Zabrinjavajuće je da žrtve ratova u Jugoslaviji 1990-ih nisu popisane, saopštila je regionalna nevladina organizacija za pomirenje REKOM.
„Među liderima postjugoslovenskih zemalja nema politički zrelih i odgovornih da se okupe oko te civilizacijske i istorijske obaveze“, naveo je REKOM.
Ta organizacija ocenila je da su u Srbiji i Hrvatskoj ovih dana, početkom avgusta, obeležavanje dana sećanja na žrtve hrvatske operacije Oluja i proslava hrvatskog državnog praznika Dana pobjede protekla u znaku političkih poruka koje su smanjile prostor za preispitivanje prošlosti i priznavanje žrtava.
„Poruke predsednika Srbije Aleksandra Vučića, povezujući žrtve Oluje i Jasenovac istorijskom nepravdom prema Srbima, ne čine dobro ni Srbiji, ni žrtvama Oluje. Hrvatski predsednik Zoran Milanović poručio je Hrvatska neće suditi svojim ratnim zapovednicima“, podsetio je REKOM.
Ta organizacija u saopštenju je zaključila da je rešavanja sudbine nestalih i procesuiranje ratnih zločina ključno za dostizanje pravde i pomirenje naroda na Zapadnom Balkanu.
Vojno-policijsku akciju Oluja Hrvatska je pokrenula 4. avgusta 1995, tokom rata u bivšoj Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji (SFRJ), protiv snaga samoproglašene Republike Srpske Krajine koju su od ’91. pod kontrolom držale srpske snage.
Po hrvatskim izvorima, oko 130 hiljada Srba je pred Olujom u avgustu ’95. otišlo iz Hrvatske, dok je po srpskim izvorima oko 250 hiljada Srba prognano ili pobeglo u Srbiju i Bosnu i Hercegovinu zbog vojne akcije hrvatskih snaga.
Državno obeležavanje stradanja Srba u akciji Oluja u Srbiji se zvanično organizuje od 2015. kada je odlučeno da 5. avgust bude Dan žalosti u Srbiji i entitetu BIH Republika Srpska. Sa druge strane, u Hrvatskoj se organizuje državna manifestacija Dana pobede u Domovinskom ratu.
