Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Pregovori o povećanju minimale zarade u Srbiji


Aktuelni minimalac je 24.000, a traženi 36.000 dinara (200 ili 300 evra)

Pregovori predstavnika sindikata, poslodavaca i Vlade Srbije u okviru Socijalno-ekonomskog saveta o minimalnoj mesečnoj zaradi u 2019. godini počinju danas 27. avgusta, potvrđeno je Radiju Slobodna Evropa u Savezu samostalnih sindikata Srbije.

Na početku pregovora sindikati najavljuju da će tražiti povećanje do vrednosti minimalne potrošačke korpe koja je sada procenjena na 36.000 dinara (oko 300 evra), dok Unija poslodavaca smatra da je to apsolutno nerealno i da povećanje ne može biti veće od planiranog rasta BDP-a (bruto društveni proizvod) i inflacije u narednoj godini.

Samohrana majka dve devojčice školskog uzrasta, Natalija Vujić iz Kragujevca, u centralnoj Srbiji, sa diplomom ekonomskog tehničara radi u jednoj privatnoj firmi na mestu polukvalifikovanog montažera. Pregovori o minimalnoj zaradi za nju su, navodi, varljiva nada najsiromašnijim slojevima stanovništva da će živeti bolje.

U razgovoru za RSE dodaje da je jasno da se u Srbiji od minimalca ne može normalno živeti, već samo preživljavati, bez obzira da li je reč o aktuelnom minimalcu od 24.000 ili traženom od 36.000 dinara (200 ili 300 evra), zbog čega mora da se odriče mnogih neophodnih stvari i da radi više poslova.

"Tim novcem ja ne mogu ni račune da platim. Kupujem samo najosnovnije, odnosno hranu. Svega ostalog se odričemo jer je sve skupo. Teško je, pa moram da se snalazim tako što leti idem u branje malina i šljiva, zimi pravim torte za prodaju i tako nekako preživljavamo", kaže naša sagovornica i dodaje da i pored dodatne zarade i pomoći roditelja sa sela, svojim ćerkama ne može da priušti sve što im je potrebno za početak nove školske godine.

"Želela bih da moja deca imaju bolji i lepši život i volela bih da, ako im se ukaže prilika, odu iz ove zemlje", kaže Vujić.

Naša sagovornica je jedna od oko 350.000 zaposlenih u Srbiji koja radi za minimalnu mesečnu platu od 24.800 dinara.

O koliko nedovoljnom iznosu se radi najbolje pokazuje podatak da je vrednost minimalne statističke potrošačke korpe za tročlanu porodicu u Srbiji procenjena na oko 36.000 dinara, odnosno oko 300 evra.

Međutim, da tročlana porodica sa toliko novca mesečno mora da se odrekne brojnih artikala iz ionako siromašne statističke korpe, na osnovu podataka sa kojima raspolaže Nacionalna organizacija potrošača Srbije, za RSE potvrđuje njen potpredsednik Zoran Nikolić.

"Mi smo, nažalost, poslednjih nekoliko godina prestali da živimo kao nekada i praktično samo preživljavamo. Velika većina naših sugrađana kupuje u onim malim trgovinama u komšiluku, često i na recku, odnosno na veresiju, pa dug plati kada stigne zarada ili ostavi ček kao garanciju. Jednostavno se snalaze da prežive mesec dana između dve plate", kaže Nikolić.

Većina često kupuje na veresiju, kaže predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije
Većina često kupuje na veresiju, kaže predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije

Inače, sastav potrošačke korpe je, prema njegovim rečima, optimalizovan po standardima Eurostata, i pitanje je šta čoveku sa minimalnim primanjima u Srbiji uopšte treba, poput karata za pozorište, operu...

"Za razliku od Evrope, ovde i ljudi sa prosečnim platama, obično sve što zarade potroše na plaćanje komunalnih računa i za kupovinu hrane, pa tek ako nešto pretekne, razmišljaju o ostalim potrebama", ističe on.

U Savezu samostalnih sindikata Srbije smatraju da, uprkos činjenici da je socijalno-ekonomski položaj zaposlenih neznatno popravljen u odnosu na prošlu godinu, pogotovu kada je minimalac samo 24,800 dinara, minimalna zarada treba da se poveća do cene potrošačke korpe.

Generalni sekretar tog sindikata Zoran Mihajlović, kaže za RSE da ma koliko taj zahtev u ovom trenutku zvučao nerealno, Vlada ne sme ostati nema na činjenicu da svaki šesti zaposleni u Srbiji živi na rubu egzistencije:

"Mislimo da nije normalno da čovek radi, a da se nalazi ispod crte siromaštva i da mu je ugrožena životna egzistencija. Minimalna zarada je socijalna kategorija i zaposleni u Srbiji ne bi trebalo da primaju manje novca za najprostiji rad, a to bi svaka država morala da uzme u obzir kada se odlučuje o minimalnoj zaradi".

Država je na poražavajuće činjenice o položaju zaposlenih sa najnižim primanjima i argumente sindikata bar za sada ostala nema. Ostala je nema i na naša pitanja kako će reagovati na te probleme kao treći partner na pregovorima u okviru Socijalno-ekonomskog saveta, jer je na naša pitanja koja su se odnosila na stavove nadležnih ministarstava o visini minimalne zarade, Ministarstvo rada otpisalo da se za odgovore obratimo Ministarstvu finansija odakle nam je stigao odgovor da u traženim terminima ne mogu da nam obezbede sagovornika.

Za razliku od njih, Unija poslodavaca Srbije ima jasan stav da bi svako procentualno množenje sadašnje minimalne zarade sa dvocifrenim brojem bilo pogubno za domaću privredu, a taj stav obrazlaže njen predsednik Nebojša Atanacković:

"Kao i prethodnih godina, Unija poslodavaca stoji na stanovištu da je povećanje minimalne cene rada moguće samo do visine predviđenog rasta BDP u narednoj godini i predviđene inflacije, što je u zbiru ispod 10 odsto. Mi znamo da naša privreda ne može da iskorači van realnih mogućnosti i da povećanje minimalnih zarada ne može da bude rezultat nečijih želja i da bude na teret poslodavaca", kaže Atanacković i dodaje da bi oni mogli da prihvate i iznos van realnog okvira, ali samo u slučaju da dobiju određene kompenzacije u vidu rasterećenja privrede, kroz smanjivanje poreza na plate ili kroz podizanje nivoa neoporezivog dela zarada.

Taj model primenjen je prošle godine, kada su minimalne zarade uvećane za 10 odsto.

Međutim, Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu smatra da je rast BDP gornja granica povećanja minimalne zarade u Srbiji kako u ovoj tako i u narednoj godini.

On za RSE kaže da je razlog za to što je prošle godine, minimalna zarada već povećana za nekoliko procenata više od nominalnog bruto domaćeg proizvoda.

"Razlog za to je prošla godina, kada je minimalna zarada već povećana više nego što je nominalni BDP porastao u toj godini. Ako bi minimalne zarade i dalje rasle brže od BDP to bi dovelo do još većih problema u budućnosti. Zbog toga sadašnji rast ne može biti naročito veliki i može samo da prati rast privrede, realno tri do četiri odsto godišnje", ističe Arsić.

Prema njegovim rečima, potrebno je voditi računa o ljudima, ali i o mogućnosti privrede i da se može potrošiti samo ono što se proizvede i zaradi.

"Zbog svega toga ne bi bilo dobro da sindikati i država olakim povećanjem minimalnih zarada, šalju ljudima signale da zarade mogu iz godine u godinu da rastu znatno brže od rasta privrede. Ako sada idemo iznad mogućnosti privrede, onda će to u budućnosti ugroziti napredak, kaže Arsić.

Da u Srbiji ima i drugačijih primera i da se i bez članstva u Uniji poslodavaca i čekanja ishoda pregovora u okviru Socijalno-ekonomskog saveta, pitanje zarada može rešavati povoljnije od proseka u Srbiji, pokazuje porodična kompanija "Sunce Marinković" iz Kragujevca, koja ima 100 zaposlenih u proizvodnji aluminijumske i PVC stolarije. Minimalnih zarada je u njoj "nepoznat pojam", a kako za RSE kaže generalni menadžer Vladimir Marinković, njihova poslovna filozofija je da zaposlene većim platama motivišu na povećanje produktivnosti i proizvodnje.

Minimalne zarade "nepoznat pojam": Kompanija "Sunce Marinković" iz Kragujevca, koja ima 100 zaposlenih
Minimalne zarade "nepoznat pojam": Kompanija "Sunce Marinković" iz Kragujevca, koja ima 100 zaposlenih

"Inače minimalna zarada mora da bude mnogo veća nego sada, ali u Srbiji tržište i poslovni ambijent to ne dozvoljavaju. Naš radnik koji ima platu od 300 ili 400 evra, košta nas još 60 odsto više, koliko iznose porezi i doprinosi. Da bi plate još rasle, cena naših proizvoda mora da bude tržišna da bi mogli da opstanemo, ali je to teško zbog toga što je tržište u našoj branši obojeno bojama sive ekonomije", kaže Marinković.

Zakonski rok za postizanje dogovora između predstavnika sindikata, Unije poslodavaca i Vlade u okviru Socijalno-ekonomskog saveta je 15. septembar, dokle će i potrajati i neizvesnost oko visine minimalnih zarada u 2019. godini.

Ukoliko socijalni partneri do tada ne usaglase svoje stavove, konačan predlog daće Vlada Srbije.

  • 16x9 Image

    Branko Vučković

    Pre raspada bivše Jugoslavije objavljivao tekstove u beogradskim, zagrebačkim, skopskim i sarajevskim štampanim medijima. Od 1997. do kraja 2014. godine, radio je kao urednik, zamenik direktora i direktor programa Radio-televizije Kragujevac. Dopisnik je RSE od 1999. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG