Dostupni linkovi

Mogu li 'Protesti protiv diktature' postati masovni?


Protest u Beogradu, 8. aprila

Mladi demonstranti koji su u više gradova Srbije izašli na ulice nakon trijumfa akutelnog premijera Aleksandra Vučića na predsedničkim izborima 2. aprila, uporno pozivaju zaposlene radnike da im se pridruže. U jednoj od varijanti njihovih zahteva pokazuje se solidarnost i sa penzionerima, te među uslove za obustavu protesta svrstavaju i zahtev za povećanjem, svojevremeno, umanjenih penzija.

Drugim rečima učesnici protesta, na kojima se svakodnevno mogu videti poklonici kako levih tako i desnih ideologija, prizivaju neku vrstu šireg socijalnog bunta. Podaci koje Vlada iznosi, o broju zaposlenih i investicijama, pak, govore da za to nema razloga.

„Radnik nije rob“, „Nećemo da budemo jeftina radna snaga“, „Niko ne sme biti gladan i bez doma“ – neke su od poruka koje se ovih dana mogu pročitati na transparentima koje nose učesnici demonstracija nazvanih „Protest protiv diktature“.

Na ove poruke naslanja se i poboljšanje radnih prava, što je jedan od osam zahteva koje su demonstranti u Beogradu i drugim gradovima ranije usaglasili.

Protest u Beogradu, 5. aprila
Protest u Beogradu, 5. aprila

Teška ekonomska situacija, u kojoj je 25 posto stanovništva u riziku da sklizne u siromaštvo, predstavlja okvir u kojem studenti i građani od 3. aprila uz pištaljke i doboše šetaju gradovima od Vojvodine do juga Srbije.

U takvim okolnostima, uključivanje u proteste se može očekivati od onih grupa koje su loše prošle u vladinoj politici stabilizacije javnih finansija, kaže za Radio Slobodna Evropa Jurij Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i savetnik u Ekonomskom institutu.

„Tu pre svega mislim na oko 700.000 penzionera kojima su značajno smanjene penzije bez jasnog i čistog pravnog osnova. S druge strane, tu su i zaposleni u javnom sektoru kojima su takođe smanjene zarade i one se tek u poslenje vreme vraćaju. To bi bile dve grupe koje bi mogle da se značajnije uključe u proteste“, objašnjava Bajec.

Aktuelni premijer i budući predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kome demonstranti ovih dana skandiraju između ostalog „Vrati babi penziju“, najavio je da će ove godine biti povećane penzije, te dodao da su plate posle mera fiskalne konsolidacije veće za oko 23 evra nego 2012. godine, posebno u privatnom sektoru.

Penzije su inače smanjene krajem 2014. godine, s ciljem da se, kako je najavio premijer Vučić, sprovedu reforme i sačuva ekonomska stabilnost.

Protest u Beogradu, 8. aprila
Protest u Beogradu, 8. aprila

Dvadesetpetogodišnja studentkinja Filozofskog fakulteta u Beogradu Jelena Bogdanović, pak, već danima učestvuje u protestnim šetnjama. Ona kaže da ljudi u poslednje dve decenije žive u beznađu, stoga očekuje da se u proteste uključe sve društvene grupe, od sindikata do penzionera.

„Nijedna vladajuća partija neće nam reći: 'Evo vam radni uslovi i vaša prava, nećemo više da vas ugnjetavamo.' To se neće desiti sve dok ne stanemo zajedno i organizovano“, kaže Jelena Bogdanović.

Međutim, devedesetogodišnji penzioner, koji nam se samo predstavio nadimkom Zdrale, ne misli da su realni zahtevi studenata i građana koji protestuju na ulicama. Iako kaže da sa smanjenom penzijom mesečne račune i zdravstvene potrebe izmiruje uz sinovljevu pomoć, Zdrale ne veruje da se na ulici mogu dogoditi promene:

„Bez obzira na to ko šeta, treba da kaže zašto šeta.“

Na našu konstataciju da su okupljeni izneli zahteve, naš sagovornik odgovara:

„Jesu, ali ti zahtevi ne piju vodu, zbog toga što su nerelani. Ono što pričaju da će udovoljiti penzionerima, to su priče za malu decu. Svi su ljudi od postanka sveta težili da dobiju pravdu, ali pravda se nikad nije ostvarila.“

Protest u Beogradu, 6. aprila
Protest u Beogradu, 6. aprila

Pravdu su na ulicama uz studente prethodnih dana izašli da potraže radnici Industrije mašina i traktora (IMT), koja ne radi već duže od godinu dana. Nakon 27 godina rada u IMT-u, Svetlanu Pandžić i njene kolege je teška situacija izvela na protest:

„Kako mogu da žive radnici koji nisu radnici, jer su im fabrike ugašene. Teško. Nema para za osnovne stvari. Struja nam se isključuje na po mesec, na po dva... Imam dva studenta kod kuće, nemam novca da ih finansiram. Svi radnici koji ne rade su dotakli dno. Oni više nisu radnici, nego robovi tajkuna“, rekla nam je Svetlana Pandžić.

Hoće li se demonstracijama pridružiti i prosvetari, koji su i sami poslednjih meseci održali nekoliko protestnih skupova, pitali smo Jasnu Janković, predsednicu Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije. Prosvetni sindikati odlučiće o tome na zvaničnim organima, ali napominje da će Unija ostati „iznad svih političkih dešavanja“:

„Osluškujemo šta se dešava. Pojedinačno su se naši članovi već uključili u te proteste, ali zvaničan stav ćemo doneti narednih dana na Glavnom odboru“, rekla nam je Jasna Janković.

Protest u Beogradu, 9. aprila
Protest u Beogradu, 9. aprila

Iako je nesporno da veliki deo stanovništva u Srbiji živi u uslovima koji se ne mogu nazvati dostojnim čoveka, činjenica je takođe da je – naročito u poslednjih godinu dana – Vlada dovođenjem stranih kompanija – uz velike subvencije i podršku – otvorila, po tvrdnjama vlasti, više od 100.000 radnih mesta i uspela da u izvesnoj meri smanji stopu nezaposlenosti. Takođe, poreske službe su uspele da jedan broj radnika i „sive zone“ prebaci u legalne tokove i tako im, makar malo ojačaju položaj.

Neke stvari jesu popravljene, ali jedan deo zaposlenih ljudi s razlogom oseća nezadovoljstvo, kaže ekonomski stručnjak Jurij Bajec:

„Treba imati u vidu da su mnoga od tih radnih mesta vrlo skromno plaćena i da u tom smislu postoji i kod tih ljudi nezadovoljstvo uslovima rada i visinom plate koju primaju, kao što ljudi sa malim prihodima u bilo kom obliku teško izdržavaju visoke troškove, posebno u velikim gradovima.“

Zbog toga se, između ostalog, ovih dana na ulicama gradova prolama buka pištaljki. Vlast je, po svemu sudeći, za sada odlučila da ih ignoriše.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG