Premijer Kosova Hašim Tači izjavio je da će ishod dijaloga Prištine i Beograda biti
međusobno priznavanje Kosova i Srbije kao dve nezavisne zemlje. Analitičari na Kosovu smatraju da je ovakva izjava u suprotnosti sa svim ostalim zvaničnim izjavama Prištine - da je dijalog tehnički, a ne politički, te da neće biti reči o statusu.
Direktor instituta KIPRED-a, Krenar Gaši, ocenjuje da je sada već sigurno da će sve o čemu se bude razgovaralo sa Srbijom imati političku konotaciju.
“Poslednje izjave prmijera Hašima Tačija su u suprotnosti sa ranijim izjavama kosovskih zvaničnika, kada su u pitanju razgovori sa Srbijom, zato što se mešaju tehnička i politička pitanja. Ali, uprkos takvim izjavama, znalo se da ćemo mi da vodimo jedan politički dijalog, zato što priroda problema može biti tehnička, ali osnove problema u vezi sa Srbijom su političke, i treba da se donesu političke odluke kako bi se rešila neka pitanja sa Srbijom”, kaže Gashi.
Očekivanja velika, rezultati mali
Ardian Arifaj iz Kluba za spoljnu politiku, kaže da ovakve političke izjave od strane kosovskih zvaničnika govore da kosovska strana nije ušla u razgovore sa jasnim i konkretnim idejama.
“Ovo govori da razgovori sa Srbijom neće biti tehnički, već politički, a namere obe strane su političke, a ne tehničke benificije. Ono što može biti zabrinjavajuće jeste da su zvaničnici u Prištini ušli u dijalog bez jasne ideje, cilja ili agende. Zbog toga i pristižu ovakve izjave o tome zašto se pregovara, i kuda vode ovi pregovori”, kaže Arifaj.
Na ove započete tehničke ili političke razgovore, drugačije gledaju Srbi južno i severno od Ibra. Za Marka Jakšića, jednog od lidera Srba na severu, ovi pregovori su na štetu srpske zajednice na Kosovu, koji vode ka rešenju statusnog pitanja.
“Mislim da su to nametnuti pregovori Srbiji upravo zbog jedne patološke želje srpske strane da uđe u EU i da dobije statusa kandidata. Znači, pregovori su pod pritiskom. Svi pregovori su samo na štetu srpske zajednice na Kosovu i Metohiji, jer će svi pregovori biti uz konstataciju da se Albancima udovolji da kroz tehnička pitanja reše statusna pitanja. Beograd je nužan i dužan da to uradi, imajući u vidu želju da uđe u EU, iz kog razloga je spreman na sve živo”, navodi Jakšić.
Ranđel Nojkić, jedan od lidera Srba sa centralnog Kosova, međutim dodaje da je dobro što su razgovori počeli, ali ne očekuje brze rezultate.
"Mislim da je dobro da je do sada došlo do kontakta i da je počelo da se razgovara. Mislim da to samo po sebi znači jedan napredak. Kada se govori o rezultatima, normalno je da su očekivanja velika, a rezultati su mali. Tako da ne očekujem tako velike rezutlate, osim ukoliko međunarodna zajednica ne bude izvršila određeni pritisak i na Beograd i na Prištinu kako bi se došlo do određenih rešenja”, kaže Nojkić.
međusobno priznavanje Kosova i Srbije kao dve nezavisne zemlje. Analitičari na Kosovu smatraju da je ovakva izjava u suprotnosti sa svim ostalim zvaničnim izjavama Prištine - da je dijalog tehnički, a ne politički, te da neće biti reči o statusu.
Direktor instituta KIPRED-a, Krenar Gaši, ocenjuje da je sada već sigurno da će sve o čemu se bude razgovaralo sa Srbijom imati političku konotaciju.
“Poslednje izjave prmijera Hašima Tačija su u suprotnosti sa ranijim izjavama kosovskih zvaničnika, kada su u pitanju razgovori sa Srbijom, zato što se mešaju tehnička i politička pitanja. Ali, uprkos takvim izjavama, znalo se da ćemo mi da vodimo jedan politički dijalog, zato što priroda problema može biti tehnička, ali osnove problema u vezi sa Srbijom su političke, i treba da se donesu političke odluke kako bi se rešila neka pitanja sa Srbijom”, kaže Gashi.
Očekivanja velika, rezultati mali
Ardian Arifaj iz Kluba za spoljnu politiku, kaže da ovakve političke izjave od strane kosovskih zvaničnika govore da kosovska strana nije ušla u razgovore sa jasnim i konkretnim idejama.
“Ovo govori da razgovori sa Srbijom neće biti tehnički, već politički, a namere obe strane su političke, a ne tehničke benificije. Ono što može biti zabrinjavajuće jeste da su zvaničnici u Prištini ušli u dijalog bez jasne ideje, cilja ili agende. Zbog toga i pristižu ovakve izjave o tome zašto se pregovara, i kuda vode ovi pregovori”, kaže Arifaj.
Na ove započete tehničke ili političke razgovore, drugačije gledaju Srbi južno i severno od Ibra. Za Marka Jakšića, jednog od lidera Srba na severu, ovi pregovori su na štetu srpske zajednice na Kosovu, koji vode ka rešenju statusnog pitanja.
“Mislim da su to nametnuti pregovori Srbiji upravo zbog jedne patološke želje srpske strane da uđe u EU i da dobije statusa kandidata. Znači, pregovori su pod pritiskom. Svi pregovori su samo na štetu srpske zajednice na Kosovu i Metohiji, jer će svi pregovori biti uz konstataciju da se Albancima udovolji da kroz tehnička pitanja reše statusna pitanja. Beograd je nužan i dužan da to uradi, imajući u vidu želju da uđe u EU, iz kog razloga je spreman na sve živo”, navodi Jakšić.
Ranđel Nojkić, jedan od lidera Srba sa centralnog Kosova, međutim dodaje da je dobro što su razgovori počeli, ali ne očekuje brze rezultate.
"Mislim da je dobro da je do sada došlo do kontakta i da je počelo da se razgovara. Mislim da to samo po sebi znači jedan napredak. Kada se govori o rezultatima, normalno je da su očekivanja velika, a rezultati su mali. Tako da ne očekujem tako velike rezutlate, osim ukoliko međunarodna zajednica ne bude izvršila određeni pritisak i na Beograd i na Prištinu kako bi se došlo do određenih rešenja”, kaže Nojkić.
