Dostupni linkovi

Meštani Palića se žale, NIS nastavlja sa bušotinom


U NIS-u imaju planove i za nove bušotine (fotografija sa Palića)

Uprkos protivljenju meštana, Naftna industrija Srbije (NIS) nastavlja svoje aktivnosti na izradi novih bušotina na Paliću, na severu Vojvodine.

"Završili smo kuću pre dve godine i mislili smo da ćemo ovde lepo i mirno živeti sa porodicom. Jednog jutra smo videli da se na susednoj njivi okupljaju ljudi u radnim odelima. Odmah drugi dan su sa šleperima dovukli radne mašine, bagere i započeli radove na površini veličine jednog fudbalskog terena", započinje svoju priču Zoltan Miković, meštanin Ludoške ulice na Paliću, 189 kilometara od Beograda.

Njegova kuća se nalazi 100 metara od istražnih radova. On sa svojom porodicom tu živi 17 godina. S obzirom da se građanima niko nije obratio od nadležnih institucija, spreman je, kako kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE), da probleme koje ima zbog probnih istraživanja NIS-a rešavaju sudskim putem.

Lokacija radova NIS-a na Paliću
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:00:10 0:00

"Mašine su dovlačili (radnici NIS-a prim.aut) za vreme policijskog časa i zabrane našeg kretanja. Posle nekog vremena su počeli radovi i tokom noći, dakle, ceo dan", objašnjava Miković.

Prema njegovim rečima, radovi su izazivali su vibracije terena, a bili su propraćeni i prašinom i bukom, kao i neprijatnim mirisima.

"Kao kada pomešate trulu vodu sa nekim hemikalijama, to tako smrdi. Noću ne možemo da spavamo, jedino sa lekovima", objašnjava on.

Istražni radovi do kraja godine

NIS, u kojoj većinski udeo ima ruska državna kompanija Gaspromnjeft, započela je radove na ovoj lokaciji 23. marta. Radovi su istražne prirode i služe da kompanija utvrdi da li na toj lokaciji postoje izvorišta nafte i gasa, nakon čega je potrebno da NIS zatraži dozvolu za eksploataciju. Kako je za RSE rečeno u nadležnim institucijama, kompanija ima dozvolu da izvodi istražne radove do 31. decembra 2020. godine.

Meštani su se, kažu, bezuspešno obraćali lokalnim, pokrajinskim i republičkim organima za pomoć, a iz NIS-a ih niko nije pitao za mišljenje pre početka radova.

Oni su zatražili hitno obustavljanje istražnih radnji na ovom području ili premeštanje radova nekoliko stotina metara dalje od njihovih kuća. Građani su najavili i da će se za svoja prava boriti pravnim sredstvima, a ukoliko se problem ne reši, zahtevaće od kompanije NIS da im nadoknadi štetu.

"Mašine su dovlačili (radnici NIS-a prim.aut) za vreme policijskog časa i zabrane našeg kretanja. Posle nekog vremena su počeli radovi i tokom noći, dakle, ceo dan", objašnjava Zoltan Miković (na fotogarfiji)
"Mašine su dovlačili (radnici NIS-a prim.aut) za vreme policijskog časa i zabrane našeg kretanja. Posle nekog vremena su počeli radovi i tokom noći, dakle, ceo dan", objašnjava Zoltan Miković (na fotogarfiji)

Prvi Mikovićev komšija, Andrija Rožumberski, ima četvoro maloletne dece i upozorava da porodica takođe trpi zbog buke i izduvnih gasova.

"Decu ne mogu preko dana, kad je ta velika buka, da pustim u dvorište, tako da su bili zatvoreni čitav dan u kući. Na ulicu i ne pomišljaju zbog kamiona", kaže Rožumberski za RSE.

Njihov komšija, Karolj Njari ima kuću 500 metara udaljenu od istražnih radnji i kaže da se buka čuje i do njegovog imanja.

"To je najgore kad se noću probudi čovek da kamioni kao nenormalni prolaze na putu", kaže on za RSE.

Njari objašnjava da pre pet godina počeo da gradi novu kuću i naknadno kupio u blizni deo šume, sa namerom da počne da se bavi turizmom, po čemu je Palić već poznat.

"Sad smo počeli da se plašimo da li vredi ulagati novac da dovedemo ovde ljude na odmor i da i oni slušaju kamione. Platili smo poreze kao turistička zona kad smo kupili taj deo zemljišta, a sada ne znam da li će biti turistička zona ili će biti Dallas", kaže Njari.

Sledi dodatni nadzor

U odgovoru Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj za RSE navodi se da je rudarski inspektor na predmetnoj lokaciji obavio vanredni inspekcijski nadzor 11. maja, o čemu je sastavljen zapisnik i izdato je rešenje. Kako se dodaje, ta institucija je 14. maja dobila od NIS-a svu traženu dokumentaciju.

U odgovoru Sekretarijata se objašnjava i da je NIS dostavio uslove nadležnih organa za zaštitu prirode - Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode u Novom Sadu i zaštitu kulturno-istorijskih spomenika - Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, kojih je dužan da se pridržava prilikom izvođenja radova.

Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj navodi da od nadležnih službi nije dobio akt kojim je utvrđeno da se istraživanja ne izvode u skladu sa uslovima koje propisuje zakon.

"Uvidom u dostavljenu dokumentaciju je utvrđena potreba za dodatnim nadzorom, koji će biti izvršen 8. juna", navodi se u odgovoru Sekretarijata.

U njemu se dodaje i da ta institucija od nadležnih službi nije dobila akt kojim je utvrđeno da se istraživanja ne izvode u skladu sa uslovima koje propisuje zakon.

U Sekretarijatu kažu i da nakon završenih geoloških istraživanja, u postupku izdavanja odobrenja za eksploataciju mineralnih sirovina i izvođenje rudarskih radova, odlučuje i nadležan organ jedinice lokalne samouprave, u ovom slučaju grada Subotice.

"Ukoliko nadležan organ lokalne samouprave ne izda navedenu saglasnost, odbiće se zahtev za izdavanje odobrenja eksploataciju i izvođenje rudarskih radova", stoji u odgovoru RSE.

Dodaje se da je Sekretarijat krajem prošle nedelje zaprimio i dopis nevladine organizacije za zaštitu životne sredine, Centra za ekologiju i održivi razvoj iz Subotice, koji se tiče istog područja, te da će u narednom periodu, u skladu sa svojim ovlašćenjima, inspekcija Pokrajinskog sekretarijata vršiti pojačan nadzor na lokaciji.

NIS planira nove bušotine

Na pitanje RSE, kakvi su dugoročni planovi NIS-a na predmetnoj parceli na Paliću i da li će predstavnici kompanije razgovarati sa meštanima o njihovim problemima, iz NIS-a smo dobili odgovor da za navedene radove poseduju sve potrebne dozvole i saglasnosti nadležnih državnih organa i da su otvoreni za razgovor sa građanima.

"Kompanija koristi savremenu opremu koja je potpuno bezbedna, kako po zdravlje ljudi, tako i po životnu sredinu i poštuje sve domaće i evropske ekološke standarde u procesu istraživanja i proizvodnje nafte i gasa", navodi se u odgovoru kompanije.

Kako se dodaje, svi radovi na bušotinama se izvode na osnovu rudarskih projekata koji su usklađeni sa važećim zakonima Srbije, što je, kako se navodi, uvek preduslov za početak izvođenja rudarskih radova.

"Takođe, kompanija poštuje sve bezbednosne procedure i maksimalno se trudi da u toku izvođenja radova minimalno remeti svakodnevni život i rad meštana", navodi se u odgovoru.

iu NIS-a tvrde da će ta kompanija 'u potpunosti snositi sve eventualne štete koje izazove svojim aktivnostima na terenu' (fotografija sa Palića)
iu NIS-a tvrde da će ta kompanija 'u potpunosti snositi sve eventualne štete koje izazove svojim aktivnostima na terenu' (fotografija sa Palića)

Iz NIS-a dodaju da je dugoročno u planu nastavak aktivnosti na izradi novih bušotina u 2021. godini i izrada zakonom definisane projektno tehničke dokumentacije neophodne za izgradnju infrastrukture, nakon čega, kako se objašnjava, će se "u velikoj meri smanjiti broj cisterni, kamiona i ostale mehanizacije".

