visokih cena energenata, ali je izgubila 123 milijardi dolara 2014. kao posledica zapadnih sankcija u vezi Krima.

Deset puta manje za vojsku od SAD

Rusija je 2018. potrošila skoro četiri odsto svog bruto društvenog proizvoda (GDP) za odbranu, što je znatno manje nego Saudijska Arabija sa devet procenata, ali više nego SAD, Kina ili bilo koja evropska zemlja.

Međutim, sa stanovišta realne vrednosti, Rusija je odvojila te godine 10 puta manje nego SAD, koje izdvajaju više od 700 milijardi dolara godišnje.

Podrška građana

Nekoliko meseci nakon inauguracije 2000, Putin je bio kritikovan zbog načina na koji se suočio sa tragedijom koja je zadesila podmornicu Kursk, u kojoj je poginulo svih 118 članova posade. Tada je Putin uživao podršku 64 odsto građana.

Osam godina kasnije, njegova popularnost je premašila 80 procenata zbog petodnevnog rata sa Gruzijom. Međutim, 2011. Rusija se suočavala sa masovnim protestima širom zemlje, pa je podrška Putinu pala na 66 odsto.

Najveća popularnost ruskom lideru je zabeležena 2014. nakon aneksije Krima.

Međutim, kada je 2018. potpisao kontroverzni penzioni zakon, ponovo mu je pala podrška na 66 procenata, blizu najnižeg nivoa sa početka njegove karijere.

Izvori: Svetska banka, Levada Centar, The World Factbook (izvor podataka o zemljama sveta koji svake godine objavljuje CIA), UN, OECD, Opservatorija ekonomske kompleksnosti (Observatory Of Economic Complexity).

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG