Dostupni linkovi

Poziv kosovskoj opoziciji da se priključi dijalogu sa Srbijom 'zakasneo'


Skupština Kosova, Priština

Kosovska opozicija odbila je poziv premijera Avdulaha Hotija (Avdullah) da se priključi pregovaračkoj ekipi u dijalogu sa Srbijom.

Hoti je 26. avgusta izjavio da vrši poslednje pripreme za Vašington, gde će se 4. septembra sastati sa predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem u Beloj kući.

S tim u vezi, on je dvema opozicionim strankama, pokretu Samoopredeljenje i Demokratskoj partiji Kosova, uputio poziv da predlože svog predstavnika u delegaciji Vlade Kosova na sastanku u Beloj kući, a potom i na sastanku u Briselu početkom septembra.

Međutim, obe partije su odbile Hotijev poziv. Samoopredeljenje je to uradilo zato što smatra da aktuelnoj Vladi nedostaje legitimitet da vodi dijalog sa Srbijom i da je potrebno organizovanje prevremenih izbora što bre. Iz Demokratske partije Kosova su, pak, rekli da će ta partija igrati svoju ustavnu ulogu kao opozicija u Skupštini po pitanju dijaloga, ali da neće biti deo delegacije.

Ocene analitičara

Analitičari na Kosovu smatraju da je Hotijev poziv opoziciji zakasneo.

Analitičarka Donika Emini smatra da je poziv i pogrešan pristup zato što je politička elita veoma polarizovana.

Kako navodi Emini, dijalog sa Srbijom je osetljivo pitanje za obe opozicione partije.

U ovom slučaju, prema njenim rečima, za Demokratsku partiju Kosova još uvek nepotvrđena optužnica čelnika te pertije Kadri Veseljija (Veseli) pred Specijalnim sudom ali i predsednika Kosova Hašima Tačija (Hashim Thaci), promenila je kurs dijaloga u Vašingtonu.

Što se pokreta Samoopredeljenje tiče, navodi Emini, Hotijeva partija je upravo zbog dijaloga i drugih "unilateralnih odluka" izašla iz Vlade sa Samoopredeljenjem i tako doprinela njenom obaranju.

Donika Emini dodaje da se političko jedinstvo na Kosovu o pitanju dijaloga sa Srbijom ne može postići u poslednjem trenutku.

"Sutra kada ga (Hotija) pitaju: ’Zašto se niste konsultovali unapred?’, njegov odgovor može biti: ’Poslao sam im poziv, ali oni nisu odgovorili’ i na taj način će ukloniti odgovornost oko unutrašnje političke konsultacije. To je pogrešno, jer se u taj proces u mora ući iskreno a to nisam videla kod Hotija ni kada je u pitanju opozicija, a ni kada su u pitanju njegovi partneri u vladi, jer znamo da (lider Alijanse za budućnost Kosova, ABK, Ramuš) Haradinaj (Ramush) glasno kritikuje Hotijev pristup u ovom procesu", navodi Emini.

Arton Demhasaj, direktor NVO Çohu (Ustani), pozitivno gleda na poziv premijera Hotija opozicionim strankama da se priključe delegaciji Kosova koja vodi dijalog sa Srbijom, ali smatra da on stiže kasno.

Dodaje da je široki politički konsenzus u interesu Kosova kada su u pitanju razgovori sa Srbijom u Vašingtonu i Briselu.

Stav Samoopredeljenja da ne učestvuje u tim razgovorima za Demasaja je razumljiv, ali ne vidi razlog zašto i DPK odbacuje tu mogućnost.

"Znamo da je Samoopredeljenje uvek bilo protiv dijaloga. Možda je njihov negativan odgovor razuman jer se oni u osnovi protive dijalogu i onome što se dešava. Ali ne mogu da nađem nikakav razlog da opravdam Demokratsku partiju Kosova, koja je započela razgovore i sada odbija da bude deo finalnog procesa", navodi on.

Ističe i da je Hoti poziv opozicionim strankama da učestvuju u razgovorima sa Srbijom trebao da uputi ranije, pre nastavka dijaloga.

Demhasaj ukazuje na nedostatak unutrašnjeg političkog jedinstva kada je u pitanju dijalog sa Srbijom i dodaje da to Kosovo stavlja u nepovoljan položaj.

"Svaki potencijalni sporazum koji može biti postignut, u Vašingtonu ili Briselu, ne može biti ratifikovan u Skupštini zbog nedostatka glasova. Da bi se ovi sporazumi ratifikovali, potrebno je 80 glasova poslanika", navodi Demhasaj.

ABK već imenovao svog predstavnika

Sa druge strane, Alijansa za budućnost Kosova, koja je u vladajućoj koaliciji sa Demokratskim savezom Kosova i Socijaldemokratskom inicijativom, već je imenovala svog predstavnika koji će biti član delegacije Kosova za dijalog sa Srbijom.

To je 27. avgusta izjavio Seljim Seljimi (Selim Selimi), ministar pravde u Vladi Kosova iz redova Alijanse za budućnost Kosova. On je naglasio da će premijer Hoti na kraju odrediti ko će biti u delegaciji Kosova na sastanku u Vašingtonu.

"Ja sam ministar u Hotijevoj Vladi i, ali što se tiče dela dijaloga, zastupam stranku iz koje dolazim. Smatram da imamo jednaka prava, imajući u vidu da smo deo ove koalicije. Dakle, učešće na sastancima garantuje transparentnost unutar koalicionih partnera, ali istovremeno garantuje jedinstvo ove vlade", rekao je Seljimi.

Sastanak u Vašingtonu na poziv O'Brajana

Očekuje se da će se lideri Kosova i Srbije sastati 4. septembra u Beloj kući u Vašingtonu, na poziv savetnika za nacionalnu bezbednost Roberta O'Brajana (O'Brien).

Sastanak je prvo bio zakazan za 2. septembar, ali odložen za dva dana kasnije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 22. avgusta da postoji mogućnost da sastanku u Vašingtonu "prisustvuje i predsednik SAD Donald Tramp (Trump), ako se dve strane dogovore".

Inače, 7. septembra se u Briselu očekuje i nastavak dijaloga na političkom nivou na čelu sa premijerom Kosova Avdulahom Hotijem i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG