Srbija i Crna Gora uskoro bi zajednički mogle da imaju ambasade u nekim zemljama sveta, ukoliko se ostvari inicijativa za saradnju po Nordijskom modelu. Iako to ne bi značilo zajedničku diplomatiju, osim ušteda, ovakva kooperacija, koja je predložena i BIH i Makedoniji, imala bi i simbolički značaj.
Inicijativa o kojoj se u javnosti i diplomatskim krugovima zemalja bivše Jugoslavije govori poslednjih nekoliko godina ušla je u fazu u kojoj Srbija i Crna Gora konkretno pregovaraju o tome da se organizuje zajednički smeštaj diplomatsko-konzularnih predstavništava u pojedinim državama.
Na nedavnom sastanku sa kolegom Ivicom Dačićem u Beogradu, tu temu pomenuo je i šef crnogorske diplomatije Igor Lukšić.
“Mislim da ima prostora da nastavimo razgovore o zajedničkom nastupanju ili deljenju prostora u nekim sredinama. U nekim delovima sveta gde bi to jedino tako u ekonomsko-budžetskom smislu imalo svoj rezon", rekao je Lukšić.
Beograd je potvrdio da se radi na realizaciji ove incijative, a plan o uspostavljanju zajedničkih diplomatskih ispostava sa susednim državama, najpre u Africi, Aziji i Latinskoj Americi, po ugledu na zemlje Skandinavije, aktuelizovao je u razgovorima sa kolegama Dačićev prethodnik na funkciji ministra spoljnih poslova Ivan Mrkić.
Nordijski model saradnje između ostalog podrazumeva i da se ambasade i konzulati nekoliko država, posebno u zemljama u kojima neka od njih nije imala diplomatsko predstavništvo, logistički udruže i koriste zajedničku zgradu ili da jedna zemlja konzularno zastupa građane druge države tamo gde ona nema konzulat.
Aleksandar Popov, iz Centra za regionalizam, podseća da je ovu inicijativu još davno promovisala regionalna Igmanska inicijativa i da ideja o kojoj Beograd i Podgorica sada razgovaraju ima dva nivoa.
“Jedno je tehnički nivo. Ako bi imale diplomatska predstavništva u istoj zgradi, kao u Sarajevu Norveška i Švedska, postigle bi značajne uštede. Drugo, takva saradnja imala bi i jednu simboliku. To bi značilo da je period loših odnosa iza nas. Ima naravno i politički značaj, a sve zavisi od nivoa međusobnih odnosa”, ocenjuje Popov.
Dobro i za evrointegracije
Predlog koji je aktuelizovala prošla vlada u Beogradu početkom godine zvanično je predočen je i nadležnima u Bosni i Hercegovini i Makedoniji.
Prve ocene iz Sarajeva bile su da je realna mogućnost da zaživi ova ideja, između ostalog i što ne podrazumeva ujedinjenje politika tih država već uštedu sredstava, pri čemu bi region imao i političku korist jer bi pokazao da sledi nordijski i evropski model saradnje.
Skoplje je saopštilo da je najbliže dogovorima sa Podgoricom, ali da se o tome razgovara i sa Srbijom, Slovenijom, Hrvatskom i Turskom i da nema razloga da nekoliko ambasada ne bude smešteno pod istim krovom.
Vuk Drašković, ministar spoljnih poslova nekadašnje državne zajedice Srbija i Crna Gora, kaže za RSE da bi takva saradnja zemalja bivše Jugoslavije bila i dobar signal na putu evrointegracija.
“To bi značilo da ćemo se, na ovaj ili onaj način, pod krovom Evropske unije približavati jedni drugima. EU počiva na principima regionalnih povezivanja i model skandinavskih zemlja treba da nam bude jedan od uzora. Mi smo upućeni jedni na druge i ne razumem zašto se kasni, zašto se hrabrije i odlučnije ne ide u tom pravcu”, kaže Drašković.
Iako nije u pitanju zajednička diplomatija, osim racionalizacije troškova, u praktičnom smislu konzularna asistencija građanima koji se nađu u inostranstvu značila bi u svakodnevnim situacijama ali posebno u vanrednim prilikama kao što su prirodne nepogode ili pomoć u regionima u kojima dođe do pogoršanja političke i bezbednosne situacije. Zagovornici Nordijskog modela ističu da skandinavske zemlje sarađuju na ovaj način iako nemaju istu spoljnopolitičku i bezbednosnu politiku.
Liselot Agerlid, zamenica ambasadora Švedske u Beogradu, kaže za RSE da se Nordijski model pokazao kao veoma dobar.
“To je saradnja između zemalja koje žele da imaju zajedničke koristi, ne samo na osnovu činjenice da su geografski bliske, već i zbog toga što dele iste vrednosti i imaju iste interese. Generalno govoreci, u našem slučaju ovo se pokazalo kao korisno, naravno između ostalog zbog ekonomicnosti i praktičnosti. Deli se zgrada u kojoj su ambasade, štedi se novac jer na primer postoji zajedničko osoblje na prijemu i obezbeđenje. Ali takođe, ako radite na istom mestu više ćete biti informisani o radu drugih i to olakšava komunikaciju”, pojašnjava Liselot Agerlid.
Ukoliko, za početak, Srbija i Crna Gora dogovore saradnju po Nordijskom modelu, zaključuje Aleksandar Popov, bio bi to značajan korak napred.
“Verujem da će se ovo seme, ako se sada poseje, primiti i da će se za neko vreme ovoj ideji priključiti i druge zemlje. I da će se na taj način ne samo recionalizovati diplomatija već i učvrstiti međusobno poverenje”, ocenjuje Popov.
Kako se moglo čuti u Beogradu, u planu je širenje mreže diplomatsko-konzularnih predstavništava i otvaranje ambasada u Gani, Saudijskoj Arabiji i Kataru pa su to možda neke od lokacija na kojima bi saradnja mogla biti sprovedena u praksi.
Inicijativa o kojoj se u javnosti i diplomatskim krugovima zemalja bivše Jugoslavije govori poslednjih nekoliko godina ušla je u fazu u kojoj Srbija i Crna Gora konkretno pregovaraju o tome da se organizuje zajednički smeštaj diplomatsko-konzularnih predstavništava u pojedinim državama.
Na nedavnom sastanku sa kolegom Ivicom Dačićem u Beogradu, tu temu pomenuo je i šef crnogorske diplomatije Igor Lukšić.
“Mislim da ima prostora da nastavimo razgovore o zajedničkom nastupanju ili deljenju prostora u nekim sredinama. U nekim delovima sveta gde bi to jedino tako u ekonomsko-budžetskom smislu imalo svoj rezon", rekao je Lukšić.
Beograd je potvrdio da se radi na realizaciji ove incijative, a plan o uspostavljanju zajedničkih diplomatskih ispostava sa susednim državama, najpre u Africi, Aziji i Latinskoj Americi, po ugledu na zemlje Skandinavije, aktuelizovao je u razgovorima sa kolegama Dačićev prethodnik na funkciji ministra spoljnih poslova Ivan Mrkić.
Nordijski model saradnje između ostalog podrazumeva i da se ambasade i konzulati nekoliko država, posebno u zemljama u kojima neka od njih nije imala diplomatsko predstavništvo, logistički udruže i koriste zajedničku zgradu ili da jedna zemlja konzularno zastupa građane druge države tamo gde ona nema konzulat.
Aleksandar Popov, iz Centra za regionalizam, podseća da je ovu inicijativu još davno promovisala regionalna Igmanska inicijativa i da ideja o kojoj Beograd i Podgorica sada razgovaraju ima dva nivoa.
“Jedno je tehnički nivo. Ako bi imale diplomatska predstavništva u istoj zgradi, kao u Sarajevu Norveška i Švedska, postigle bi značajne uštede. Drugo, takva saradnja imala bi i jednu simboliku. To bi značilo da je period loših odnosa iza nas. Ima naravno i politički značaj, a sve zavisi od nivoa međusobnih odnosa”, ocenjuje Popov.
Dobro i za evrointegracije
Predlog koji je aktuelizovala prošla vlada u Beogradu početkom godine zvanično je predočen je i nadležnima u Bosni i Hercegovini i Makedoniji.
Prve ocene iz Sarajeva bile su da je realna mogućnost da zaživi ova ideja, između ostalog i što ne podrazumeva ujedinjenje politika tih država već uštedu sredstava, pri čemu bi region imao i političku korist jer bi pokazao da sledi nordijski i evropski model saradnje.
Skoplje je saopštilo da je najbliže dogovorima sa Podgoricom, ali da se o tome razgovara i sa Srbijom, Slovenijom, Hrvatskom i Turskom i da nema razloga da nekoliko ambasada ne bude smešteno pod istim krovom.
Vuk Drašković, ministar spoljnih poslova nekadašnje državne zajedice Srbija i Crna Gora, kaže za RSE da bi takva saradnja zemalja bivše Jugoslavije bila i dobar signal na putu evrointegracija.
“To bi značilo da ćemo se, na ovaj ili onaj način, pod krovom Evropske unije približavati jedni drugima. EU počiva na principima regionalnih povezivanja i model skandinavskih zemlja treba da nam bude jedan od uzora. Mi smo upućeni jedni na druge i ne razumem zašto se kasni, zašto se hrabrije i odlučnije ne ide u tom pravcu”, kaže Drašković.
Iako nije u pitanju zajednička diplomatija, osim racionalizacije troškova, u praktičnom smislu konzularna asistencija građanima koji se nađu u inostranstvu značila bi u svakodnevnim situacijama ali posebno u vanrednim prilikama kao što su prirodne nepogode ili pomoć u regionima u kojima dođe do pogoršanja političke i bezbednosne situacije. Zagovornici Nordijskog modela ističu da skandinavske zemlje sarađuju na ovaj način iako nemaju istu spoljnopolitičku i bezbednosnu politiku.
Liselot Agerlid, zamenica ambasadora Švedske u Beogradu, kaže za RSE da se Nordijski model pokazao kao veoma dobar.
“To je saradnja između zemalja koje žele da imaju zajedničke koristi, ne samo na osnovu činjenice da su geografski bliske, već i zbog toga što dele iste vrednosti i imaju iste interese. Generalno govoreci, u našem slučaju ovo se pokazalo kao korisno, naravno između ostalog zbog ekonomicnosti i praktičnosti. Deli se zgrada u kojoj su ambasade, štedi se novac jer na primer postoji zajedničko osoblje na prijemu i obezbeđenje. Ali takođe, ako radite na istom mestu više ćete biti informisani o radu drugih i to olakšava komunikaciju”, pojašnjava Liselot Agerlid.
Ukoliko, za početak, Srbija i Crna Gora dogovore saradnju po Nordijskom modelu, zaključuje Aleksandar Popov, bio bi to značajan korak napred.
“Verujem da će se ovo seme, ako se sada poseje, primiti i da će se za neko vreme ovoj ideji priključiti i druge zemlje. I da će se na taj način ne samo recionalizovati diplomatija već i učvrstiti međusobno poverenje”, ocenjuje Popov.
Kako se moglo čuti u Beogradu, u planu je širenje mreže diplomatsko-konzularnih predstavništava i otvaranje ambasada u Gani, Saudijskoj Arabiji i Kataru pa su to možda neke od lokacija na kojima bi saradnja mogla biti sprovedena u praksi.
