Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Artman kažnjena novčano, sledi žalba


Haški tribunal kaznio je bivšu portaparolku glavne tužiteljke ICTY-ja novčanom kaznom za nepoštovanje suda zbog objavljivanja "poverljivih" dokumenata

Sudsko veće zaključilo je da je Florans Artman, objavljivanjem poverljivih podataka, dve odluke suda iz procesa protiv Slobodana Miloševića, u knjizi "Mir i kazna" namerno i voljno ometala sprovođenje pravde.

Razočarani smo ovom odlukom, kaže za RSE njen branilac i najavljuje mogućnost žalbe. Za istraživače ratnih zločina kazna Hartmanovoj je bolna poruka žrtvama i javnosti, a zvanični Beograd se nije oglašavao povodom presude.

Nekadašnja portparolka haškog tužilaštva Florans Artman danas je na optuženičkoj klupi saslušala presudu za nepoštovanje suda, koja je mogla da iznosi i sedam godina zatvora, na šta ju je podsetio predsedavajući sudskog veća Bakone Moloto.

Sudija je istakao da je nepoštovanjem odluke suda Artmanova mogla da ugrozi saradnju drugih država sa Tribunalom, kao i da donetom presudom sud želi da spreči nju i bilo koga drugog da objavljuje poverljive informacije Tribunala, zbog čega je kažnjena globom od sedam hiljada eura, što će morati da plati u dve jedanke mesečne rate.

“Maksimalna zatvorska kazna za nepoštovanje suda može biti kazna u trajanju do sedam godina ili novčana kazna do 100.000 evra ili obe zajedno. Gospođo Artman, molim vas, ustanite. Uzimajući u obzir sve dokaze i argumente, sudsko veće vas proglašava krivom za namerno i voljno ometanje sprovođenja pravde.“


Kao olakšavajuću okolnost, Veće je uzelo u obzir to što je deo informacija iz knjige Florans Artman već bio objavljen, ali i to što knjiga nije postigla komercijalni uspeh. Tužilac Brus Makfarlejn tražio je novčanu kaznu između 7.000 i 15.000 evra, dok je odbrana tražila oslobađanje Artmanove, smatrajući da bi osuđujuća presuda imala poražavajući učinak na "slobodu izrazavanja i prava žrtava". Branilac Florans Hartman Genel Metro (Guenael Mettraux), je za Radio Slobodna Evropa najavio da će se žaliti na osudjujuću presudu.

“Mi smo veoma razočarani presudom, odnosno, time što sud nije uvažio argumente i dokaze koje smo prezentovali. U ovom trenutku razmišljamo o tome da li da uložimo žalbu na presudu sudskog veća – i vrlo verovatno je da ćemo to učiniti.”

Hartmanova nije želela da komentariše kaznu uputivši nas na svog advokata, ali je pre izricanja presude istakla da su sporne informacije već bile dostupne javnosti, kada ih je objavila u svojoj knjizi:

“Nije samo presuda vezana za moj predmet, nego fundamentalni princip u vezi sa novinarstvom i slobodom izražavanja.“


Posle odlaska sa dužnosti, Artmanova je u svojoj knjizi i jednom tekstu citirala dve odluke kojim je apelaciono veće Tribunala odbilo da na zahtev Tužilaštva skine oznaku poverljivosti sa delova zapisnika Vrhovnog saveta odbrane koje je zvanični Beograd dostavio Tribunalu na suđenju Miloševiću, a čime su, prema Artmanovoj, sudije učestvovale u prikrivanju ključnih dokumenata o umešanosti SR Jugoslavije u genocid u Srebrenici.

Ona je sugerisala da zahvaljujući tim odlukama žalbenog veća Tribunala "informacije o direktnoj umešanosti Srbije u rat u Bosni i pokolje u Srebrenici ostaju nedostupne Međunarodnom sudu pravde i javnosti".

Međunarodni sud pravde je u presudi, izrečenoj u februaru 2006, SRJ proglasio odgovornom što nije sprečila genocid u Srebrenici, ali ne i za sam genocid.

Sudije su naznačile da postupci Hartmanove, koja je je upozorena da objavljuje poverljive dokumente, mogu ugroziti saradnju država sa Tribunalom i narušiti poverenje javnosti u Tribunal. Nataša Kandić, direktorka Fonda za humanitarno pravo, koji se bavi dokumentovanjem ratnih zločina, kaže da je obrazloženje nedostojno jednog suda.

”Sudija je doneo odluku da se od žrtava, od javnosti skrivaju podaci koje je tražila da budu tajne država koja je upravo organizovala brojne, užasne zločine koji su počinjeni. To je zapravo ohrabrivanje država da prikrivaju, sklanjaju i drže u tajnosti vrlo važne informacije koje bi doprinele utvrđivanju i odgovornosti I istine pre svega institucija.”

U Kancelariji Vlade Srbije za saradnju sa Haškim tribunalom nisu odgovorili na nas zahtev za kometar presude Artmanovoj. A U Bosni i Hercegovini su tu presudu doživeli kao bolnu poruku i istraživačima i žrtvama genocida. Smail Čekić iz Instituta za istraživanje zločina protiv čovečnosti:

“Sve žrtve genocida u Bosni i Hercegovini očekuju i traže da žalbeno Vijeće ICTY oslobodi Florens Artman. Ovim je u suštini sud pogoršao svoj integritet i ponovo stao na stranovište da će i dalje štititi integritet određenih država, u ovom slučaju – Srbije, zbog i radi prikrivanja istine o stvarnim događajima u Bosni i Hercegovini.”
  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG