Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Oživljavanje hladnoratovske trke u naoružanju


Preti li svetu nuklearni Armagedon?
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:58 0:00

Čovečanstvo mora da stavi tačku na rat, pre nego što rat stavi tačku na čovečanstvo, upozoravao je bivši američki predsednik Džon Kenedi (John Kennedy).

Spor SAD i Rusije oko nuklearnih snaga srednjeg dometa i odluka Vašingtona a onda i Moskve da započnu povlačenje iz Sporazuma koji reguliše ovo pitanje (Sporazum o uklanjanju i uništenju sovjetskih i američkih raketa srednjeg i kratkog dometa/The Intermediate-Range Nuclear Forces Treaty - INF Treaty) - ne znači da će to neizbežno dovesti do rata. Međutim, pomenuti ugovor između SAD i Sovjetskog saveza iz 1987. simbolički je nagoveštavao kraj Hladnog rata.

Sada, tri decenije kasnije, krah ovog sporazuma bi vodio novom Hladnom ratu, koji je po mnogim mišljenjima već započeo ratom Rusije i Gruzije 2008, a definitivno nakon ruske aneksije Krima 2014. Dakle, to će ubrzati trku u naoružanju što bi - u kombinaciji sa nesuglasicama oko produženja ugovora START 2 o snagama dugog dometa, zatim povlačenja SAD iz Antibalističkog sporazuma (ABM) 2002, te sukobljenim interesima o nizu drugih pitanja - učinilo svet još nesigurnijim mestom.

SAD: Rusija krši sporazum

SAD su optužile optužile Rusiju za kršenje Sporazuma jer koristi krstareće projektile "Novator" 9M729, poznate na Zapadu i kao SSC-8. Vašington je nedavno obavestio saveznike u NATO-u da je Rusija razmestila 4 bataljona sa raketama 9M729, dok je pre tri meseca imala tri bataljona.

Stejt department je prvi put optužio Moskvu za kršenje sporazuma 2014, a potom 2017.

Visoki zapadni zvaničnik, koji je imao uvid u izveštaj američkih obaveštajnih službi, kazao je za Volstrit džornl (The Wall Street Journal), da Rusija raspolaže sa skoro 100 projektila ovog tipa.

SAD su optužile optužile Rusiju za kršenje Sporazuma jer koristi krstareće projektile "Novator" 9M729, poznate na Zapadu i kao SSC-8 (Na fotografiji sistem SSC-8)
SAD su optužile optužile Rusiju za kršenje Sporazuma jer koristi krstareće projektile "Novator" 9M729, poznate na Zapadu i kao SSC-8 (Na fotografiji sistem SSC-8)

Prema Sporazumu, zabranjeno je posedovanje, testiranje i upotreba projektila, koji se lansiraju sa zemlje, radijusa između 500 i 1.000 kilometara (kratkog dometa), odnosno do 5.500 kilometara (srednjeg). Pomenuti ugovor se ne odnosi na rakete istog opsega ispaljene iz vazduha ili sa mora.

Rusija je testirala projektile 9M729 sa fiksnih lansera - što je dopušteno Sporazumom - ali i mobilnih, što je zabranjeno, ističu u Vašingtonu.

Administracija američkog predsednika Donalda Trampa je zatražila uništenje raketa i rampi za njihovo lansiranje. Rusija negira da krši Sporazum i ponudila je da se zapadni inspektori uvere u to na licu mesta.

Rusija uzvraća optužbe

Moskva odbacuje optužbe Vašingtona. General Mikhail Matvejevski, komandant ruskih artiljerijskih i raketnih snaga, opisao je 9M729 kao ažuriranu verziju projektila 9M728, koji koristi postojeći balistički sistem kratkog dometa Iskander M. Matvejevski tvrdi da 9M729 ima domet 480 kilometara, odnosnoo za 10 kilometara kraće od prethodne verzije - što znači da ne krši sporazum. On je istakao da je to potvrđeno tokom vojnih vežbi "Zapad" duž granice sa Belorusijom 2017, kao i prošle godine za vreme manevara "Istok", najvećih na ruskoj teritoriji od 1981. godine.

S druge strane, Rusija je optuživala SAD da njegov antiraketni sistem u Rumuniji takođe može da lansira projektile koje su zabranjeni INF sporazumom.

NATO-ov protivraketni odbrambeni sistem Aegis Ashore koristi lansere Mk-41. Na američkim brodovima Mk-41 služi za lansiranje krstarećih raketa tomahavk čiji je domet u okviru zabranjenih od 500 do 5.500 kilometara. Međutim, pošto je reč o pomorskom sistemu, nije zabranjen, precizira Džon Volfstal (Jon Volfsthal), direktor u američkom Savetu za nacionalnu sigurnost, zadužen za kontrolu naoružanja u vreme dok je predsednik bio Barak Obama. Zvanični Vašington tvrdi da kopnena verzija ovog sistema u Rumuniji nema softver koji je potreban za lansiranje ofanzivnih raketa, te da se time ne krši sporazum iz 1987.

"Iako je to pravno tačno, činjenica da se ovaj sistem može nadograditi, u izvesnoj meri izaziva razumljivu zabrinutost u Rusiji. Mada Moskva nema čvrst pravni slučaj, u najmanju postoji pitanje načina gledanja na stvari," ističe Volfstal.

Moskva smatra da je napuštanje INF ugovora deo dugoročne američke strategije da ojača nuklearni arsenal i stekne dominaciju u preoblikovanom novom svetskom poretku.

Kako piše Vošington post (The Washington Post), i Rusiji smetaju hladnoratovski ugovori. S obzirom da su njeni avioni i brodovi zastareli, kopneni raketni sistemi su atraktivnija opcija jer su jeftiniji.

Kofman: 'Srž ruske armije čine artiljerijske i tenkovske snage sa ograničenim kapacitetima da razmesti krstareće rakete na brodove ili podmornice, te limitirane jedinice strateških bombardera' (Fotografija: brod Ruske severne flote "Severomorsk"
Kofman: 'Srž ruske armije čine artiljerijske i tenkovske snage sa ograničenim kapacitetima da razmesti krstareće rakete na brodove ili podmornice, te limitirane jedinice strateških bombardera' (Fotografija: brod Ruske severne flote "Severomorsk"

Prema mišljenju Majkla (Michael) Kofmana, analitičara Vilsonovog centra, Rusija "vara iz jednostavnog razloga" - ne može da se nadmeće sa skupim američkim pomorskim i vazdušnim arsenalom, gde ne postoje ograničenja. Stoga mora da ojača svoju kopnenu vojnu moć: "Srž ruske armije čine artiljerijske i tenkovske snage sa ograničenim kapacitetima da razmesti krstareće rakete na brodove ili podmornice, te limitirane jedinice strateških bombardera", ističe Kofman.

Zato je ruski predsednik Vladimir Putin izjavio u decembru prošle godine da je Sporazum iz 1987. "ravan jednostranom razoružanju", jer, prema njegovim rečima, Sovjetski Savez nije posedovao toliko oružja srednjeg dometa koje se lansira sa mora i iz vazduha kao SAD.

Takođe, u Moskvi tvrde da pomenuti ugovor nije sprečio razmeštanje američkih radarskih sistema i projektila u Rumuniji i Poljskoj, sa zvaničnim obrazloženjem da neutrališu pretnju iz Irana. Međutim, Rusija smatra da su oni upereni i protiv nje.

S obzirom da je nukelarno oružje jedna od retkih oblasti u kojoj je Moskva na ravnoj nozi sa Vašingtonom, očito je da će nastojati da izvuče maksimalno bez obzira kakav bude rasplet ovog spora.

Vašington, pak, smatra da ovakvim tvrdnjama Moskva nastoji da skrene pažnju sa svojih postupaka kojima krši ugovor. Istovremeno, SAD, kako piše Volstrit džornl, ne dopušta ruskim inspektorima da nadgledaju njegov antiraketni sistem u Rumuniji.

Ruske konvencionalne rakete, glavna pretnja

Povlačenje SAD iz Sporazuma može prilično naštetiti njima samima. Prema rečima Rovana Olporta (Rowan Allport), eksperta britanskog Centra za bezbednost ljudi (the Human Security Centre), Rusiji nisu previše potrebni dodatni nuklearni kapaciteti. Međutim, njoj će znatno ići u prilog mogućnost da nesmetano razmesti konvencionalne rakete, koje su takođe zabranjene sporazumom iz 1987, ali se tada pridavao mnogo veći značaj nuklearnim bojevim glavama.

Ruske snage su nastojale da demonstriraju moć tog oružja raketnim udarima u Siriji izvedenim sa brodova i bombardera sa udaljenosti do 2.500 kilometara (Fotografija: udari ruskih raketa u Idlib provinciji u Siriji)
Ruske snage su nastojale da demonstriraju moć tog oružja raketnim udarima u Siriji izvedenim sa brodova i bombardera sa udaljenosti do 2.500 kilometara (Fotografija: udari ruskih raketa u Idlib provinciji u Siriji)

Međutim, razorni potencijal ovog oružja je demonstriran u Zalivskom ratu 1990-1991. godine, zatim u akcijama NATO-a u bivšoj Jugoslaviji, Avganistanu, Iraku i Libiji. Upotreba precizno navođenih konvencionalnih raketa, odnosno "tomahavk diplomatija", ušla je u američku spoljnopolitičku terminologiju.

Rusija u međuvremenu daje sve veći prioritet konvencionalnim strateškim udarima, kao zameni za ranije planove u kojima je predviđena upotreba nuklearnih bojevih glava. U aktuelnoj ruskoj vojnoj doktrini, usvojenoj 2014, navodi se da je izuzetno precizno oružje ključni element strateškog odvraćanja.

Ruske snage su nastojale da demonstriraju moć tog oružja raketnim udarima u Siriji izvedenim sa brodova i bombardera sa udaljenosti do 2.500 kilometara. Uprkos tome, članice NATO mogu raznim mehanizmima da redukuju opasnost od ruskih konvencionalnih raketa.

Zvaničnici u Vašingtonu ističu da jedna od varijanti pravljenje novih kopnenih krstarećih raketa, koje bi se izdvojile iz postojećeg raketnog sistema vazduh-zemlja (JASSM) ili od projektila tomahavk koje se lansiraju sa brodova ili podmornica. Takođe, nova balistička raketa mogla bi nastati modernizacijom projektila kratkog dometa zemlja-zemlja tipa ATACMS.

Stručnjaci kažu da je mala verovatnoća da se bilo koja od pomenutih opcija testira pre isticanja roka od šest meseci za povlačenje iz Sporazuma. Štaviše, razmeštanje novog američkog sistema moglo bi potrajati nekoliko godina.

Šta ako Sporazum definitivno propadne?

Međutim, krahom INF ugovora, Moskva će imati odrešene ruke da proizvodi sisteme 9M279 i njemu slične, koji, lansirani sa zapadne teritorije Rusije, mogu potencijalno da pogodi bilo koju metu u Evropi. To će biti dodatno olakšano upotrebom relativno jeftinih lasnirnih rampi postavljenih na vozilima, umesto skupih brodova i bombardera.

"Pojačane sposobnosti konvencionalnog oružja omogućile bi najveću potencijalnu nagradu (Rusiji) - i najveću pretnju Zapadu. Zbog toga, SAD treba pažljivo da razmisle pre nego što se povuku iz INF ugovora i padnu u zamku Kremlja", smatra Olport.

Takođe, kako ističe Džonatan (Jonathan) Masters iz Saveta za spoljne odnose (Council on Foreign Relations), INF ugovor je ograničavao Rusiju, dok je, istovremeno, omogućavao nesrazmerno veće koristi SAD-u kao najvećoj svetskoj pomorskoj sili. Za razliku od Rusije i drugih zemalja, američkoj armiji nije potreban prevelik broj projektila koji se lansiraju sa kopna, jer može da gađa ciljeve iz vazduha i sa mora, doduše uz veće troškove.

Aleksandra Bel: 'Proveli smo godine u pokušajima da dobijemo nešto - bilo šta - od Rusije kada je reč o INF' (Fotografija: sastanak savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona i sekretara Ruskog saveta za sigurnost Nikolaja Patruševa u Moskvi, oktobar 2018)
Aleksandra Bel: 'Proveli smo godine u pokušajima da dobijemo nešto - bilo šta - od Rusije kada je reč o INF' (Fotografija: sastanak savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona i sekretara Ruskog saveta za sigurnost Nikolaja Patruševa u Moskvi, oktobar 2018)

I Obamina administracija je optuživala Rusiju da krši Sporazum, ali nije pretila da će se povući iz njega. Diplomate, na koje se poziva Gardijan (Guardian), ističu da je Džon (John) Bolton, savetnik za nacionalnu bezbednost, ubedio Trampa da povuče ovaj potez, uprkos protivljenju zvaničnika u Stejt departmentu i raznim institucijama u Vašingtonu zaduženim za bezbednost, kao i evropskih saveznika.

"Proveli smo godine u pokušajima da dobijemo nešto - bilo šta - od Rusije kada je reč o INF. Ruska ponuda da prikaže 9M729 nije dovoljna, ali je nešto: možda je osnova da se nastave pregovori. Suludo je ne pokušati da se iskoristi ta diplomatska mogućnost", kaže Aleksandra Bel (Alexandra Bell), bivša visoka zvaničnica Stejt departmenta.

Eksperti Karnegijeve fondacije smatraju da bi povlačenje iz Ugovora u sadašnjim okolnostima bilo kontraproduktivno, iako su njegova kršenja od strane Rusije ozbiljan problem.

"Napuštanje INF sporazuma će pokrenuti novo raketno nadmetanje između SAD i Rusije", navode u Karnegiju.

Evropa opet bojno polje

Evropski saveznici u NATO se slažu sa stavom Vašingtona da Rusija krši sporazum. Međutim, neki od njih, poput visoke predstavnice EU za spoljne poslove i bezbednost Federike Mogerini (Federica Mogherini), pozivaju obe strane da se pridržavaju Sporazuma.

"Ne želimo da se Evropa pretvori u bojno polje, mesto gde se druge velike sile sukobljavaju. To je istorija, a INF sporazum je pomogao da se takva situacija prevaziđe, a i sama je EU je pomogla da se prevaziđu sukobi iz prošlosti kojima ne želimo da se vratimo", rekla je Mogerinijeva.

Američka ambasadorka Ejlin Meloj, šefica jedinice za kontrolu naoružanja u Američkoj ambasadi u Moskvi na mestu gde su eliminisani poslednji sovjetski projektili kratkog dometa pod INF sporazumom (Kazahstan, 1990)
Američka ambasadorka Ejlin Meloj, šefica jedinice za kontrolu naoružanja u Američkoj ambasadi u Moskvi na mestu gde su eliminisani poslednji sovjetski projektili kratkog dometa pod INF sporazumom (Kazahstan, 1990)

U Evropi nema stacioniranih američkih raketa sa nuklearnim bojevim glavama, jer su povučene početkom 1990-ih u skladu sa Sporazumom. Pokušaj SAD da ponovo razmesti ovo oružje na Starom kontinentu podstaći će žučnu debate i podele, kao i 1980-ih.

Jaz između "stare" i "nove" Evrope će se produbiti, jer se zemlje poput Nemačke protive, dok Poljska i baltičke žele snažnije prisustvo američkih snaga da bi se zaštitile od Rusije. To potvrđuje i nedavno istraživanje magazina "Bild", prema kome 55 odsto građana Nemačke smatra da su SAD pretnja po njihovu zemlju, a 56 procenata vidi kao opasnost Rusiju.

Time je, kako piše Gardijan, Tramp još jedanput pokazao da je nezainteresovan za stavove svojih saveznika u Evropi, kao i odbojnost prema međunarodnim ugovorima, poput dogovora o ograničavanju nuklearnog programa Irana, te mnogobrojnim trgovinskim aražmanima.

Kritičari poteza Vašingtona upozoravaju da ubrzo nakon kraha Sporazuma, Rusija može da razmesti dodatne snage i ugrozi Stari kontinent dok će SAD biti potrebno nekoliko godina da uspostavi ravnotežu.

Kina ne prihvata Ugovor

Iako Rusija poseduje veći nuklearni arsenal nego Kina, po nekim procenama, Vašington dugoročno mnogo više brine vojno jačanje najmnogoljudnije zemlje na svetu, potpomognuto rastućom ekonomijom.

Nedavno je u Pekingu objavljeno da je kineska armija izvela vežbu sa raketama srednjeg dometa nazvane "ubica brodova" (DF-26). Kina raspolaže sa 16 do 30 ovakvih projektila, navodi se u godišnjem izveštaju Pentagona.

"Kina i Iran nisu ograničeni Ugovorom. Mi (SAD) ne možemo biti jedina zemlja koju Ugovor obavezuje," kazao je jedan američki zvaničnik za Vošington post.

Behnam Ben Taleblu, ekspert Fondacije za odbranu demokratije sa sedištem u Vašingtonu, ističe da jača potencijal kineskih raketnih sistema, kao i izgledi za njen sukob sa SAD-om u azijsko-pacifičkom regionu.

"Ostajanje u sporazumu znači da SAD pristaju da se bore sa jednom rukom vezanom iza leđa", naglašava Taleblu.

Međutim, mnogi strahuju da bi razmeštanje dodatnih američkih snaga u Japanu, Guamu i drugim zemljama u susedstvu Kine, dodatno destabilizovalo čitavu regiju. U međuvremenu, zvanični Peking ne pristaje da bude deo INF ugovora, mada poziva Vašington i Moskvu da ga poštuju.

"Kina se protivi internacionalizaciji ovog sporazuma. U ovom trenutku je imperativ očuvanje i sprovođenje postojećeg ugovora umesto stvaranja novog", kaže Geng Šuang, portparol Ministarstva inostranih poslova Kine.

Taleblu ističe da jača potencijal kineskih raketnih sistema, kao i izgledi za njen sukob sa SAD-om u azijsko-pacifičkom regionu (Fotografija: Balističke rakete DF-26 na vojnoj paradi u Pekingu 2015)
Taleblu ističe da jača potencijal kineskih raketnih sistema, kao i izgledi za njen sukob sa SAD-om u azijsko-pacifičkom regionu (Fotografija: Balističke rakete DF-26 na vojnoj paradi u Pekingu 2015)

Kako su Regan i Gorbačov potpisali Sporazum

Paralelno sa razvojem nuklearnog oružja, trajali su i napori da se ono kontroliše. Tako je 1963, nakon petogodišnjih veoma teških pregovora, potpisan Ugovor o delimičnoj zabrani testiranja (The Test Ban Treaty), a u svetlu Kubanske krize iz 1962, kada je svet bio na ivici nuklearnog rata.

Priča o oružju srednjeg dometa počinje 1976. godine, kada je Sovjetski Savez razmestio rakete SS-20 u istočnoj Evropi - dometa od 4.700 do 5.000 kilometara - tako da su mogle da pogode bilo koju metu na zapadnom delu kontinenta.

Tri godine kasnije NATO je doneo odluku da modernizuje svoje nuklearne kapacitete u Evropi, razmeštanjem raketa "peršing 2" i da, istovremeno, započne pregovore sa Sovjetskim Savezom.

Pre početka pregovora 1981. američki predsednik Ronald Regan je predložio takozvanu "nultu opciju" o potpunoj eliminaciji raketa srednjeg dometa sa Starog kontinenta. Međutim, mnogi Evropljani i antiratni aktivisti u SAD su kritikovali ovaj predlog, smatrajući da je sračunato lansiran kako bi ga Sovjetski Savez odbio, da bi Vašington nakon tog bez kritika mogao da razmesti nuklearno oružje.

Kada su SAD razmestile rakete 1983, sovjetska delegacija je napustila pregovore u Ženevi, najavljujući razmeštanje raketa SS-12 u Istočnoj Nemačkoj i Čehoslovačkoj. Pregovori su nastavljeni 1985. i novi sovjetski lider Mihail Gorbačov je, na iznenađenje mnogih, promenio taktiku, prihvativši zapadne zahteve tako da se sporazum odnosio na rakete lansirane sa kopna, ali ne i sa mora i iz vazduha, zatim o uklanjanju svih projektila srednjeg dometa (dvostruka "nulta opcija") u Evropi ali i Aziji, te izuzimanju iz Ugovora britanskog i francuskog nuklearnog oružja.

Gorbačov je očito gledao na ovaj sporazum kao način da ojača svoju međunarodnu poziciju, odnosno otopli odnose sa Zapadom i vremenom oslobodi posrnulu sovjetsku ekonomiju velikih troškova naoružanja, kako bi mogao da sprovede reforme. Do 1991. godine je uništeno 2.692 projektila - 846 američkih i 1.846 sovjetskih.

INF sporazum potpisali su Ronald Regan i Mihail Gorbačov u Beloj kući, 8. decembra 1987.
INF sporazum potpisali su Ronald Regan i Mihail Gorbačov u Beloj kući, 8. decembra 1987.

Deceniju kasnije, američki predsednik Džordž Buš (George W. Bush) je najavio povlačenje iz Antibalističkog sporazuma (ABM), kako bi se mogao da razvija novi program odbrane od takvog oružja (NMD).

Kao odgovor na razmeštanje odbrambenog sistema NATO-a u Evropi, načelnik Generalštaba ruske armije Jurij Baljujevski je najavio 2007. povlačenje iz Sporazuma o raketama srednjeg dometa.

Novi 'Rat zvezda' na pomolu

Ukoliko u narednih šest meseci Rusija i SAD ne postignu kompromis, to će označiti kraj Sporazuma iz 1987. i ubrzavanje trke u naoružanju. Tramp je obelodanio u januaru u Pentagonu inicijativu o instaliranju sistema detekcije u svemiru, kako bi se suprotstavilo novom oružju koje razvijaju ključni rivali Rusija i Kina, kao i Iran i Severna Koreja. Najavio je razmeštanje 20 novih presretača na Aljasci - koji će imati za cilj da neutrališu neprijateljske rakete - tako da će ih biti ukupno 64 u sastavu američke armije.

Ukoliko u narednih šest meseci Rusija i SAD ne postignu kompromis, to će označiti kraj Sporazuma iz 1987. i ubrzavanje trke u naoružanju (Fotografija: Američki bombarderi u bazi Enkoridž, Aljaska)
Ukoliko u narednih šest meseci Rusija i SAD ne postignu kompromis, to će označiti kraj Sporazuma iz 1987. i ubrzavanje trke u naoružanju (Fotografija: Američki bombarderi u bazi Enkoridž, Aljaska)

Naime, u martu prošle godine Putin je saopštio da je Rusija napravila "nevidljivo" i "nepobedivo" nuklearno oružje, koje se kreće 20 puta brže od zvuka, sposobno da probije američki protivraketni štit i pogodi bilo koju tačku na planeti. Reč je o "hipersoničnom glajderu" koji pravi nagle zaokrete izbegavajući presretače. On je rekao da je to odgovor Moskve na odluku Vašingtona da raspoređuje antiraketnu odbranu i infrastrukturu NATO-a sve bliže ruskim granicama.

"Niste slušali našu zemlju tada. Čujte nas sad", kazao je ruski lider.

"Nemamo odbrambene sposobnosti za sprečavanje upotrebe takvog oružja protiv nas", kazao je general Džon Hajten (John Hyten) iz Komande američkih strateških snaga u svedočenju pred Senatom u proleće prošle godine.

SAD su, naravno, najjača vojna sila na planeti sa budžetom za odbranu od preko 700 milijardi dolara, odnosno skoro deset puta većim od ruskog. Međutim, kako piše Tajms (Times), budući sukob možda neće biti konvencionalni, u kome bi došlo do izražaja 10 američkih nosača aviona na nuklearni pogon i drugo sofisticirano naoružanje.

U planovima Pentagona neće više biti prioritet kao do sada sprečavanje napada iz zemalja poput Severne Koreje i Irana, već Rusija i Kina (Fotografija: kineski vojnik na granici Kine i Rusije)
U planovima Pentagona neće više biti prioritet kao do sada sprečavanje napada iz zemalja poput Severne Koreje i Irana, već Rusija i Kina (Fotografija: kineski vojnik na granici Kine i Rusije)

Proučavajući američke vojne kampanje u Iraku i Avganistanu, Rusija i Kina su izvukli pouke. Stoga su, prema oceni ovog britanskog lista, napravili veliki iskorak u razvijanju oružja koje može nadmašiti u određenim segmentima sveukupnu američku vojnu superiornost.

Tako je Kina razmestila protivbrodske i krstareće rakete koje čine ranjivim nenadmašne američke nosače aviona. Cilj Pekinga je da spreči američku ratnu mornaricu da operiše blizu njegovih voda. "Dramatična promena u ravnoteži vojne moći je najvidljivija u hipersoničnom oružju i veštačkoj inteligenciji, dve oblasti u kojoj su Rusi i Kinezi dosta investirali", ocenjuje Tajms.

Pomenuta Trampova inicijativa ima za cilj da povrati sveukupnu superiornost koju su SAD decenijama posedovale. To podseća na ideju Ronalda Regana iz 1983. o "Ratu zvezda", odnosno razmeštanju antiraketnog štita u svemiru. Od ove ideje se odustalo zbog sporazuma sa Gorbačovom i nakon toga raspada Sovjetskog Saveza, tako da je Bil Klinton definitivno stavio taj plan ad akta 1994. godine.

U Moskvi i Pekingu se protive najnovijem planu Vašingtona. U svakom slučaju, u planovima Pentagona neće više biti prioritet kao do sada sprečavanje napada iz zemalja poput Severne Koreje i Irana, već Rusija i Kina.

Rizik od kraha i ugovora START 2

Postoji bojazan da bi u slučaju kraha Sporazuma o snagama srednjeg dometa, istinu sudbinu mogao da doživi i poslednji ugovor o nuklearnom oružju START 2, koji se odnosi na rakete dugog dometa.

Nova verzija ovog ugovora je potpisana 2011. godine i ističe 2021. Njime je predviđeno da svaka strana može imati 1.550 nuklearnih projektila, te da omogući inspekciju. Za sada je nejasno da li će američka administracija pristati na produženje ili će tražiti izmenu sporazuma koga je Tramp nazvao 2017. godine "jednostranim".

Reagujući na njegov plan oko INF sporazuma, grupa američkih senatora, među njima i Elizabet Voren (Elizabeth Warren), predložila je usvajanje akta o sprečavanju trke u naoružanju. To između ostalog podrazumeva obustavu finansiranja novih nuklearnih raketa dok Trampova administracija ne ispuni konkretne kriterijume, uključujući pojačanu diplomatiju.

Kako ističe Vilijam (William) Lambers, autor knjige "Okončati glad u svetu" (Ending World Hunger), uprkos većini u Senatu, Tramp nije izdejstvovao ratifikaciju Ugovora o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnog testiranja, a što je bila ideja još predsednika Dvajta Ajzenhauera (Dwight D. Eisenhower) i Džona Kenedija, koji su uspeli da izdejstvuju sporazum o delimičnom ograničenju.

Očito je da stvarni problemi planete, poput gladi, bolesti, raseljavanja, suše i drugih, neće biti rešeni nuklearnim oružjem, a dodatno će ugroziti i mir. Naime, u današnjem nuklearnom arsenalu u svetu nalazi se 15.000 bojevih glava, od toga 90 odsto u posedu SAD i Rusija, što je znatno manje nego 1985. kada su velike sile raspolagale sa 61.662 atomska projektila, ali to ne znači da je planeta sada bezbednija. Naime, tokom Hladnog rata strategija "zadržavanja" (containment) i "odvraćanja" (deterrence) obezbeđivala je kakvu takvu kontrolisanu stabilnost. Međutim, nema garancije, da u sve turbulentnijim međunarodnim odnosima sa povećanjem broja zemalja koje raspolažu atomskim oružjem, ta varljiva strateška ravnoteža ne izmakne kontroli.

Kako ističe Edvard Lukas (Edward Lucas), logika nuklearnog odvraćanja je bizarna. "Nadmoć jedne strane može povećati verovatnoću rata, a ne smanjiti. Slabije zemlje počnu brinuti da mogu biti žrtve ‘prvog udara’: prsti se približavaju okidaču i tako raste opasnost od apokaliptičnog rata zbog nesrećnog slučaja ili nesporazuma. Jedva smo izbegli ove nuklearne noćne more tokom Hladnog rata. Možda nećemo imati tu sreću sledeći put".

Četvrti svetski rat sa 'toljagama'

Naučnici tvrde da se nalazimo u najvećoj opasnosti od uništenja sveta još od kraja Hladnog rata. To je simbolično prikazano pomeranjem kazaljki na "Časovniku sudnjeg dana", sa dva i po minuta do ponoći na dva minuta do ponoći. Kao glavni razlozi za pomeranje kazaljki unapred navedene su pretnje nuklearnog rata i klimatskih promena.

"Sat" je napravljen 1947. i američki nuklearni naučnici pomoću njega mere koliko je čovečanstvo udaljeno od svog kraja. Do sada je najveća opasnost bila za vreme 1950-ih i 1980-ih godina kada je bilo dva minuta do ponoći, a najmanja sredinom 1991. godine kada je bila 17 minuta do ponoći na ovom imaginarnom časovniku.

Podcast: Preti li svetu nuklearni Armagedon?
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:09 0:00
Direktan link

Naučnici iz organizacije Bulletin naglašavaju da "hodamo po samoj ivici". Stoga bi trebalo imati na umu upozorenje Alberta Ajnštajna da "ne znam kojim će se oružjem voditi treći svetski rat, ali znam da će se četvrti voditi toljagama i kamenjem".

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG