Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Prokop, glavna železnička stanica koja to ipak nije


Koja je železnička stanica 'glavna'?
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:05:16 0:00

Mada je i formalno proglašena glavnom beogradskom, železnička stanica Prokop još je daleko od onoga što se od takve stanice očekuje. Između ostalog, na njoj nije, niti će biti moguće ukrcavanje kola na voz. Zato se, pred letnju sezonu, užurbano uređuje stajalište Topčider, koje u sistemu putničkog saobraćaja nije već decenijama.

Stanica Prokop, koja se gradi već gotovo pola veka, posebno je interesantan projekat, i zato što su ga sve vlasti, uključujući aktuelnu, koristile u svojim predizbornim obećanjima.

Gojka Stevanovića, jednog od radnika na adaptaciji beogradske stanice Topčider, koja datira čak iz 1884. godine i ostala je netaknuta tokom Drugog svetskog rata, zatekli smo u jeku posla - adaptaciji oronulih prostorija koje, prema najavama nadležnih iz Železnica Srbije obnovljene, putnike treba da dočekaju već ovog leta.

"Stavljaju se novi podovi, pošto su ovi dotrajali. Posle toga ide sređivanje zidova i krečenje. Farbanje prozora i vrata. Sve to radimo za potrebe Srbija voza i treba da bude gotovo do novog letnjeg reda vožnje", rekao nam je Gojko Stevanović.

Sa tog mesta, stanice Topčider će od 1. jula 2018. godine, nakon što dosadašnja centralna železnička bude u potpunosti izmeštena na područje stanice Centar odnosno Prokop (koji je 10. decembra 2017. godine formalno preuzeo tu ulogu) kretati auto voz za grad Bar u Crnoj Gori – na jednoj od najfrekvetnijih linija između Srbije i Crne Gore.

Razlog - na Prokopu nije predviđen prostor za prilaz auto-voza.

"Svim projektima i svom planskom dokumentacijom unazad decenijama nijednom nije ni bilo predviđeno da železnička stanica Beograd centar u Prokopu bude predviđena za saobraćaj auto vozova. Prokop nije planiran za takav saobraćaj. Po svim projektima, od 1974. do danas, predviđeno je da za te namene služi tehničko-putnička stanica u Zemunu", kaže u izjavi za RSE Nenad Stanisavljević, direktor Medija centra preduzeća Železnice Srbije.

Prokop još u izgradnji
Prokop još u izgradnji

Početak izgradnje stanice u Zemunu, o kojoj govori Stanisavljević, predviđen je krajem 2018. godine, a završetak radova - dve godine kasnije, zbog čega će, kako nam je rečeno, stanica Topčider biti prelazno rešenje.

A za adaptaciju Topčidera, odnosno za radove na sređivanju enterijera u staničnom objektu, izdvojeno je oko četiri miliona dinara, rekla je za RSE Dragana Stanković iz preduzeća Srbija voz u čijoj je nadležnosti ta stanica.

"Radovi bi trebalo da budu završeni do 30. juna 2018. jer celokupan saobraćaj mora biti premešten iz savskog amfiteatra 1. jula tekuće godine", dodaje Stanković.

Od Topčidera odlazimo desetak kilometara dalje, na lokaciju gde se sada i formalno nalazi prestonička centralna železnička stanica.

U razgovoru sa nekolicinom građana uverili smo se da problemi nisu rešeni još od njenog svečanog otvaranja pre tačno dve godine, kome su prisustvovali visoki državni zvaničnici na čelu sa Aleksandrom Vučićem.

Železničku stanicu "Beograd centar" građani teško pronalaze, sa ostatkom grada direktno je povezuju samo dve autobuske linije - 34 i 36, dok su stanice dve trolebujske linije 40 i 41 udaljene više stotina metara. Sa te strane moguće joj je prići kroz jedno od stambenih naselja koje se nalazi iznad stanice.

Na dole vode stepenice, ali u samom naselju nema table koja bi ukazala da je to put ka glavnoj beogradskoj železničkoj stanici.

"Došao sam odozgo, sišao sam pešaka od Titovog groba", kaže nam penzioner Miodrag Kostić, jedan od putnika koji se uputio prema stanici Prokop. Upitali smo ga kako bi to izgledalo kada bi isti put prešao sa nekoliko putnih torbi, na šta nam je slikovito odgovorio "kao zadružno magare".

Na samoj stanici imao je problema u pronalaženju perona sa koga polazi voz za Pančevo.

"Mislim da je potrebno više informacija. A ovde samo ova jedna osoba radi", žali se Miodrag Kostić i pokazuje na šaltersku službenicu koja prodaje karte.

"Ne znam ni gde je toalet, eno ga tamo negde. Mnogo je komplikovano da dođe neko ko ne zna gde je šta. Starije osobe na primer", dodaje ovaj čovek.

Upitali smo ga i da li je obišao staničnu zgradu.

"Nisam mogao da je... Nisam, samo sam ovde dole bio.

RSE: Znate li gde je stanična zgrada?

Kostić: Ne

RSE: Pa nema je.

Kostić: Pa zato nisam video.

Sa njim smo razgovarali pred čekaonicom u kojoj je, u tom trenutku, bilo troje putnika. Kažu nam da u hladnoj prostoriji već nekoliko sati čekaju vozove za nastavak putovanja.

"Ovde je hladno, kafića nema. Ni nekih restorančića da bi se ugrejao narod. Ja već dva sata čekam voz za Valjevo, pošto je takav red vožnje da sam iz Novog Sad ranije stigla", prenosi nam svoje utiske putnica Slavica Bakić.

Putnici u čekaonici: Zbunjeni smo
Putnici u čekaonici: Zbunjeni smo

Stanica Beograd centar, koju deo javnosti u šali upoređuje sa Skadrom na Bojani, građevinom čijoj se izgradnji ne nazire kraj, započeta je sedamdesetih godina prošlog veka.

Ne postoji precizna računica o svoti novca koja je poslednjih 40 godina uložena u nju – procene su da se radi o više od stotinu miliona evra.

Poznato je međutim da je poslednje uređenje pre puštanja u rad, 26. januara 2016. godine (osposobljavanje osam od ukupno deset koloseka, potrebna infrastruktura i sređivanje perona), nepuna tri meseca uoči vanrednih parlamentarnih izbora održanih 24. aprila 2016, koštalo 25,8 miliona evra.

Dve do dve i po godine rok je koji, gotovo svake godine nosioci vlasti obećaju a onda pomere upravo za još toliko, za završetak stanične zgrade. Poslednji put o rokovima je govorio aktuelni predsednik Aleksandar Vučić, koji je 2016. kraj radova obećao u 2018. godini.

Do sada je, međutim izgrađena osnova i postavljeni šipovi za temelj. Od zgrade nema ni obrisa.

"Obezbeđeni su izvori finansiranja, postoje određene procedure koje treba da se ispoštuju. I kada se sada kaže da će to biti urađeno u godini-dve dana, jer sve ono što je u prethodnom kraćem periodu započeto i realizovano, upravo potvrđuje da se taj projekat vrlo intenzivno i brzo realizuje", uverava Nenad Stanisavljević iz Železnica Srbije.

Imajući sve to u vidu predstavnika za medije Železnica Srbija upitali smo gde se zaista nalazi centralna prestonička železnička stanica - na Prokopu ili u savskom amfiteatru u zdanju izgrađenom 1884. koje raspolaže svom potrebnom infrastrukturom.

"Uopšte nema dileme da je Prokop i suštinski preuzeo funkciju glavne beogradske stanice s obzirom na to da tu prolazi stotinak vozova dnevno, a kroz staru glavnu stanicu desetak vozova, uključujući međunarodni saobraćaj, koji još nije premešten".

Ovo objašnjenje, međutim, zvuči neuverljivo Miloradu Vitoroviću, jednom od naših sagovornika koji je u Beogradu bio na lekarskom pregledu. Zatekli smo ga u čekaonici železničke stanice Beograd centar.

"U hladnoći ovde čekam voz već dva sata. I ima još da se čeka za Užice. Nemam gde da se sklonim. Ovako je sređeno, vidim. Ali hladno, meni ne odgovara da budem na hladnoći", izjadao se Milorad Vitorović.

Gde je centralna prestonička železnička stanica?
Gde je centralna prestonička železnička stanica?

U poslednje vreme učestale su svečanosti na Prokopu odnosno železničkoj stanici Beograd centar.

Prvo je u januaru 2016, u prisustvu visokih zvanica i njihove velike reči i očekivanja, pompezno otvorena nezavršena stanica.

Potom su, godinu i po kasnije - juna 2017. najviši gradski zvaničnici pustili u rad deo pristupnih saobraćajnica.

Prema poslednjim uveravanjima, ukoliko se ispune, svečanost povodom otvaranja stanične zgrade mogla bi se očekivati za nove dve, dve i po godine.

  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92 gde je učestvovao u pripremanju informativne emisije u koprodukciji sa srpskom redakcijom BBC-a Svet u 2. Uređivao i vodio vesti na sat, Jutarnji dnevnik, Dnevnik i Svet u 5 emisiju realizovanu u koprodukciji sa redakcijom Dojče velea - DW. Pripremao priloge za program TV B92.

  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao na odseku za novinarstvo Fakulteta za kulturu i medije u Beogradu. Radijskim i TV novinarstvom profesionalno se bavi od 2005. godine u RTV B92. U beogradski biro Radija Slobodna Evropa dolazi 2010. gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG