Otkazivanje Ohridskog samita poruka je za Prištinu i Beograd da se postignuti sporazumi moraju sprovoditi, ocenjuju predstavnici kosovskih institucija i analitičari.
Isključivanje Kosova sa ovog samita, a potom i otkazivanje učešća Albanije i Hrvatske iz tog razloga, predstavlja lekciju za region da više nema povratka na stari balkanski mentalitet i na nepoštovanje sporazuma, dodaju oni.
Predsednica Kosova Atifete Jahjaga izrazila je žaljenje zbog otkazivanja Ohridskog samita, zato što nisu ispoštovani principi inkluzije i proširenja, izjavio je u pismenoj izjavi za RSE njen portparol, Arbër Vllahiu.
“Nepozivanje Republike Kosova na regionalni samit ne predstavlja doprinos dosadašnjim dostignućima u regionu i saradnji koja se gradi više od deceniju. Zaobilaženje Republike Kosova na regionalnim inicijativama ne doprinosi dobrosusedskim odnosima i ne služi miru, stabilnosti, ni procesima evropskih integracijama”, citirao je Vllahiu kosovsku predsednicu.
Dodaje se da su “odnosi između država grade na poverenju i uzajamnom poštovanju, i da države Zapadnog Balkana trebaju pomoći jedna drugoj u procesima integracija tako što će pružiti ruku saradnje”.
U izjavi se navodi i da Predsedništvo pozdravlja stav država koje su odbile da učestvuju na Samitu, na kojem Kosovo nije bilo pozvano, “jer se to isključenje ne može smatrati kao potez u duhu proširenja i saradnje”.
Takođe se ističe da će Kosovo nastaviti da gradi dobre odnose sa Makedonijom, kao dve zemlje koje su pokazale da su dobar primer saradnje u svim oblastima.
Ramush Tahiri, savetnik kosovske predsednice, smatra da se možda u Skoplju ili u Briselu mislilo da je sporazum Prištine i Beograda obavezujući onda kada bude ratifikovan u skupštinama. Međutim, dodaje on, EU treba biti dostojan garant ovog sporazuma.
“Svakako da postoje garancije EU da će se sporazum sprovesti, a pored toga postoje i vremenski rokovi za primenu, i sad smo na samom početku. Što se evropskih institucija tiče, možda su neki koji su na nižem političkom nivou smatrali da sporazum stupa na snagu tek kad se ratifikuje. To je bilo obrazloženje, međutim, sporazum se primenjuje od samog početka“, kazao je Tahiri.
Zvanična Priština je u slučaju Ohridskog samita reagovala da je Srbija prekršila ranije postignut sporazum sa Kosovom, tako što je podnela prigovor na učešće Kosova.
Kosovski analitičar, Behlul Beqaj navodi da sve zavisi od EU i njenih mehanizama kada je u pitanju primena sporazuma.
"Možda je EU u zvaničnim reakcijama bila meka, ali u praktičnim rakcijama je bila mnogo efektivnija i smatram da će način na koji je reagovala eliminisati sve prepreke u budućnosti kako Srbija ne bi počinila istru grešku i prekršila sporazum. Važno je što su neke zemlje u regionu svesne toga da ne žele biti saučesnici srpske politike“, kazao je Beqaj.
Predstojećih dana očekuje se da će Skupština Kosova ratifikovati sporazum u vidu Zakona o ratifikaciji briselskog sporazuma između Kosova i Srbije.
Pokret Samoopredelje već je najavio demonstracije ispred Skupštine na dan kada se bude održavala sednica na kojoj će se usvojiti taj zakon, uz obrazloženje da sporazum vodi ka defunkcionalizaciji države Kosovo i da stvara srpski enitet na severu, gde državni organi neće imati pristup.
S druge strane, Petar Miletić, potpredsednik Skupštine Kosova iz redova Samostalne liberalne stranke, izražava zabrinutost o primeni sporazuma, zato što srpsko stanovništvo na severu, a ni njihovi lideri, nisu spremni da primene sporazum.
"Apsolutno mislim da je nemoguće, ukoliko Srbi tamo budu pružili aktivan otpor, sporazum se neće moći implementirati. Radi se o ljudima koji tamo žive, njihove su sudbine u pitanju. Oni trebaju da budu glavni ili jedan od glavnih implementatora sporazuma, tako da se mora raditi mnogo više na terenu. Beograd je u ovom trenutku najvažniji faktor kada je sever Kosova u pitanju, zato što je Beograd istovremeno i najuticajniji kod stanovništva na severu“, kazao je on.
Isključivanje Kosova sa ovog samita, a potom i otkazivanje učešća Albanije i Hrvatske iz tog razloga, predstavlja lekciju za region da više nema povratka na stari balkanski mentalitet i na nepoštovanje sporazuma, dodaju oni.
Predsednica Kosova Atifete Jahjaga izrazila je žaljenje zbog otkazivanja Ohridskog samita, zato što nisu ispoštovani principi inkluzije i proširenja, izjavio je u pismenoj izjavi za RSE njen portparol, Arbër Vllahiu.
“Nepozivanje Republike Kosova na regionalni samit ne predstavlja doprinos dosadašnjim dostignućima u regionu i saradnji koja se gradi više od deceniju. Zaobilaženje Republike Kosova na regionalnim inicijativama ne doprinosi dobrosusedskim odnosima i ne služi miru, stabilnosti, ni procesima evropskih integracijama”, citirao je Vllahiu kosovsku predsednicu.
Dodaje se da su “odnosi između država grade na poverenju i uzajamnom poštovanju, i da države Zapadnog Balkana trebaju pomoći jedna drugoj u procesima integracija tako što će pružiti ruku saradnje”.
U izjavi se navodi i da Predsedništvo pozdravlja stav država koje su odbile da učestvuju na Samitu, na kojem Kosovo nije bilo pozvano, “jer se to isključenje ne može smatrati kao potez u duhu proširenja i saradnje”.
Takođe se ističe da će Kosovo nastaviti da gradi dobre odnose sa Makedonijom, kao dve zemlje koje su pokazale da su dobar primer saradnje u svim oblastima.
Ramush Tahiri, savetnik kosovske predsednice, smatra da se možda u Skoplju ili u Briselu mislilo da je sporazum Prištine i Beograda obavezujući onda kada bude ratifikovan u skupštinama. Međutim, dodaje on, EU treba biti dostojan garant ovog sporazuma.
“Svakako da postoje garancije EU da će se sporazum sprovesti, a pored toga postoje i vremenski rokovi za primenu, i sad smo na samom početku. Što se evropskih institucija tiče, možda su neki koji su na nižem političkom nivou smatrali da sporazum stupa na snagu tek kad se ratifikuje. To je bilo obrazloženje, međutim, sporazum se primenjuje od samog početka“, kazao je Tahiri.
Zvanična Priština je u slučaju Ohridskog samita reagovala da je Srbija prekršila ranije postignut sporazum sa Kosovom, tako što je podnela prigovor na učešće Kosova.
Kosovski analitičar, Behlul Beqaj navodi da sve zavisi od EU i njenih mehanizama kada je u pitanju primena sporazuma.
"Možda je EU u zvaničnim reakcijama bila meka, ali u praktičnim rakcijama je bila mnogo efektivnija i smatram da će način na koji je reagovala eliminisati sve prepreke u budućnosti kako Srbija ne bi počinila istru grešku i prekršila sporazum. Važno je što su neke zemlje u regionu svesne toga da ne žele biti saučesnici srpske politike“, kazao je Beqaj.
Predstojećih dana očekuje se da će Skupština Kosova ratifikovati sporazum u vidu Zakona o ratifikaciji briselskog sporazuma između Kosova i Srbije.
Pokret Samoopredelje već je najavio demonstracije ispred Skupštine na dan kada se bude održavala sednica na kojoj će se usvojiti taj zakon, uz obrazloženje da sporazum vodi ka defunkcionalizaciji države Kosovo i da stvara srpski enitet na severu, gde državni organi neće imati pristup.
S druge strane, Petar Miletić, potpredsednik Skupštine Kosova iz redova Samostalne liberalne stranke, izražava zabrinutost o primeni sporazuma, zato što srpsko stanovništvo na severu, a ni njihovi lideri, nisu spremni da primene sporazum.
"Apsolutno mislim da je nemoguće, ukoliko Srbi tamo budu pružili aktivan otpor, sporazum se neće moći implementirati. Radi se o ljudima koji tamo žive, njihove su sudbine u pitanju. Oni trebaju da budu glavni ili jedan od glavnih implementatora sporazuma, tako da se mora raditi mnogo više na terenu. Beograd je u ovom trenutku najvažniji faktor kada je sever Kosova u pitanju, zato što je Beograd istovremeno i najuticajniji kod stanovništva na severu“, kazao je on.
