Dostupni linkovi

Vučić bez odgovora na poziv da u Batajnici oda poštu albanskim žrtvama


Mark, Pashk i Pjeter Abazi (Krasnići), braća i stric Ljuša Krasnićija, pronađeni u masovnoj grobnici u Batajnici, a ubijeni u masakru u Meji, fotoarhiv

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije odgovorio na pitanje Radija Slobodna Evropa da li će poštu kosovskim Albancima koji su ubijeni 1999. godine odati na mestu masovne grobnice u Batajnici, nadomak Beograda, gde su pre dve decenije pronađeni njihovi posmrtni ostaci.

Takav poziv uputila mu je nevladina organizacija Fond za humanitarno pravo, nakon što je u javnost dospela informacija da je predsednik Srbije, na zatvorenom sastanku sa predstavnicima civilnog društva, odao počast albanskim žrtvama.

Vučić je na konferenciji za novinare sa evropskim komesarom za proširenje Oliverom Varheljijem (Varhelyi) u Beogradu potvrdio da je na tom sastanku, koji je održan 3. oktobra u Beogradu, ustao za albanske žrtve.

"Ustaću za svakog Srbina, za svakog Albanca, za svakog drugog ko je poginuo u bilo kakvom ratnom sukobu u nadi da nikada više ratnih sukoba neće biti", rekao je Vučić u odgovoru na pitanje novinara RSE.

On je dodao da je tokom sastanka sa predstavnicima nevladinih organizacija jedan od učesnika zamolio sve prisutne da ustanu i odaju počast poginulim Albancima.

"Neću da pričam da li su to bili trikovi ili ne, potpuno mi je svejedno, ustaću uvek. Mislim da to elementarna pristojnost nalaže svakom čoveku. To što neki nemaju morala, pa izlaze sa stvarima za koje je dogovoreno da se ne izlazi u javnost, to govori o njihovom moralu", dodao je Vučić, ne odgovarajući na drugo pitanje RSE koje se odnosilo na poziv Fonda za humanitarno pravo (FHP).

Iz ove nevladine organizacije su, uz imena identifikovanih albanskih žrtava, naveli da predsednik Srbije treba da im oda počast na mestu gde su pronađena njihova tela, a ne na zatvorenom sastanku, sa malim brojem ljudi, gde o tome ne postoji javni zapis.

"Ono što bi trebalo da bude odgovorno ponašanje nekoga ko se nalazi na čelu jedne države koja tvrdi da je posvećena evropskim vrednostima je da ode na mesto masovne grobnice, da položi cveće i da eventualno minutom ćutanja oda počast žrtvama", rekla je za RSE Ivana Žanić iz FHP-a.

Žanić je dodala da bi tom činu trebalo da prisustvuju i drugi predstavnici vlasti, civilnog društva i medija, te da "svako izražavanje saosećanja iza zatvorenih vrata predstavlja dodatni čin samopromocije i neiskrenosti vlasti" u Srbiji.

U batajničkom naselju Trinaesti Maj, dvadesetak kilometara od centra Beograda, 2001. godine ekshumirana su 744 tela kosovskih Albanca koje su ubile srpske snage.

Njihovi posmrtni ostaci su 1999. godine sa Kosova prevezeni na poligon Specijalne antiterorističke jedinice u Batajnici i pokopani u masovoj grobnici.

Reč je o jednoj od najvećih masovnih grobnica koje su pronađene na prostoru bivše Jugoslavije.

'Čin koji neće izlečiti rane porodica žrtava'

Ljuš Krasnići (Lush Krasniqi) iz sela Ramovce u opštini Đakovica na Kosovu služio je 1988. godine vojsku u Batajnici.

Trinaest godina kasnije, na istom mestu, pronašao je posmrtne ostakte dva brata i strica, koji su ubijeni u masakru u Meji u aprilu 1999. godine.

Oni su najpre bili u pokopani u selu Korenica u opštini Đakovica, a nakon dva meseca njihova tela prebačena su u masovnu grobnicu u Batajnici.

Pozdravljajući inicijativu civilnog društva u Srbiji, Krasnići je za RSE rekao da eventualni odlazak predsednika Srbije na mesto masovne grobnice i odavanje pošte neće izlečiti rane, bez pravde za žrtve.

"Vučić do sada nije pokazao spremnost da iskreno razgovaramo i da dođemo do iskrenog pomirenja, tako da ne mislim da će ovaj korak uticati na porodice koje još uvek tragaju za nestalima. Očekujem da se predsednik Srbije promeni na delu, a ne da samo vodi kampanju, naročito u ovo vreme kada se vode razgovori sa Kosovom i Sjedinjenim Američkim Državama", rekao je Krasnići.

Počast za žrtve bez javnosti

Sastanak Vučića sa predstavnicima Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (grupom nevladinih organizacija koje prate pristupni proces Srbije) održan je 3. oktobra u Beogradu pod 'četam haus' pravilima, što znači da učesnici mogu da otkriju informacije koje su dobili, ali ne smeju da otkrivaju i identitet govornika.

Vest da je tokom susreta odata počast albanskim žrtvama objavio je Milan Antonijević iz nevladinog Fonda za otvoreno društvo, koji je prisustvovao sastanku. On je za RSE rekao da je ovaj čin inicirao jedan od učesnika susreta sa predsednikom Srbije.

"U delu dijaloga gde se govorilo o pregovorima sa Kosovom, bilo je reči i o žrtvama, naročito o nestalima. Oni će biti i tema Briselskog dijaloga i jedan od učesnika je govorio o potrebi jasnog određenja Srbije prema žrtvama. Nakon toga je usledio poziv za minut ćutanja gde su se svi u sali priključili", rekao je Antonijević.

Uz Fond za humanitarno pravo, i u nevladinoj Inicijativi mladih za ljudska prava smatraju da bi predsednik Srbije trebalo javno da oda poštu žrtvama zločina.

"To mora da vidi cela Srbija, njega kako odaje počast civilnim žrtvama, pre svega u Batajnici. Batajnica nosi ogromnu simboliku. Osim što je to bilo mesto gde je pokopano 750 ljudi, ta simbolika je i zato što je ona u Beogradu, zato što pokazuje celu infrastrukturu zločina, gde su oni prevoženi 400, 500 kilometara kako bi se zločin sakrio", rekao je za RSE Ivan Đurić iz Inicijative mladih za ljudska prava.

Dve decenije bez obeležja

Ni dve decenije od pronalaska masovne grobnice u Batajnici, na tom mestu nema nikakvog obeležja, iako je Fond za humanitarno pravo još 2015. godine pokrenuo inicijativu za osnivanje Memorijalnog centra posvećenog žrtvama pronađenim u masovnoj grobnici u Batajnici.

"Naša inicijativa do sada nije dala nikakve rezultate. Prilaz nije omogućen, ne postoji nikakvo obeležje da je tu otkrivena masovna grobnica, niti postoji ijedna inicijativa sa vrha vlasti da se to mesto obeleži", rekla je Ivana Žanić iz FHP-a.

Mesto na kojem je pronađena masovna grobnica sa kostima kosovskih Albanaca, mart 2016.
Mesto na kojem je pronađena masovna grobnica sa kostima kosovskih Albanaca, mart 2016.

Za Ljuša Krasnićija, koji je na ovom mestu pronašao posmrtne ostatke najbližih, Batajnica je simbol najtežeg zločina od Drugog svetskog rata.

"Batajnica je za mene Srebrenica, Aušvic, tako da ona zaslužuje da bude prekrivena cvećem. Batajnica će za mene uvek da bude grozno sećanje, grozno mesto koja mi život čini besmislenim", rekao je Krasnići.

Šetnjom protiv rehabilitacije za zločine na Kosovu
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:50 0:00

U Srbiji bez kazne za odgovorne

Počinioce zločina nad članovima Krasnićijeve porodice otkrio je srpski vojnik koji je bio zaštićeni svedok na suđenju načelniku Resora javne bezbednosti Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije Vlastimiru Đorđeviću pred Haškim tribunalom.

Za ratne zločine na Kosovu, među kojima je i prebacivanje leševa ubijenih kosovskih Albanaca u masovne grobnice, Đorđević je 2011. godine u Hagu osuđen na ukupno 27 godina zatvora. Ta kazna kasnije mu je smanjena na 18 godina.

U nevladinim organizacijama koje prate ovaj slučaj, Inicijativi mladih za ljudska prava i Fondu za humanitarno pravo, ističu da je Đorđević i jedina osoba koja je odgovarala za četiri pronađene masovne grobnice, dok pred domaćim pravosuđem nije bilo sudskih postupaka za te zločine.

"Mora da se razmontira ta infrastruktura zločina i podrška toj politici mora da se prekine. Bilo bi jako simbolično i značajno da Vučić ili neki sledeći predsednik baš u Batajnici iskaže pijetet prema žrtvama jer bi se time i poslala poruka toj politici", rekao je Ivan Đurić iz Inicijative mladih.

Ka mestu nekadašnje masovne grobnice u Batajnici danas vodi put među njivama. Policijski poligon, gde su pronađena tela, okružen je žicom, a nekoliko stotina metara ispred stoji znak koji ukazuje na zabranjeno snimanje i pristup.

Umesto memorijala žrtvama, na mestu koje je skrivalo zločine srpske policije, vojnih i paravojnih snaga, i danas vežbaju pripadnici Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) MUP-a Srbije.

U blizini je 2018. godine podignuta i pravoslavna crkva, a patrijarh Irinej odlikovao je pripadnike SAJ-a "za izuzetan doprinos u njenoj izgradnji".

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG