Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Hoće li se odustati od tužbi?


Obe tužbe predate su Međunarodnom sudu pravde u Holandiji
U Beogradu nema zvaničnih reagovanja na uslove koje je novi hrvatski predsednik postavio za povlačenje hrvatske tužbe. Stručnjaci upozoravaju da je ona podneta za genocid, a da uslovi koje navodi Josipović ne govore o genocidu.

Obe strane deklarativno prihvataju mogućnost povlačenja uzajamnih tužbi za genocid, oba predsednika kažu da prostora za to ima, ali ozbiljnih razgovora između Beograda i Zagreba o tome još nema. Hrvatska bi, ukoliko Beograd prihvati određene uslove, mogla da preispita odluku o tužbi za genocid protiv Srbije, kaže Ivo Josipović za koga su odnosi Hrvatske i Srbije strateški.

No, sudbina nestalih, suđenja za ratne zločine i vraćanje kulturnog blaga što autor tužbe protiv Srbije, i od nedelje prvi čovek Hrvatske Ivo Josipović, navodi kao uslove za njeno povlačenje zbunjuje njegove kolege u Beogradu, profesore međunarodnog prava.

Radoslav Stojanović, nekadašnji šef tima za odbranu Srbije i Crne Gore po tužbi Bosne i Hercegovine za agresiju i genocid pred Međunarodnim sudom pravde kaže da je hrvatska tužba podneta za genocid ,a da uslovi koje navodi Josipović ne govore o genocidu.
STOJANOVIĆ: Povlačenje takve tužbe bilo bi prihvatljivo, po mom mišljenju, za Vladu Srbije, ako bi to povlačenje proizvelo istovremeno povlačenje tužbe za genocid.

“Jednostavno, da sve to prihvati Srbija, genocid ostaje kao predmet tužbe. Ovo što je on postavio kao uslove jeste da se time ne otklanja ono što je u tužbi navedeno kao genocid. Povlačenje takve tužbe bilo bi prihvatljivo, po mom mišljenju, za Vladu Srbije, ako bi to povlačenje proizvelo istovremeno povlačenje tužbe za genocid. Da nema genocida”, objašnjava Stojanović.

Čestitajući Josipoviću pobedu srpski predsednik Boris Tadić ponovio je stav Srbije da je nekorisna svaka konfrontacija država i naroda, smatrajući da je uputnije da se svi takvi sporovi resavaju vansudskim postupcima, a u redovnim sudovima zaštite prava žrtava. Zvaničnih reagovanja na konkretne uslove koje je Josipović naveo za povlačenje tužbe još nema.

POTREBNI SU AKTI DOBRE VOLJE

A Savo Štrbac iz dokumentacionog centra Veritas kaže da se svi sporedni zahtevi iz hrvatske tužbe koje Josipović navodi kao uslove za povlačenje već rešavaju. Postoje suđenja za ratne zločine u Srbiji, komisije za nestala lica rade, kulturno blago se vraća, navodi Štrbac, te zaključuje:
ŠTRBAC: Ja zaista mislim da bi dugoročno gledano presuda suda dovela prije do pomirenja oba naroda.

“Što se tiče mene kao Srbina iz Hrvatske, koji se još uvek nalazi u izbeglištvu, volio bih zaista da ne dođe do povlačenja ni tužbe ni kontratužbe, da se održi glavni pretres, da iziđu Hrvati sa svojim argumentima i dokazima, Srbi sa svojim argumentima i dokazima. Ja zaista mislim da bi dugoročno gledano presuda suda dovela prije do pomirenja oba naroda, i hrvatskog i srpskog, i do jačanja boljih diplomatskih veza između Srbije i Hrvatske.“

Sigurno je da su ratna događanja 90-ih i uloga Srbije u njima bili problematični za Hrvatsku, kaže nam Tomislav Žigmanov, hrvatski publicista iz Vojvodine, ali i podseća da je hrvatska tužba podneta 1999. godine u sasvim drugačijem političkom kontekstu kada je Slobodan Milošević bio na vlasti, kao i da je kontratužba Srbije stvorila novu konstelaciju.

“Kako je riječ o najvećem sporu kada je u pitanju odnos Hrvatske i Srbije, a to su rat i razumijevanje rata, posledice rata, rakurs žrtve, sigurno da će to biti vrlo teško pitanje. Naravno, bilo bi lijepo kada bi se ono na obostrano zadovoljstvo nekako razrješilo jer bi se na taj način izbegao veliki prostor za incidente, incidentalni resurs za odnose između dviju država”, smatra Žigmanov.

Iako stručnjaci za međunarodno pravo upozoravaju da ni jedna ni druga strana nemaju osnova za tužbu za genocid i Zagreb i Beograd su do sada istrajali na njima. Kao jedini i najbolji put za otklanjanje prepreka u srpsko-hrvatskim odnosima profesor međunarodnog prava Stojanović navodi razgovor za okruglim stolom nakon povlačenja tužbi:

“I da se učine akti dobre volje i jedne i druge strane, da se nadoknadi šteta žrtvama, ali ne državi Hrvatskoj ili ne državi Srbiji, već onim ljudima koji su zaista stradali.“

PROČITAJTE I OVO:

Josipović: Nijedna tužba nije sebi svrha
  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG