Priština: Za integraciju severa potrebna pomoć "stranaca"

Za integraciju severnog dela Kosova glavnu odgovornost imaju domaće institucije, ali bez pomoći međunarodne zajednice i saradnje građana, integracija tog dela bi bila veoma otežavajuća, ocenjuju kosovski zvaničnici i analitičari.

Zamenik premijera i ministar pravde, Hajredin Kuçi u izjavi za RSE kaže da promenu stanja na severu treba da potpomogne međunarodna zajednica.

„Vlada Kosova i njene institucije su one koje imaju glavnu odgovornost. Ali i KFOR i EULEX trebaju da rade na stvaranju sigurnog ambijenta za uspostavljanje reda i zakona. Takođe je potreban i rad Washingtona i Brisela u diplomatskom smislu radi pritiska nad zvaničnim Beogradom. Najpre, potrebne su institucionalne mogućnosti, a zatim i ekonomske, ali u svemu treba učestvovati i međunarodna zajednica. U tom pravcu, ne postoji nešto što bi moglo promeniti Ustav Kosova ili sveobuhvatni plan Republike Kosova“, kazao je Kuçi.

Mnoga istraživanja navode da je potrebno veće angažovanje i podrška međunarodne zajednice u uklanjanju paralelnih struktura Srbije na severu Kosova. Ahtisarijev plan, koji predviđa formiranje opštine Severna Mitrovica, za Srbe je i dalje nevažeći.

Srbi sa severa protestovali su na godišnjicu akcije Vlade Kosova u preuzimanju kontrole na graničnim prelazima. Sa skupa je poslata poruka da građani iz tog dela ne žele integraciju u kosovsko društvo.

Radenko Nedeljković ispred srpskih paralelnih institucija na severu u izjavi za RSE kaže da je opstanak Srpa isključivo vezan za institucije Republike Srbije.

„Kada su u pitanju kosovske institucije, jasno je pokazano da te institucije ne mogu da obezbede mir i sigurnost za građane na Kosovu i Metohiji, kao ni ekonomski razvoj ni prosperitet, niti mogu da garantuju veći standard. Tako da, mi ne želimo da se odričemo nečega što nam omogućava mnogo kvalitetniji i bolji život i veći standard, da gubimo tako nešto a da dobijemo neizvesnost“, kaže Nedeljković.

S druge strane, analitičar Shpend Kursani navodi da međunarodna zajednica ne može ništa da učini po pitanju severa ukoliko kosovske institucije nemaju jasnu strategiju kako integrisati taj deo.

„Sigurno je da međunarodna zajednica nema vremena, a ni energije da uradi strategiju umesto kosovskih institucija. Kosovskim institucijama je potreban stav oko toga šta je potrebno severu, kao i koji su konkretni koraci na tom putu. Ukoliko mi to ne uradimo, neko drugi će sačiniti plan kako da se sever integriše. U tom slučaju, sudbina severa će ostati u rukama onih koji to rade“, kaže Kursani.

On dodaje da je glavni problem u odnosima Kosova sa međunarodnom zajednicom. Kada Kosovo popušta i čini kompromise, onda i međunarodna zajednica gleda na Kosovo na taj način, na zemlju koja popušta i čini kompromise, kaže Kursani.

„Ono što mora da se uradi na severu je uklanjanje paralelnih bezbednosnih struktura Srbije. Kosovo ovo ne može samo da postigne, ali može zauzeti jedan politički stav kao na primer, da ne ulazi u razgovare o severu Kosova. U tom slučaju, bolje je da sever ostane zamrznut konflikt jedno vreme, nego da se uđe u razgovore sa Srbijom o predaji severa. Ako sever ostane zamrznut konflikt onda nije u interesu ni međunarodne zajednice da reaguje pošto je to područje potencijalni konflikt. Ako Kosovo ne popusti u ovom slučaju, međunarodna zajednica će shvatiti da je uklanjanje paralelnih struktura jedino rešenje, i onda sledi ekonomski plan za taj deo i razgovori sa građanima na severu“, kaže Kursani.