Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Srbi sa severa bojkotuju popis, na jugu bolji odziv


Ilustracija
Predstavnici Srba koji su angažovani u popisu stanovništva na Kosovu koji traje već peti dan, navode da je za sada odziv Srba u srpskim opštinama južno od Ibra delimično zadovoljavajući. Oni očekuju da će odziv biti još bolji do završetka celog procesa, 15. aprila, rečeno je na debati u Medija centru u Čaglavici.

Kosovski Srbi angažovani u procesu popisa kažu da je u interesu srpske zajednice da se odazovu popisu kako bi se znalo koliko Srba zaista živi na Kosovu, te da bi ti statistički podaci bili od velike koristi za lokalne samouprave.

Nebojša Perić, član opštinske popisne komisije u Gračanici kod Prištine, kaže da je u ovoj opštini do ponedeljka u 20 časova popisano 1076 stanova, 845 domaćinstava i 3651 lice.

“Postoje tri kategorije ljudi, oni koji prihvataju popisivače i koji se popisuju, i moram reći da sam ja zadovoljan tim brojkama, odnosno tim procentima - to je otprilike, trećina, ili 30 posto. Imamo drugu kategoriju koja odbija popisivače, i to je nekih 20 posto ljudi, i imamo kategoriju, najbrojniju, a to je kategorija ljudi koji su još uvek u dilemi da li da prihvate popisivače i da se odazovu popisu, ili da sačekaju još koji dan i da vide kako će se situacija odvijati, kakav će biti stav političara i tako dalje”,
navodi on.

Perić je dodao da je popis staniovništva čisto statistička stvar, te da niko ne može izvući neku korist od ovoga niti može snositi posledice.

I Dalibor Jevtić, savetnik gradonacelnika Štrpca, zadužen za kampanju o popisu, kaže da popis stanovništva predstavlja tehnički proces i da politiku ne treba mešati u ovaj proces.

“Ovo je čista statistika i statistički podaci koji su u najvećoj meri korisni i za lokalnu samoupravu. Znamo da se grant koji opština dobija raspodeljuje prema broju stanovnika. U opštini Štrpce zvanično živi 11.000 stanovnika. Mi svi znamo da je to netačno i da je taj broj verovatno 15000. Samim utvrđivanjem tačnog podatka, mi ćemo biti u mogućnosti da u budućnosti dobijemo veći grant kada se radi o budžetu opštine. To je još jedna od prednosti ovog popisa. Imaćemo jednu čistiju predstavu i sliku na osnovu koje ćemo u budućnost moći da planiramo razvoj ekonomije”,
kaže Jevtić.

Politizacija statistike


Slično navodi i Perić. On kaže da je potrebno doći do statističkih podataka kako bi i strani investitori mogli da investiraju na Kosovu.

“U interesu je da se popišemo, da vidimo koliko nas ima, kolko smo kvalitetni, kakve smo škole završili, čime raspolažemo i kojim se biznisima bavimo. Trebalo bi da bude imperativ, kako da privučemo strane investitore, odnosno da im pokažemo da na Kosovu zaista postoji taj momenat da oni mogu slobodno doći i ulagati. Ali, da bi oni mogli da ulože nešto, morali bi i da vide koliko nas ima, kakvo je tržište, čime raspolažemo, kakva nam je infrastruktura, kakve su nam škole, itd. To su sve statistički podaci“,
kaže Perić.

Jedan od problema sa kojim se srpski popisivači susreću jeste pitanje raseljenih lica.

Jevtić je naveo i problem nedovoljne informisanosti građana o samom procesu popisa, pa su ga, kako kaže, pojedini političari iskoristili u svrhu poziva na bojkot.
Reka Ibar koja deli Mitrovicu na severni u južni deo

„To je ono što se dešava ovih dana od strane lokalnih pojedinih predstavnika političkih stranaka poput Demokratske stranke Srbije ili Srpske radikalne stranke. To je ono što nije dobro. Samim tim što nismo imali dovoljno vremena da uradimo jednu dobru kampanju, da informišemo građane o procesu popisa, ostavili smo prostor upravo ovim političkim partijama da samovoljno ispolitizuju ovaj proces i pozovu stanovništvo na bojkot popisa”, kaže Jevtić.

Dok jedan broj Srba južno od Ibra pristaje na popis, oni severno bojkutuju ovaj proces.

Rifat Blaku, predsednik komisije za popis kaže da se trenutno radi na strategiji kako bi i stanovnici severa obavili ustavnu dužnost Republike Kosova.

“Na ovoj strategiji rade ljudi iz EU, iz visokih državnih struktura, kao i iz UNOPS-a. Očekujemo jednu odluku koja će biti u interesu svih. Naravno, mi nismo prihvatili paralelne strukture, i sada tražimo jedan modalitet kako da se ovaj projekat realizuje u tom delu”,
kaže Blaku.
  • 16x9 Image

    Amra Zejneli Loxha

    Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD-u. Novinarstvom se počela baviti 2001. Radi na Javnom servisu Kosova kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE pridružila se 2010.

XS
SM
MD
LG