Pod sloganom "Uvek na prvoj liniji", u Beogradu je održan Osmomartovski protestni marš za radna prava žena.
Učesnice i učesnici prošetali su centralnim gradskim ulicama uz povike "Neću cvet, hoću revoluciju" i "Moj rad vredi više".
"Želim da nas danas čuju žene u svim gradovima Srbije i u regionu, sve one čiji je rad potplaćen ili neplaćen. Danas smo tu za sve njih", rekla je na protestu jedna od organizatorki Iva Parađanin.
Na skup je pozvala Neformalna mreža feminističkih i ženskih grupa i nezavisnih aktivistkinja kako bi skrenula pažnju i na porast nasilja u društvu u Srbiji i "odlučno stala u odbranu slobode mišljenja, govora i okupljanja u vreme progona aktivistkinja, novinarki i političarki".
Organizatorke marša navele su da se zalažu za dostojanstven rad i platu za život, odbranu ženskih političkih prava, siguran porođaj i reproduktivna prava.
U saopštenju su prenele i poruku mira:
"U vreme globalnih sukoba, zalažemo se za prekid ratnih dejstava i pravdu za sve žrtve. Stojimo uz žene, autohtone narode i migrante koji su najviše su pogođeni ekološkom nepravdom".
Protestna kolona od Trga Slavija do Trga Republike formirana je u tišini u znak poštovanja prema žrtvama masovne pucnjave u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu 3. maja 2023.
'Alarmantan broj femicida'
Učesnice marša koje su govorile za Radio Slobodna Evropa (RSE) kao najveći problem istakle su porast broje femicida i nasilja u porodici i partnerskim odnosima.
"Ženska borba je borba za svaki dan, ne samo za 8. mart. Socijalna situacija u društvu, broj femicida, to je nešto što je alarmantno", rekla je za RSE aktivistkinja Marina Simeunović.
Iako je protest organizovan u znaku radnih prava žena smatraju da se tema nasilja nad ženama mora stalno otvarati.
"Danas ćemo to nazvati – za radnička prava, sutra protiv nasilja, prekosutra nešto treće. Ono što je uvek najhitnije su ženski životi koji nestaju zbog femicida. To je najvažnije", kaže za RSE Magdalena Rašković iz Građanskog pokreta Bravo iz Novog Sada, koja je došla na skup u Beograd.
Prethodne godine u Srbiji je ubijeno 28 žena, najčešće od strane partnera ili bliske osobe. Od početka 2024. ubijene su tri žene, prema podacima nevladinih organizacija koje se bave zaštitom prava žena.
Srbija je potpisnica Istanbulske konvencije, međunarodnog sporazuma Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Cilj Konvencije jeste nulta tolerancija na nasilje.
Femicid kao posebno krivično delo ubistva žene ne nalazi se u zakonskim okvirima Srbije. Kazne za ubistvo i teško ubistvo u zapadnobalkanskim zemljama kreću se od pet godina pa do dugotrajnog zatvora i doživotne kazne.
Organizatorke marša navele su da se zalažu za dostojanstven rad i platu za život, odbranu ženskih političkih prava, siguran porođaj i reproduktivna prava.
U saopštenju su prenele i poruku mira:
"U vreme globalnih sukoba, zalažemo se za prekid ratnih dejstava i pravdu za sve žrtve. Stojimo uz žene, autohtone narode i migrante koji su najviše su pogođeni ekološkom nepravdom".
Od kad i zašto se obeležava 8. mart?
Žene zaposlene u industriji odeće i tekstila javno su protestovale prvi put 8. marta 1857. godine u Njujorku u Sjedinjenim Američkim Državama zbog loših uslova rada i niskih plata.
Demonstrantkinje je rasterala policija. Dva meseca kasnije žene su osnovale sindikat.
Prva međunarodna ženska konferencija održana je 1910. godine u Kopenhagenu u organizaciji Socijalističke internacionale, kada je ustanovljen Međunarodni dan žena, na predlog Klare Cetkin, koja je bila članica Nemačke socijalističke partije.
Ujedinjene nacije (UN) su 1975. godine, koja je inače bila proglašena Međunarodnom godinom žene, zvanično počele da obeležavaju ovaj praznik pod nazivom Međunarodni dan žena. Dve godine kasnije Generalna skupština UN-a je rezolucijom proglasila 8. mart Danom ženskih prava i međunarodnog mira.
