Dostupni linkovi

Prizivanje odlaska Kfora sa Kosova bez osnova


Fotografija snimljena prilikom susreta generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga i predsednika Srbije Aleksandra Vučića na zajedničkoj konferenciji u Beogradu u novembru 2015. Vučić i Stoltenberg bi trebali da se sastanu u Briselu u ponedeljak, 17. maja ove godine.

Severnoatlanski savez (NATO) i Ujedinjene nacije (UN) u ovom trenutku neće povući svoje misije sa Kosova, ocenjuje stručnjak za bezbednost Ramadan (Qehaja) Ćehaja i dodaje da su izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića na tu temu zapravo politički potez kako bi se diskreditovale i oslabile Kosovske bezbedonosne snage (KBS).

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 13. maja izjavio kako će jedna od velikih sila uskoro krenuti u zvanično traženje povlačenja snaga KFOR-a i UNMIK-a sa Kosova.

Rekao je i da ne može da kaže o kojoj sili je reč, ali da su u pitanju obaveštajni podaci iz zvaničnih izvora, te da će o ovom pitanju pokušati da razgovara sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom, kako bi svojim ugledom doprineo u zapadnoj alijansi da do toga ne dođe.

Vučić i Stoltenberg bi trebali da se sastanu u Briselu u ponedeljak, 17. maja.


Ćehaja: Vučić želi da diskredituje KBS


“Sada kada se Vučić bude sastao sa Stoltenbergom tražiće da ostane ovde KFOR, kako bi uticao da KBS (Kosovske bezbedonosne snage) ne budu vojska, kako je predviđeno, da treba da se pretvori u vojsku”, ocenjuje Ramadan Ćehaja za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Skupština Kosova je 2018. usvojila zakonske promene za transformaciju mandata Kosovskih bezbedonosnih snaga u oružane. Predviđeno je da transformacija traje 10 godina, kako bi ove snage postale vojska. Očekuje se da će se u trećoj fazi transformacije ostvariti puni operativni kapaciteti.


Stručnjak za bezbednost Ćehaja dodaje da će svakako doći dan kada će NATO povući vojsku sa Kosova ali napominje da je pre toga neophodno da Kosovo i Srbija to dogovore u okviru normalizacije odnosa dve strane.

Podvlači i da su Kosovske bezbedonsne snage spremne da se u svakom trenutku suoče sa odbrambenim pitanjima.

“Razume se, ima još problema oko borbene gotovosti, ali su na dobrom putu da se ta gotovost povećava iz dana u dan. Tu su i finansijski problemi, treba naći novac za naoružanje, opremu i tako dalje. Iako KFOR ode odavde, razume se da će bezbedonosna pitanja biti u rukama KBS-a”, navodi Ćehaja.

Međunarodne mirovne snage pod vođstvom NATO saveza, odnosno, KFOR (Kosovo Force, Kosovske snage) na Kosovu su raspoređene u junu 1999. godine, nakon povlačenja srpskih snaga sa Kosova u cilju stvaranja bezbednog okruženja. Osnov za raspoređivanje mirovnih snaga NATO na Kosovu je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, koju je Savet bezbednosti UN izglasao u junu 1999. godine, a koja je i dalje na snazi.

A UNMIK ili Privremena civilna administracija Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu je uspostavljena 2000. godine, nakon vazdušnih napada snaga NATO na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju. I ova misija je raspoređena na osnovu Rezolucije 1244.

Upravo na to ukazuje profesor međunarodnog prava i stručnjak za međunarodne odnose Afrim Hoti i poručuje da je uloga delovanja NATO i UN misija na Kosovu privremenog karaktera.

Inače, nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, 2008. godine, UNMIK je najveći broj svojih zaduženja predao Misiji Evropske unije (EU) za vladavinu prava na Kosovu (EULEX).


Hoti: KFOR i UNMIK će otići kada Kosovo postane članica NATO i UN


Profesor Hoti smatra da će KFOR i UNMIK misije otići sa Kosova kada zvanična Priština postane članica NATO-a, odnosno kada dobije stolicu u UN.

On ističe da izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića oko povlačenja UNMIK administarcije sa Kosova nisu ništa novo i podseća da su Sjedinjene države (SAD) i Velika Britanija u nekoliko navrata tražile da se pred SB UN više ne raspravlja o Kosovu.

“SAD i Velika Britanija su probale da utiču da se završi misija UN na Kosovu, sada imamo novu situaciju jer politički proces (pregovaranja između Kosova i Srbije) nije gotov i to u ovom momentu nije moguće”, podvlači Hoti u izjavi za RSE.

Iz Vlade Kosova niko nije komentarisao “saznanja” predsednika Srbije Aleksandara Vučića da će jedna od velikih sila uskoro krenuti u zvanično traženje povlačenja snaga KFOR-a i UNMIK-a sa Kosova.


Šta kažu iz NATO-a i UNMIK-a?


"Sve odluke u NATO-u, uključujući i one o KFOR-u, donose se uz konsenzus svih 30 država članica", naveo je jedan zvaničnik NATO-a za Radio Slobodna Evropa (RSE) uz napomenu da Severnoatlantska alijansa dugi niz godina doprinosi stabilnosti u zemljama na Zapadnom Balkanu i da ostaje posvećena regionu.

"Naša misija KFOR zasniva se na Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija iz 1999. godine, kako bi se obezbedilo bezbedno okruženje i sloboda kretanja za sve zajednice koje žive na Kosovu", rečeno je iz NATO-a.

A za izmene i dopune mandata Privremene civilne administracije Misije Ujedinjenih nacija (UNMIK) na Kosovu neophodna je odluka Saveta bezbednosti.

To je za Radio Slobodna Evropa (RSE) u petak, 14. maja, izjavila portparolka UNMIK-a Sanam (Dolatshahi) Dolatšahi a nakon izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će jedna od velikih sila uskoro krenuti u zvanično traženje povlačenja snaga KFOR-a i UNMIK-a sa Kosova.

"Rezolucija 1244 (1999) Saveta bezbednosti utvrđuje mandat međunarodnog civilnog i bezbednosnog prisustva na Kosovu i, kao takva, svako prilagođavanje misije zahteva odluku Saveta bezbednosti", navela je Dolatšahi u odgovoru.

XS
SM
MD
LG