Sada kada je svet postao nesiguran, mnoge stvari moramo ponovo da osmislimo, izjavio je premijer Mađarske Viktor Orban u Novom Sadu, u subotu 19. marta.
Orban je to izjavio posle susreta sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, sa kojim je prisustvovao puštanju u saobraćaj međunarodne pruge kojom se prevezao od Beograda do Novog Sada.
Premijer Mađarske Viktor Orban izjavio je da u kontekstu, kako je rekao, rata koji se vodi na istočnim granicama Mađarske (Ruska invazija na Ukrajinu), Srbi i Mađari moraju da revidiraju mnogo toga.
"Moram da priznam da se nadam da ćemo u ponovnom osmišljavanju naših planova, predsednik Vučić i ja imati ulogu i u naredne četiri godini", izjavio je Orban.
Poseta mađarskog premijera organizovana je dve nedelje pred izbore u Srbiji, ali i Mađarskoj, u nedelju 3. aprila.
Kako je Orban naveo, "sa bilo kakvim teškoćama da se suočimo", biće sačuvano mađarsko-srpsko prijateljstvo i mir.
"Mi ćemo u tom miru da ostvarimo sve planove koje smo planirali sa Srbijom", dodao je premijer Mađarske.
Vučić: dogovorili smo se da prvi pomognemo jedni drugima
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da se sa premijerom Mađarske dogovorio o uzajamnoj pomoći u slučaju krize.
"U ovoj teškoj krizi bilo šta da se dogodi, da nešto nedostaje Mađarskoj, Srbija će prva da ponudi. Bilo šta da nedostaje Srbiji, Mađarska će prva da ponudi", rekao je Vučić.
Vučić se zahvalio Orbanu na međunarodnoj podršci koju Srbiji pruža Mađarska.
"Kad god je teško, kada mnogi naši prijatelji i u Briselu i na drugim mestima spuste glavu, naši mađarski prijatelji podignu glas u odbranu Srbije i naših građana", rekao je Vučić.
Govoreći o načinu kako je izgrađen ovaj deo pruge između Beograda i Novog Sada, Vučić je rekao da je ona izgrađena uz međunarodnu podršku.
"Naše brze pruge gradili su naši ruski i kineski prijatelji, i beskrajno im hvala i jednima i drugima, oni su zajedno sa nama gradili budućnost zemlje. Nadzor su radili Nemci, a vozove isporučili Švajcarci", rekao je Vučić.
Pruga deo kineskog strateškog projekta 'Pojas i put'
Trasa pruge, koja je planirana da vodi do Budimpešte, deo je kineskog strateškog projekta "Pojas i put".
Projekat izgradnje brze pruge Beograd – Budimpešta, procenjen na dve milijarde dolara, započet je još 2014. godine u Beogradu, na samitu šesnaest država centralne i istočne Evrope i Kine, a ugovor o modernizaciji prve deonice potpisan je 2017. u Pekingu.
Nakon što su vlasti u Srbiji raspisale konkurs na kojem se biralo ime voza, kojim će se i dva državnika voziti, pobednički izbor bio je "Soko". Kako je najavljeno, vozovi na toj deonici bi trebalo da razvijaju brzinu od 200 kilometara na sat.
Redovan putnički saobraćaj na pruzi Beograd - Novi Sad, dugoj 74,9 kilometra, počeće u nedelju, 20. marta.
Kako se gradila pruga?
Deonica Beograd - Centar - Stara Pazova, od 34,5 kilometara, građena je iz kredita kineske Eksim banke, a vrednost ugovora bila je 350,1 milion dolara. Izvođač radova je bio kineski konzorcijum kompanija.
Na deonici Stara Pazova - Novi Sad, u dužini od 40,4 kilometra, radove je izvodila ruska kompanija "RŽD Internešenel", a ukupna vrednost tog projekta je 585,5 miliona dolara. Finansiranje je obezbeđeno iz ruskog kredita za modernizaciju srpskih železnica.
Za radove na trećoj deonici brze pruge od Novog Sada do graničnog prelaza Kelebija sa Mađarskom, u dužini od 108,2 kilometara, koji su već počeli, sredstva su obezbeđena iz kineskog kredita, a trebalo bi da budu završeni za tri godine. Izgradnja će koštati 1,2 milijarde dolara.
Izgradnja pruge Beograd - Budimpešta ukupno će koštati oko četiri milijarde evra.
To jedan od prvih projekata u okviru kineske globalne inicijative "Pojas i put", dogovoren kao zajednički projekat Kine, Srbije i Mađarske.
Mađarska, kao država članica Evropske unije, naišla je na problem oko nepoštovanja pravila kompeticije prilikom dodeljivanja prava na izgradnju pruge u svojoj deonici. Mađarska je morala po drugi put da raspiše tender i na taj način ispoštuje regulativu Evropske unije.
Upozorenja evropskih zvaničnika
Brza pruga Beograd - Budmipešta deo je kineske inicijative "Pojas i put" i strateškog cilja te države za povezivanjem grčke luke Pirej sa centralnom Evropom, odnosno Mađarskom kao jednom od država Evropske unije.
Tešnja saradnja Srbije i Kine ozvaničena je u junu 2016. godine, tokom posete kineskog predsednika Sija Đinpinga Srbiji, kada je potpisan Sporazum o strateškom partnerstvu, kao i brojni drugi iz oblasti građevinarstva, infrastrukture, telekomunikacija, trgovine, odbrane, medija.
Takođe, Kina je na Zapadnom Balkanu prisutna i preko zajmova koje od nje uzimaju zemlje regiona.
Prema podacima Minhenškog bezbednosnog izveštaja, udeo odobrenih kineskih kredita u Srbiji iznosi 12 posto od ukupnog spoljnog duga zemlje.
Evropski zvaničnici su u više navrata upozoravali na potencijalne posledice zaduživanja kod Kine.
U aprilu 2019. godine, tadašnji evropski komesar za proširenje Johanes Han za portal Politico upozorio da Peking može zemlje Zapadnog Balkana pretvoriti u "trojanske konje" koji će jednog dana biti članovi Evropske unije.
Kineska "kombinacija kapitalizma i političke diktature", kako je Han ocenio, može da bude poželjna opcija nekim liderima u regionu Zapadnog Balkana.
