Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Ćosić je ostao uticajan i nakon 2000. godine


Dobrica Ćosić, mart 2010, foto: Vesna Anđić
Nakon potvrde Haškog tribunala da poseduje transkripte razgovora koje je tajno snimao Ratko Mladić, neki od tih tonskih zapisa dospeli su u javnost.

Beogradski mediji preneli su dio Mladićevog razgovora sa Dobricom Ćosićem, koji je najverovatnije vođen neposredno posle akcije "Oluja", 1995. godine. Ćosić, koji u to vreme nije bio predsednik SRJ, ubeđuje Mladića da razgovara sa Radovanom Karadžićem.

Snimci, od kojih su neki dospeli u javnost, zaplenjeni su tokom pretresa Mladićevog stana u Beogradu krajem februaru ove godine. U razgovoru koji sledi Mladića je pozvao:

Ćosić: Dobrica Ćosić na telefonu.

Mladić: E, poštovanje moje! General Mladić ovde.

U nastavku razgovora Ćosić ubeđuje Mladića da se sastane i razgovara sa Radovanom Karadžićem, koji je u to vreme pokušavao da ga smeni:

Ćosić: Moramo, dragi Ratko, da se složimo svi! Svi - vi, Slobodan i Radovan morate se sada složiti, inače ćemo propasti ako se ne složimo!

Mladić: Ja sam uvek takvu ideju zastupao i ja sam za takvo opredeljenje.“

Ćosić: Šta je, Ratko, smetnja da se sastanate vas dvojica i da se dogovorite i da još večeras date izjavu narodu da ste se usaglasili - i na apel patrijarha Pavla i na apel celokupnog srpskog naroda?

Ratko Mladić i Radovan Karadžić na Palama, avgusta 1993. godine
Mladić: Uzrok je taj - Radovan treba javno da povuče svoju nerazumnu odluku i dok to ne uradi, nema šta sa mnom razgovarati.

Ćosić: Dobro, a kako to može sad da uradi? Dobro, dobro, razumeo sam ja vas.

Mladić: Stupite s njim u kontakt i savetujte mu - kako je jednostrano i po nagovoru nekih svojih šaptača sa strane doneo takvu razbijačku odluku, neka je i povuče. I treba da mu bude jasna opomene da je cela vojska i sav komandi kadar, od vojnika do generala, podržala naše pismo i sugestije Skupštini. I nek iz toga izvuku odgovarajuće pouke.

U narednom pozivu Ćosić ugovara susret Mladića i Karadžića:

Ćosić: Evo, javljam se, ja sam sada razgovarao sa Karadžićem.

Mladić: Dobro!

Ćosić: On mi je ovako rekao, preložio je da se sastanate vi sa njim danas u pet ili sutra u šest sa. On će doći kod vas na razgovor da se dogovrite o svemu.

Mladić: Hmm. Dobro, onda se možemo dogovoriti da se sutra u toku dana sastanemo.

Krivična prijava


Javna je tajna da pravog pomirenja političkog i vojnog lidera RS nikad nije došlo, ali je Mladić ostao na mestu komandanta Vojske RS do smene, 8. novembra 1996. godine, koju je potpisala tadašnja predsednica RS Biljana Plavšić, naslednica na tom mestu Radovana Karadžića.
Ćosić je bio najuticajnija ličnost, možda čak i uticajnija od Slobodana Miloševića, koji je bio prosto izabran da provede politiku, nakon koje je trebao Ćosić, i njegov krug, da dovede tzv. demokratiju, što se desilo 5. oktobra, poseća Sonja Biserko.


No, ono što se jasno čita iz ovih razgovora jeste jak uticaj Dobrice Ćosića, koji u to vreme više nije bio predsednik SR Jugoslavije. Uz svoje akademske krugove igrao je, prema rečima predsednice Helsinškog odbora za ljudska prava Sonje Biserko, jednu od najznačajnijih uloga u politici 90-ih.

„Ovo je vrlo važno zato što se pokazuje da je on bio najuticajnija ličnost, možda čak i uticajnija od Slobodana Miloševića, koji je bio prosto izabran da provede politiku, nakon koje je trebao Ćosić, i njegov krug, da dovede tzv. demokratiju, što se desilo 5. oktobra. I taj njegov krug prosto izražava jedan stav, jednu ideologiju. Prema tome, to je mnogo šire od njega, ali on je, eto, sticajem okolnosti skoro čitavu drugu polovinu 20. veka bio je najeksponiraniji u toj politici“, kaže Biserko.

Ćosićev uticajna državnu politiku nastavlja se i nakon demokratskih promena 2000. godine. U periodu vlasti Vojislava Koštunice bio je jedan od glavnih kreatora politike prema Kosovu. U jednom od poslednjih istupa u javnosti, promovišući knjigu Vreme zmija, zalago se za podelu Kosova.

Kroz svoj razmišljanja, prema mišljenju mnogih, izneo je brojne šovinističke stavove, zbog čega su Komitet pravnika za ljudska prava i Helisinški odbor protiv njega podneli krivičnu prijavu za izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje. Odbijena je kao neosnovana. Sve ovo, prema mišljenju Sonje Biserko, ukazuje na to da i danas uživa značajan autoritet u Srbiji.

„Možda je ovo jedan povod da se sad to otvara. Iako je, inače, pri kraju života, on, možda, i u ovom momentu ima stanoviti uticaj, ali mislim da je vrlo važno da se to ukaže. Ukoliko nema pravne odgovornosti, ukoliko nema spremnosti za to, mada je on bio aktuelni predsednik 1992. i 1993., u vreme kada su se najveći zločini dešavali u Bosni - može se pokrenuti, u svakom slučaju, njegova moralna odgovornost“
, kaže Biserko.

Deo razgovora sa Dobricom Ćosićem samo je jedan u nizu onih koje je Ratko Mladić tajno snimao, a koji su sada u Haškom tribunalu kao dokazni materijal.

*****
Ukoliko vas zanima možete pročitati i ostale tekstove iz programa Pred licem pravde
:
Na obalama Perućca potraga za posmrtnim ostacima Bošnjaka i Albanaca
Omarska samo u sjećanjima preživjelih
Snimci Mladićevih razgovora (ne)će koristiti Karadžiću
  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na Radio Slobodna Evropa, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG