Nekoliko događaja u regionu poslednjih dana još jednom su aktuelizovali pitanje kolika je pretnja po region od islamističkih militanata. Iako je reč o ozbiljnom bezbednosnom izazovu za čitav region, zvaničnici navode da neposrednih pretnji nema. Naši sagovornici veruju da je Balkan više zona za regrutaciju.
Poslednji povod za rasprave o mogućim pretnjama bilo je hapšenje četvorice naoružanih muškaraca ispred manastira Visoki Dečani na Kosovu čije namere još nisu do kraja razjašnjene, iako pojedini zvaničnici u Srbiji i mediji sugerišu da bi mogla biti reč o pojedincima koji su prošli kroz ekstremističko iskustvo.
Podsetimo, nedavno je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović rekao da su nadležni u prethodnih nekoliko meseci primili različita upozorenja od partnerskih službi u vezi sa opasnostima od terorizma u Srbiji, ali da neposrednih pretnji nema.
„Manja je verovatnoća da bi Srbija mogla biti ugrožena teorizmom, ali moramo biti oprezni i sarađivati sa svim držvama u okruženju“, nadovezuje se za RSE član skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti Milorad Mijatović, ujedno i predlagač 2014. godine usvojenih izmena Krivičnog zakonika, koje predviđaju i deceniju zatvora za državljane Srbije koji učestvuju na stranim ratištima.
„Moje je mišljenje da se ovim zakonom problem i suzbija. Naše službe koje prate učešće takvih građana u teororističkim akcijama, i uopšte u oružanim sukobima itekako su dobro obaveštene i budite uvereni da će svako ko kroči na tlo Srbije, a učestvuje u takvim akcijama, sigurno biti uhapšen i snosiće zakonske posledice. Mi se vrlo ozbiljno moramo posvetiti tom problemu jer, kao što vidite, Evropa se nalazi na jednoj rizičnoj meti. Toj velikoj pošasti savremenog sveta treba stati na kraj. To je moguće samo onda ako se sve države organizuju i dosledno primenjuju zakonske uslove“, navodi Mijatović.
Zakon nije dovoljan za rešenje problema, smatra Darko Trifunović iz Instituta za bezbednosne studije. On ukazuje na socijalnu dimenziju, te insistira na neophodnosti deradikalizacije.
„Mi nemamo ni u Srbiji ni u regionu, tu mislim pre svega na Bosnu i Makedoniju, plan deradikalizacije. Zato imamo veliku opasnost da će upravo ta naša deca biti predmet radikalizacije, a radikalna forma islama je upravo ona koja utiče na motivaciju da se jedan terorista uputi i izvrši teroristički akt. Bez konkretnog plana, i ako se nastavi ovakav trend da države i državne institucije samo reaguju kada se nešto desi, a ne koriste svoju pre svega preventivnu ulogu, mi imamo ogroman problem gde niko ne može da predvidi zadnji ishod“, kaže Trifunović.
Šta će se desiti kada se vrate
Trenutno upadljiva su različita tumačenja zbivanja kod Visokih Dečana. Kosovska policija negira da su uhapšeni imali nameru da napadnu manastir i da slučaj tretiraju kao ilegalno posedivanje oružja. Istovremeno, zamenik kosovskog premijera Branimir Stojanović ocenjuje da je reč o militantima, "najverovatnije članovima dobro organizovane grupe", dok portparol kosovske vlade Arban Abraši ističe da to nije zvaničan stav Vlade i da je reč o slučaju slabijih kriminalnih aktivnosti, koje nisu povezane sa potencijalnim terorističkim napadom.
Konkretnije zbivanje odigralo se takođe ovih dana kada je grčka policija uhapsila dvojicu muškaraca koji su osumnjičeni da su posedovali oružje i planirali da otputuju u Siriju i pridruže se militantnoj "Islamskoj državi" (IDIL). Jedan od dvojice uhapšenih je dvadesetdevetogodišnji državljanin Švedske, i to poreklom iz Srbije, koji je ranije služio zatvorsku kaznu u BiH zbog posedovanja eksploziva i pretnji da će izvesti napade, rekao je jedan policijski izvor agenciji AP.
To je bio povod da se još jednom aktuelizuje diskusija kolika je pretnja po region od islamističkih militanata.
Na pitanje da li događaji u koje su uključeni pojedinci sa ovih prostora mogu biti shvaćeni kao razlog za pojačavanje strahova da je terorizam realna pretnja po region Darko Trifunović kaže:
„Naravno. Ako neko zadnjih dvadeset godina našu decu radikalizuje i šalje u Siriju da tamo ginu, šta će se desiti kada se ta deca vrate onda svakako da smo mi ugroženi i da postoji teroristička pretnja, ne samo Srbiji nego čitavom regionu, pa i čitavoj Evropi“, navodi Trifunović.
Nasilni ekstremizam je u porastu i činjenica da je na stotine stanovnika Zapadnog Balkana otišlo da učestvuje u konfliktima u Siriji i Iraku, predstavlja ozbiljan bezbednosni izazov za čitav region, kažedirektor kosovskog Centra za bezbednosne studije Florian Ćehaja, ali dodaje da je u poređenju sa okolnostima od pre nekoliko godina situacija sada zantno više pod kontrolom jer su institucije u regionu preduzele dodatne bezbednosne mere u cilju identifikacije ljudi koji su bili u Siriji i koji operišu unutar zemalja.
“Tako da, verujem da je situacija pod kontrolom, a mislim da je region Balkana, generalno, više zona za regrutaciju. Lično, ne vidim neposrednu opasnost po Balkan – ni po institucije ni po javnost. Mislim da je potencijal za to veći u Zapadnoj Evropi, da su 'Islamska država Iraka i Levanta' i njoj bliske organizacije više usmerene na zemlje Zapada, a manje na ovaj region. Dakle, region je više 'regrutna zona', ali, ponavljam, sada imamo više informacija o tome ko šalje ljude i ko, ako tako mogu da kažem, ispira mozak ljudima ovog dela Evrope sa ciljem da se priključe radikalnim grupama“, zaključuje Ćehaja.