"NIS kao društveno odgovorna kompanija pre početka svojih aktivnosti reguliše imovinsko pravne odnose sa vlasnicima parcela na kojima izvodi radove. Sve eventualne štete koje izazove svojim aktivnostima na terenu, kompanija će snositi u potpunosti", navodi se u odgovoru kompanije.

U njemu se dodaje i da je NIS otvoren za svaki razgovor koji vodi ka "održivom razvoju i društvenoj prihvatljivosti osnovne delatnosti NIS-a, kao i unapređenju uslova života u lokalnim samoupravama".

Upozorenje Centra za ekologiju i održivi razvoj

Koordinator Centra za ekologiju i održivi razvoj (Cekor) iz Subotice Zvezdan Kalmar kaže za RSE da je njihova organizacija uputila oštro pismo republičkim i pokrajinskim institucijama, kao i Gradskoj upravi u Subotici u kom zahtevaju da se hitno zaustave radovi i da se proceni šteta koja je nastala na životnu sredinu, zemljište, podzemne vode i na imovinu građana.

"Potrebno je da se uspostavi kontinuirano merenje buke u kućama i ispred kuća. Tražimo javnu raspravu vezano za ovaj projekat, koja se nije dogodila, iako su štete već nastale", kaže Kalmar.

On podseća da su istražne radnje početkom januara ove godine zaustavljene u selu Šupljak, nadomak Subotice, zbog blizine zaštićene zone zato što je Javno preduzeće "Palić–Ludaš” početkom godine podržalo meštane Mesne zajednice Šupljak u nameri da se na ovom području odustane od eksploatacije nafte, rastvorenog gasa i slobodnog gasa iz ležišta na parcelama koje se nalaze u neposrednoj blizini zaštićenog područja Specijalni rezervat prirode Ludaško jezero, u zoni zaštite.

Kalmar je dodao da će Cekor pomoći građanima i da će nastaviti da prati slučaj i reagovati po potrebi.

"Mi smo građane savetovali, pošto su oni već počeli prikupljanje podataka o posledicama, da se obrate pravniku zbog narušavanja njihovog integriteta i integriteta njihove imovine. Većina njih smatra da je tu nastala nenadoknadiva šteta i tu neće biti života, ako dođe do eksploatacije", smatra Kalmar.

'Tražimo javnu raspravu vezano za ovaj projekat, koja se nije dogodila, iako su štete već nastale', kaže Kalmar. (na fotografiji)
'Tražimo javnu raspravu vezano za ovaj projekat, koja se nije dogodila, iako su štete već nastale', kaže Kalmar. (na fotografiji)

Suđenje građana Srbobrana sa NIS-om

Ovo nije jedini put da građani protestuju zbog radova NIS-a, žaleći se na uticaj koji oni imaju na njihovu imovinu i okolinu.

Andrijana Milošev iz Srbobrana, čija se kuća nalazi 150 metara od naftnih bušotina u toj opštini, već pet godina svedoči eksploataciji nafte pored svoje kuće. Ova meštanka iz grada koji se nalazi na oko 120 kilometara od Beograda za RSE kaže da je još 2014. godine čula da će se na tom području istraživati nafta.

"Nakon što smo saznali više informacija, sa građanima te ulice smo se okupili i protestovali zato što je NIS već počeo sa dovlačenjem kamiona, nakon čega je NIS tužio nekoliko građana zbog protesta i zbog ulaska na njihov posed, iako smo mi bili napolju, na zelenoj površini", objašnjava Milošev.

Nakon toga, objašnjava ona, građani su se obratili advokatici koja ih je zastupala, nakon čega je NIS povukao tužbe protiv građana, a zatim su građani tužili ovu kompaniju za oštećenja koja su nastala na njihovoj imovini.

U jednoj presudi piše da smo mi krivi što smo pravili kuće u naftnom polju
- kaže meštanka Srbobrana Andrijana Milošev.

"Sudsko veštačenje je dokazalo da je zbog bušenja i eksploatacije nafte došlo do pucanja kuća, gde su pukotine počele da žive i da se šire sve više i više. U jednoj presudi piše da smo mi krivi što smo pravili kuće u naftnom polju", navela je Milošev.

Dodala je da su im se predstavnici NIS-a obratili tek nakon protesta da razgovaraju sa njima.

"Probali smo sa njima da razgovaramo, ali su rekli da ne mogu da prekinu radove zato što su otkupili kuću, koja je preko puta nas, a najudaljenija kuća je možda oko 200 metara. Ima i onih koji su svega 50 metara od bušotina. Trenutno je njih sedmoro pokrenulo tužbe", kaže Milošev i dodaje da je prosek starosti većine kuća oko 100 godina.

Prema njenim rečima, izvan naselja postoje naftne bušotine, ali niko nije mislio da će NIS ulaziti u naselje da buši.

"Oni kada tu bušotinu provetravaju, to jako smrdi i onda se ne može izdržati u blizini. A što se tiče buke, kada su radili 24 sata, to je katastrofa, bukvalno čaše u ormaru zveckaju kolika je vibracija. I noću te vibracije, kada su radili, zveckaju vrata i prozori", navodi Milošev.

Moguća tužba Evropskom sudu za ljudska prava

Advokatica oštećenih građana iz Srbobrana Branislava Vidicki rekla je za RSE da joj se početkom 2016. godine desetak klijenata obratilo sa molbom da podnesu tužbu protiv NIS-a zbog nadoknade štete koje su nastale na njihovim privatnim kućama koje se nalaze u blizini naftne bušotine.

Vidicki je navela da je tužbu građana prvo odbacio Osnovni sud u Vrbasu, zatim Viši sud u Somboru, a nedavno i Ustavni sud, nakon čega će razmotriti mogućnost obraćanja Evropskom sudu za ljudska prava.

"U presudi Osnovnog suda se navodi i da su tužioci znali da je u pitanju naftno područje, pa se postavlja pitanje zašto su tu uopšte gradili svoje objekte", objašnjava ona.

Građani su se, kako dodaje, na tu presudu žalili Višem sudu u Somboru, ali je žalba odbijena i prvostepena presuda je povrđena.

"Potom smo pisali ustavnu žalbu Ustavnom sudu Srbije zbog povrede prava na imovinu i zbog povrede prava na ljudsko dostojanstvo. Ustavni sud je početkom 2020. godine doneo rešenje kojim odbacuje ustavnu žalbu jednog od oštećenih", objašnjava Vidicki.

Od privatizacije do monopoliste

Podsetimo, 51 odsto akcija srpske državne naftne kompanije NIS prodato je ruskoj kompaniji Gaspromnjeft 2008. godine bez tendera, za 400 miliona evra, u okviru naftno-gasnog aranžmana između Srbije i Ruske Federacije koji su 2008. godine sklopili tadašnji predsednici dve zemlje Boris Tadić i Dmitrij Medvedev.

Tadić i Medevedev bili su potpisnici takozvane "predsedničke izjave" i krovnog sporazuma o energetskoj saradnji Srbije i Ruske Federacije, koji je trebalo da bude garant za izgradnju gasovoda "Južni tok" kroz Srbiju i podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru.

Projekat "Južni tok" nikada nije realizovan, nakon što je Rusija zbog toga što nije bila u mogućnosti da ispoštuje pravila Evropske unije po kojima jedna kompanija ne može biti vlasnik i gasa i gasovoda, odustala od izgradnje gasovoda u decembru 2014. godine.

U međuvremenu je dogovoreno da kroz Srbiju prođe krak novog gasovoda - Turskog toka, čija je izgradnja i dalje u toku, a koji bi trebalo da snabdeva države Balkana i Centralne Evrope ruskim gasom. Projekat u koji je uloženo blizu osam milijardi dolara svečano je otvoren u Istanbulu 8. januara.

XS
SM
MD
LG