Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Cenzus za ostavke


Ostavke lidera opozicije zbog izbornog poraza?
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:44 0:00

Video anketa

Predsednik beogradskog odbora Demokratske stranke (DS) Balša Božović podneo je ostavku na tu funkciju zbog lošeg rezultata demokrata na beogradskim izborima. Iz istog razloga, ostavke su podneli i članovi Predsedništva Dosta je bilo. Ostali učesnici na nedeljnim izborima, koji su ostali daleko ispod cenzusa, najavljuju analize rezultata, neki i promene, ali za sada ne i ostavke, kao čin odgovornosti za poraz.

Demokratska stranka (DS), koja je na čelu sa ubijenim premijerom Srbije Zoranom Đinđićem iznela demokratske promene u Srbiji 2000. godine, prema oceni mnogih, najveći je gubitnik ovih izbora, sa daleko ispod cenzusa osvojenih 2,25 odsto glasova birača.

Predsedništvo stranke najavilo je za četvrtak zajedničku sednicu sa poslaničkim klubom na kojoj će se razmatrati rezultati lokalnih izbora. Pre ovoga, lider beogradskih demokrata uputio je pismo ostavke članovima te stranke, navodeći da poraz DS na izborima u ime budućnosti stranke obavezuje da svako ponese deo sopstvene odgovornosti.

"Kako je DS važniji od svakog pojedinca, a njena budućnost važna za politički život i demokratsku budućnost Srbije, smatram da je ovaj rezultat, pred sve nas, stavio obavezu da učinimo sve kako bi se DS ponovo uzdigla i ostvarila svoju političku ulogu", naveo je Balša Božović.

Božović: Podneti deo sopstvene odgovornosti
Božović: Podneti deo sopstvene odgovornosti

Balša Božović je pozivao sve da zajedno nastave "bitku za Beograd i za normalnu, modernu i evropsku Srbiju", i dodao da nikada DS neće odustati zbog izgubljene bitke.

Demokrate su u izbornoj noći priznale veoma loš rezultat, a njihov lider Dragan Šutanovac poručio je da ne beži od odgovornosti.

"Vrlo brzo ćemo razgovarati i o pojedinačnoj, i o zajedničkoj odgovornosti", rekao je Šutanovac.

Lider Socijaldemokratske stranke i bivši predsednik Srbije Boris Tadić, koji je na izborima učestvovao u koaliciji sa demokratama, kako se čini, o ostavci ne razmišlja. Za razliku od 2012. godine kada je na predsedničkim izborima priznao poraz od kandidata naprednjaka Tomislava Nikolića, uz već čuvenu poruku "vidimo se u nekom novom filmu", uprkos izbornom debaklu 4. marta, ovo vidi kao taj novi film.

"Vrlina je danas biti opozicija. Danas se samo oni koji bi da se okoriste pridružuju vlasti. Nemaju uverenja, nemaju veru. Politika bez vere nema budućnost", poručio je Tadić.

Politički analitičar Boban Stojanović smatra da bi celokupno rukovodstvo, kako demokrata, tako i njihovih koalicionih partnera trebalo da odstupi posle katastrofalnog izbornog rezultata.

"Očigledno je da su ih birači kaznili za sve ono što su radili. Taj balast prošlosti koji imaju i Šutanovac, i Tadić, i Živković (Zoran, lider Nove stranke) će ove partije dovesti do toga da praktično budu statistička greška. Mislim da i u Socijaldemokratskoj stranci i u Novoj stranci ima prepoznatljivih ljudi i kvalitetnih kadrova, i da imaju politiku koja ima svoje uporište među biračima, a da su upravo lideri ti koji ih odbijaju", kaže Stojanović.

Stojanović: Katastrofalni izborni rezultat demokrata i koalicionih partnera
Stojanović: Katastrofalni izborni rezultat demokrata i koalicionih partnera

​Iako najavljuju nastavak borbe, svi članovi Predsedništva Dosta je bilo, njihov predsednik Saša Radulović, zamenica predsednika Miroslava Milenović i potpredsednici Dušan Pavlović, Aleksandar Stevanović i Jasmina Nikolić podneli su ostavke i najavili nove izbore u roku od 60 dana.

"Znate kako, bio sam deo jednog tima, taj tim nije postigao rezultate koji bi iole normalnoj osobi bili zadovoljavajući i najnormalnije je da se u organizaciji kandiduju drugačije politike i drugačiji koncepti vođenja", rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Aleksandar Stevanović.

Iako ocenjuje da ovo jeste čin preuzimanja odgovornosti, Boban Stojanović bi ipak "sačekao" najavljene izbore u Dosta je bilo.

"Da vidimo da li su te ostavke zaista prave ili su samo poruka za aktiviste ili nekadašnje birače da se preuzima odgovornost", reči su Stojanovića.

Prvo mesto ispod cenzusa sa 3,89 odsto glasova, Dosta je bilo osvojili su, na iznenađenje dela javnosti zbog različitih politika, na zajedničkoj listi sa pokretom Dveri. Njihov lider Boško Obradović, za sada, neće ići za partnerima. Na pitanje RSE da li će podneti ostavku i raspisati unutarstranačke izbore odgovara: "Sigurno. Najdalje za dve, dve i po godine. Svakako hvala medijima na interesovanju za rad Dveri".

Obradović dodaje i da će odluku o daljim političkim koracima do kraja marta doneti Predsedništvo i Glavni odbor Dveri.

Obradović: Podneti ostavku i raspisati unutarstranačke izbore
Obradović: Podneti ostavku i raspisati unutarstranačke izbore

Radikali, 2,34 odsto osvojenih glasova birača čitaju kao "težak poraz". Ali, kako kaže njihov lider sa stažom koji seže do ratnih devedesetih Vojislav Šešelj, "ne očajavaju", baš kao što ni on ne razmišlja o ostavci.

"Jer sam nedavno odlučio da živim još najmanje dvadeset godina i do poslednjeg daha da se bavim politikom. Politika je moja sudbina", rekao je Šešelj.

Preko jednog procenta manje od Šešeljevih radikala osvojila je Demokratska stranka Srbije (1,12 odsto). Iako je izjavio da "odgovornost za ostvareni rezultat u prvom redu snosi lično", te da pitanje poverenja "neće biti zaobiđeno", predsednik DSS-a Miloš Jovanović nije odgovorio na pozive RSE.

"Ne bih bio previše oštar prema njima jer su oni stvarno potpuno promenili i identitet i ljude koji su ih vodili, i stvarno su na samom početku", kaže Boban Stojanović.

Ispod lista poput desničarskih Zavetnika, Predraga Markovića sa Pokretom obnove kraljevine Srbije, Marka Bastaća, ruske i dve liste zelenih, ostala je Liberalno demokratska partija (LDP) Čedomira Jovanovića (nekadašnjeg potpredsednika Vlade Srbije i jednog od najbližih saradnika premijera Zorana Đinđića), sa svega 0,24 odsto osvojenih glasova. Uoči izbora, izašli su sa novim licima, ali očigledno da nije bilo dovoljno.

Slab izborni rezultat LDP-a Čedomira Jovanovića
Slab izborni rezultat LDP-a Čedomira Jovanovića

"Ono što smo najavili i pre nego što smo se kandidovali kao nova lica jeste da će se graditi jedan novi LDP. Tako da smo ove izbore iskoristili upravo da kandidujemo nove ljude, i da oni ostanu u politici i nađu svoje mesto i u tom novom LDP-u", kaže Anita Mitić, jedna od kandidatkinja za odbornicu na listi.

Da li bi u novom LDP-u Jovanović trebalo da prepusti lidersku poziciju, Boban Stojanović nema dilemu.

"Zaista ne znam šta više treba da se dogodi da Čedomir Jovanović shvati da je i njemu apsolutno vreme da napusti stranku."

Iznenađenje predsedničkih izbora 2017. godine – fiktivni lik Ljubiše Preletačevića Belog (skoro 10 odsto, uoči ovih izbora razišao se sa svojim pokretom Samo jako i izašao sa svega 2,33 posto podrške. Posle kontroverzi oko ekspresnog izdavanja lične karte za "izmišljeno ime" kako bi mogao da učestvuje na izborima, nosilac liste Luka Maksimović poručio je: "Ovo je tek naš početak".

"On mora da bude svestan da su okolnosti 2017. i predsednički izbori, i cela ta šega koju je izveo nešto što je ograničenog vremena trajanja. Indikativno je bilo i to što se razišao sa najbližim saradnicima i mislim da zaista niko od njega nije ni mogao da očekuje neki bolji rezultat", ocenjuje Stojanović.

Sve ispod cenzusa, kako dodaje Boban Stojanović, nije dobar rezultat. Ipak, Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd, koja je kao nepartijski ustrojena organizacija završila prvu proveru volje građana na izborima sa 3,44 odsto, jeste pokazatelj da ih je deo birača prepoznao, kaže Stojanović, koji veruje da su imali potencijal da "odu i više".

Ne da(vi)mo Beograd ima potencijal.
– Boban Stojanović

"To je sprečio psihološki efekat koji izborni sistem ima na birače jer glasaju za stranke za koje su sigurni da će biti preko cenzusa. Mislim da Ne da(vi)mo Beograd ima potencijal i da ovo treba da im bude neka vrsta vetra u leđa da nastave da rade oko čega su se i okupili", navodi on.

Uz niz situacija u kojima bi se očekivalo da se povuku, jedini primer doslednosti mogao bi biti nekadašnji premijer i lider DSS-a Vojislav Koštunica koji je sa položaja predsednika stranke odstupio 2014. godine, nakon što DSS nije dobio nijednog poslanika u parlamentu. I više se nije vraćao.

"Problem je što se dobar deo partija svodi na lidera i što dobar deo partija za predsednike ima osnivače. To je jedna vrsta liderske politike koja očigledno negde u konačnici apsolutno negira princip odgovornosti", zaključuje Stojanović.

Praksa povlačenja, kao čin prihvatanja odgovornosti, u savremenim demokratijama, mnogo je češća nego u Srbiji. Poslednji primer dolazi iz Italije, gde je predsednik Demokratske partije Mateo Renci podneo ostavku zbog loših rezultata na parlamentarnim izborima.

  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na Radio Slobodna Evropa, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG