Švedska i Poljska su zatražile od SAD i Rusije da smanje svoj taktički nuklearni arsenal u Evropi. U međuvremenu, u Parizu počinje trodnevna međunarodna konferencija o nuklearnom razoružanju.
Ministri inostranih poslova Švedske i Poljske Karl Bilt i Radoslav Sikorski zatražili su od SAD i Rusije da drastično redukuju svoje taktičko nuklearno naoružanje, ističući da predstavlja opasnost po bezbednost Evrope. U tekstu u „Njujork Tajmsu“ oni ukazuju da je nuklearno oružje „opasan ostatak opasne prošlosti“.
Šefovi diplomatija Švedske i Poljske pozivaju nekadašnje protivnike iz vremena Hladnog rata da drastično smanje nuklearni arsenal – pregovorima ili jednostranim potezima.
Oni smatraju da je sazrelo vreme da se kontrolom naoružanja obuhvati i taktičko nuklearno oružje. Taj režim se već primenjuje na još destruktivnije strateško nuklearno naoružanje.
Bilt i Sikorski navode nedavni izveštaj Međunarodne komisije za sprečavanje nuklearne proliferacije i razoružanje po kome SAD imaju oko 200 nuklearnih glava u zapadnoj Evropi, dok Rusije poseduje 2 hiljade, uglavnom u svom zapadnom delu.
Ministri inostranih poslova Švedske i Poljske traže od Moskve da se obaveže da će povući nuklearno oružje iz oblasti koje se graniče sa Evropskom Unijom, kao što su enklava Kalinjingrad na Baltičkom moru i poluostrvo Kola na severoistoku Rusije.
Bilt je govorio na skupu u Parizu na kome učestvuje 200 bivših političkih lidera, nekadašnjih savetnika za nacionalnu bezbednost i vojnih komandanata, kao i stručnjaci za nuklearno oružje.
'MINIMALNO ODVRAĆANJE'
SAD i Rusija su prošle godine započele pregovore o novom sporazumu o ograničenju strateškog nuklearnog razoružanja, koji bi trebalo da zameni prethodni ugovor START, čija važnost je istekla u decembru prošle godine.
Podmornica sa nuklearnim naoružanjem
Jan Dejvis, analitičar iz briselske istraživačke grupe „Servis za međunarodne bezbednosne informacije – Evropa“, kaže za Radio Slobodna Evropa da je zamena START-a koji važi od 1991, ključna u naporima da se smanji nuklearni arsenal.
„Globalno, reč je o 23 hiljade nuklearnih glava, a 90 odsto poseduju Rusija i SAD. Dakle, ukoliko dva ključna činioca u ovoj oblasti, ne redukuju drastično svoj arsenal na, kako se to često opisuje ’minimalno odvraćanje’ – što je svakako manje od hiljadu projektila na svakoj strani – teško je pridobiti ostale zemlje koje imaju nuklearno oružje da učestvuju u multilateralnim pregovorima o razoružanju koji vodili potpunom iskorenjivanju ovog oružja," kaže Dejvis.
Taktičko nuklearno oružje je predviđeno za korišćenje na bojnom polju – za razliku od strateškog, čiji je glavni cilj da zastraši veći deo populacije, onemogući neprijatelja da vodi rat, a generalno ima funkciju odvraćanja od rata, uključujući i obeshrabrivanje druge strane da upotrebi nuklearno oružje.
Nuklearno razoružanje je već duže vreme prioritet istorijski neutralne Švedske.
U Poljskoj, zajedno sa Češkom Republikom, bilo je predviđeno razmeštanje antiraketnog štita koji je planirala prethodna američka administracija u cilju zaštite od projektila dugog dometa koje bi ispalile takozvane „odmetničke države“, pre svega Irana i Severna Koreja. Međutim, Obamina administracija je odustala od ovog projekta koji je Rusija smatrala pretnjom svojoj bezbednosti.
Bela kuća je, kao deo nastojanja da resetuje odnose sa Moskvom, predvidela umesto antiraketnog štita razmeštanje više mobilnih presretača raketa na moru i kopnu.
Da bi umanjila strahovanja Varšave od sve agresivnije spoljne politike Rusije, Obamina administracija namerava da razmesti u Poljskoj rakete tipa Patriot kako bi ojačala njenu vazdušnu odbranu.
Ministri inostranih poslova Švedske i Poljske Karl Bilt i Radoslav Sikorski zatražili su od SAD i Rusije da drastično redukuju svoje taktičko nuklearno naoružanje, ističući da predstavlja opasnost po bezbednost Evrope. U tekstu u „Njujork Tajmsu“ oni ukazuju da je nuklearno oružje „opasan ostatak opasne prošlosti“.
Šefovi diplomatija Švedske i Poljske pozivaju nekadašnje protivnike iz vremena Hladnog rata da drastično smanje nuklearni arsenal – pregovorima ili jednostranim potezima.
Oni smatraju da je sazrelo vreme da se kontrolom naoružanja obuhvati i taktičko nuklearno oružje. Taj režim se već primenjuje na još destruktivnije strateško nuklearno naoružanje.
Ministri inostranih poslova Švedske i Poljske traže od Moskve da se obaveže da će povući nuklearno oružje iz oblasti koje se graniče sa Evropskom Unijom, kao što su enklava Kalinjingrad na Baltičkom moru i poluostrvo Kola na severoistoku Rusije.
Bilt i Sikorski navode nedavni izveštaj Međunarodne komisije za sprečavanje nuklearne proliferacije i razoružanje po kome SAD imaju oko 200 nuklearnih glava u zapadnoj Evropi, dok Rusije poseduje 2 hiljade, uglavnom u svom zapadnom delu.
Ministri inostranih poslova Švedske i Poljske traže od Moskve da se obaveže da će povući nuklearno oružje iz oblasti koje se graniče sa Evropskom Unijom, kao što su enklava Kalinjingrad na Baltičkom moru i poluostrvo Kola na severoistoku Rusije.
Bilt je govorio na skupu u Parizu na kome učestvuje 200 bivših političkih lidera, nekadašnjih savetnika za nacionalnu bezbednost i vojnih komandanata, kao i stručnjaci za nuklearno oružje.
'MINIMALNO ODVRAĆANJE'
SAD i Rusija su prošle godine započele pregovore o novom sporazumu o ograničenju strateškog nuklearnog razoružanja, koji bi trebalo da zameni prethodni ugovor START, čija važnost je istekla u decembru prošle godine.
Jan Dejvis, analitičar iz briselske istraživačke grupe „Servis za međunarodne bezbednosne informacije – Evropa“, kaže za Radio Slobodna Evropa da je zamena START-a koji važi od 1991, ključna u naporima da se smanji nuklearni arsenal.
„Globalno, reč je o 23 hiljade nuklearnih glava, a 90 odsto poseduju Rusija i SAD. Dakle, ukoliko dva ključna činioca u ovoj oblasti, ne redukuju drastično svoj arsenal na, kako se to često opisuje ’minimalno odvraćanje’ – što je svakako manje od hiljadu projektila na svakoj strani – teško je pridobiti ostale zemlje koje imaju nuklearno oružje da učestvuju u multilateralnim pregovorima o razoružanju koji vodili potpunom iskorenjivanju ovog oružja," kaže Dejvis.
Taktičko nuklearno oružje je predviđeno za korišćenje na bojnom polju – za razliku od strateškog, čiji je glavni cilj da zastraši veći deo populacije, onemogući neprijatelja da vodi rat, a generalno ima funkciju odvraćanja od rata, uključujući i obeshrabrivanje druge strane da upotrebi nuklearno oružje.
Nuklearno razoružanje je već duže vreme prioritet istorijski neutralne Švedske.
U Poljskoj, zajedno sa Češkom Republikom, bilo je predviđeno razmeštanje antiraketnog štita koji je planirala prethodna američka administracija u cilju zaštite od projektila dugog dometa koje bi ispalile takozvane „odmetničke države“, pre svega Irana i Severna Koreja. Međutim, Obamina administracija je odustala od ovog projekta koji je Rusija smatrala pretnjom svojoj bezbednosti.
Bela kuća je, kao deo nastojanja da resetuje odnose sa Moskvom, predvidela umesto antiraketnog štita razmeštanje više mobilnih presretača raketa na moru i kopnu.
Da bi umanjila strahovanja Varšave od sve agresivnije spoljne politike Rusije, Obamina administracija namerava da razmesti u Poljskoj rakete tipa Patriot kako bi ojačala njenu vazdušnu odbranu.
