Dostupni linkovi

Ćulibrk: Regionalni ekonomski skok je kratkoročan


Radnici u tvornici oružja Zastava u Kragujevcu, maj 2018.

Milan Ćulibrk, glavni i odgovornik beogradskog nedjeljnika Nin, za ‘Zašto’ objašnjava ubrzan ekonomski rast na Zapadnom Balkanu u prvom kvartalu ove godine predvođen Srbijom, kako pokazuju podaci iz izvještaja Evropske komisije.

Prosječna stopa ekonomskog rasta u regionu je sa 2,6 posto skočila na 3,5 posto, Srbija je zabilježila rast od 4,6 posto, Crna Gora i Albanija također preko čletiri posto, Kosovo 3,5 a BiH dva posto dok je Makedonija stagnirala sa 0,1 posto.

  • Podbačaj

Ja verujem, nažalost, da je ovo samo kratkoročna stvar, da ovo nije dugoročni trend, a pogotovo to važi za Srbiju.

Taj iznenađujući visoki rast od 4,6 odsto u prvom kvartalu je prije svega posljedica niske baze.

Srbija je prošle godine imala privredni rast od samo 1,9 odsto i po tome je bila u grupi od 40 zemalja sveta koje su jedino imale rast niži od dva procenta.

Dakle, to je kratkoročno jer je poređenje sa prošlogodišnjim prvim kvartalom u kojem je bilo dramatično loše stanje i zbog podbačaja elektroprivrede, zbog velikog broja ledenih zimskih dana kada mnoge fabrike nisu ni radile.

Tako da, čini mi se, ne može da se zaključuje po tom prvom kvartalu da će to baš tako biti.

  • Svetski prosek

Moguće je vrlo lako da ove godine Srbija ima rast od od oko četiri posto, međutim, time će se iscrpeti ta rezerva koja je napravljena niskim rastom u prošloj godini.

Na dugi rok, nažalost, stope od tri odsto teško da su moguće bez ubrzanja reformi.

Dakle nije ovo posljedica nekakvih, bogzna kakvih, reformi, niti bržeg privrednog rasta ni u Srbiji, ni u BiH ne može biti dok je stopa investicija samo 18 posto bruto domaćeg proizvoda, za razliku od Albanije gde je to 23 posto, ili u nekim drugim zemljama iz okruženja gde ja ta stopa već 25 posto.

Ne možete vi računati sa stopama rasta BDP-a od 4-5 posto ako imate udeo investicija u ukupnom BDP-u od samo 18 procenata.

Dodatni problem jeste što uprkos ovakvo visokom rastu od 3,5 odsto za ceo region je to još uvek ispod svetskog proseka, jer i Međunarodni monetarni fond i Svetska banka za ovu godinu procenjuju globalni rast od 3,9 posto, što znači da mi još uvek relativno zaostajemo za svetom.

  • 500 evra

Prosečna plata u Srbiji u prvih pet meseci ove godine je bila 417 evra, i manja je nego u BiH bez obzira šta predsednik Srbije (Aleksandar Vučić) pričao, nažalost.

Ja bih voleo da je predsednik u pravu, ali nije, niti ćemo mi u dogledno vreme moći da stignemo Rumuniju koja je davno prešišala prosečnu platu od 500 evra ili Hrvatsku kojoj je prosečna plata iznad 800 evra ili Crnu Goru kojoj je prosečna plata 520-530 evra.

Nemoguće je uz rast bruto domaćeg proizvda od četiti posto i uz inflaciju od dva posto povećati plate u Srbiji za više od 6-7 posto u ovoj kalendarskoj godini.

Ako bi se to povećanje računalo samo u odnosu na majski prosek zarada od 426 evra, tim mi stižemo negde do plate od 450 evra.

Predsednik je nekoliko puta obećao da će do kraja ove godine prosečne plate u Srbiji biti 500 evra.

  • 2020.

Moram da priznam da je posljednih nekoliko dana reterirao pa je tu cifru povećao na 470 evra. Nažalost ni ona nije dostižna, ni ona nije realna.

Šta se dešava?

Dešava se samo povećanje plata u javnom sektoru, u privatnom sektoru tog povećanja nema.

Jučer (sreda) je predsednik postavio kamen temeljac za jednu novu fabriku nemačku u kojoj će biti zaposleno hiljadu radnika i, onako iz offa, smo čuli informaciju da će tamo prosečna plata biti 500 evra, ali bruto, što znači da će prosečna mesečna plata biti 300 evra, što znači da će to uticati na obaranje prosečne plate u Srbiji, a ne na povećanje.

Mi od 500 evra još uvek smo toliko daleko da ne verujem da ćemo to stići pre 2020. godine, iako je predsednik nekoliko puta obećavao da ćemo to stići već u 2017, pa 2018, pa 2019. i tako dalje.

  • Kumulativni rast

U Crnoj Gori očito je razlog za rast ta gradnja autoputa.

Ona će izazvati u Crnoj Gori neke druge probleme, ona će izazvati možda probleme sa otplatom duga koji je naglo povećan zbog toga jer je to velika infrastrukturna investicija.

U BiH, ako pogledate od izbijanja globalne krize naovamo u skoro svim godinama od tada, evo deseta je godina, BiH je imala brži privredni rast ili bar sporiji pad od Srbije u godinama kada je bila u recesiji.

Kada pogledate kumulativni rast u posljednjih deset godina od 2008. naovamo ubedljivo najlošije stoje Hrvatska i Srbija, svi ostali imaju mogo veći privredni rast od Srbije.

Makedonija je imala prošle godine sporiji rast, odnosno nulti, zato što je imala veliku političku krizu.

  • Nepoznanice

Verujem da će Makedonija u dogledno vreme prestići Srbiju ako se stvari tamo dodatno ne zakomplikuju zbog političkih prilika.

Političke prilike definitivno utiču na ekonomski rast.

Srbiju očekuje, bar je tako najavljeno, referendum. Ukoliko uz taj referendum o promeni Ustava budu slučajno organizovani ponovo vanredni izbori i to će uticati na usporavanje rasta.

Sve te nepoznanice na kraju, na ovaj ili onaj način, pozitivno ili negativno utiču na privredni rast.

  • "Ružičasta situacija"

Povoljna okolnost za region je što je ceo svet još uvek u konjukturi, što razvijene zemlje, ključni spoljnotrgovinski partneri Srbije, beleže stabilan rast, tako da može da se računa i na stabilan rast bruto domaćeg proizvoda i Srbije i svih ostalih zemalja regiona, zahvaljujući povećanom izvozu.

Rast izvoza veći od deset posto u posljednjih nekoliko godina je bio ključni generator privrednog rasta u Srbiji.

Od ove godine se očekuje da bi na to moglo da utiče i to delimično povećanje, odnosno vraćanje, oduzetih plata i penzija, pre svega u Srbiji.

Ali s druge strane, ovde je problem što sada uvoz raste mnogo brže od izvoza što opet stvara neke dodatne probleme u platnom bilansu.

Situacija ekonomska nije nimalo tako ružičasta kao što se to ponekad čini iz izveštaja i Evropske komisije, a i izveštaja, posebno, i izjava srpskih zvaničnika.

  • Nepoverenje

Srbija se hvali da je rekorder po privlačenju direktnih stranih investicija.

Prošle godine u Srbiju se slilo oko 2,5 milijarde evra neto i po tvrdnjama naših zvaničnika izgleda da je to baš tako, više nego u sve druge zemlje zajedno.

Imamo stvarno relativno pristojan, relativno visok udeo tih stranih investicija.

Šta je ovde problem?

Ovde je ključni problem nedostatak domaćih investicija, nepoverenje domaćeg biznisa da investira i da dodatno ulaže u proizvodnju.

  • Subvencije

To je ključ, bez toga nema bržeg privrednog rasta.

Ne možete vi bazirati ceo svoj privredni razvoj samo na bazi stranih direktnih investicija.

Strane investicije dolaze u ovaj region pre svega zbog niskih zarada.

Ovo je još uvek region u kome su prosečne plate najniže u Evropi, ukoliko se izuzme Ukrajina tako da je to ključni efekat koji privlači strane investitore.

Drugo, u Srbiji oni dobijaju prilično velike subvencije iz budžeta, i do 10.000 evra po jednom radnom mestu tako da je to ključni razlog zašto oni dolaze ovdje.

XS
SM
MD
LG