Iz evropskih zemalja, kao i iz Brisela, stiže sve jača podrška evropskom putu Srbije, a vizna liberalizacija je prvi konkretan potez.
“Italija snažno podržava Srbiju na putu ka Evropskoj uniji, a prvi korak biće vizna liberalizacija za građane Srbije”, poručio je šef italijanske diplomatije Franko Fratini srbijanskom kolegi Vuku Jeremiću tokom današnjeg susreta u Rimu.
Ohrabrujuće signale Srbiji dan ranije uputio je i evropski komesar za proširenje Oli Ren, izrazivši očekivanje da bi u skorije vreme Evropski savet konačno mogao da se izjasni o odmrzavanju Privremenog sporazuma sa Srbijom.
Sudeći po izjavama pojedinih evropskih zvaničnika, pred Srbijom su, u bliskoj budućnosti, značajni pomaci na putu integracija u Evropsku uniju. Vizna liberalizacija, odmrzavanje Privremenog sporazuma i, konačno, kako procenjuje italijanski šef diplomatije Franko Fratini – podnošenje zahteva za kandidaturu.
“Lično se nadam da će Srbija do kraja godine podneti zahtev za dobijanje statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.”
Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić preneo je da se Italija zalaže za momentalno odmrzavanje Privremenog sporazuma.
„Od oktobra meseca to će biti ponovo tema diskusije u okviru Evropske unije. Što se tiče nas, mi ostajemo čvrsto opredeljeni za svoje članstvo u Evropskoj uniji. Nastavićemo da tim putem koračamo.“
Olli RehnOptimizam podgreva i najnovija izjava evropskog komesara za proširenje Unije Olija Rena, koji očekuje da bi, u skorije vreme, Evropski savet konačno mogao da se izjasni o odmrzavanju Privremenog sporazuma sa Srbijom i tako nagradi “značajne napore koje zemlja čini”.
Ovi signali za člana vladinog Saveta za evropske intergracije Miljenka Deretu su ohrabrujući, mada, pomalo sarkastično, primećuje:
“Svi nas nešto podržavaju i pridržavaju kao da smo slabi u nogama, pa nešto ne možemo sami da dođemo do tog rešenja. U svakom slučaju to je ohrabrenje i jedna obaveza koju, imam utisak, ipak ova vlada sve ozbiljnije i konsekventnije sprovodi u delo.”
Šta je to što evropske funkcionere navodi na zaključak da Srbija čini pozitivne korake?
Mladić ostaje glavna prepreka
Ivan Vejvoda, direktor Balkanskog fonda za demokratiju:
“Srbija je mnogo učinila sama na integracionim procesima, što je najvažnije, na reformskim naporima i mislim da je sve ovo zapravo rezltat tog rada državne uprave, raznih ministarstava, pa i samog društva u celini i atmosfere koja ovde vlada u jednoj otvorenoj raspravi o svim pitanjima ne krijući probleme koji ovde postoje. Naravno izazovi koji stoje pred društvom, državom i privredom su ogromni u okviru ove globalne ekonomske krize i za ostale probleme koje država nosi sa sobom i koje treba da pokrene u danima koji dolaze.”
Najkrupniji problem Srbije na evropskom putu je, svakako, haški begunac Ratko Mladić, a njegovo izručenje – nepokolebljiv stav i uslov holandske diplomatije.
Da li poslednji signali koji stižu iz Evrope znace i ublažavanje holanskog stava?
Jelko KacinJelko Kacin, poslanik Evropskog parlamenta iz Slovenije:
“Što se tiče privremenog trgovinskog sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji radi se o nužnosti uspostavljanja pune saradnje sa Hagom. Nizozemska vlada i parlament su ti subjekti koji mogu dati zeleno svetlo, ali odmrznuti sebe mora samo Srbija. Treba hrabriti Srbiju, ali na drugoj strain upozoravam ne bi bilo dobro da u Srbiji shvate da je sve već završeno. Treba uspostaviti punu saradnju.”
Budući da se front podrške Srbiji povećava, po Miljenku Dereti bi to, ipak, mogao da bude znak da je, već, postignut dogovor da se olakša Holandiji da ublaži svoj stav.
“S obzirom na strukturu Evropske unije, vi uvek možete da dogovorite sa jednom državom da ona neki proces ometa ili ne ometa. Treba proceniti koja od te dve opcije je u igri. Ja se nadam da je to zapravo jedan pritisak na Holandiju da preispita svoj stav i da nije jedna ritualna igra u kojoj jedni duvaju, a drugi hlade.”
Uzimajući u obzir činjenicu da je velika većina zemalja Evropske unije došla do zaključka da je veoma važno da, zbog mira i stabilnosti u ovom delu Evrope, sve zemlje zapadnog Balkana, a posebno Srbija kao najveća, krenu značajnim korakom napred, Ivan Vejvoda smatra da je samim tim i Holandija došla pod jedan značajan pritisak.
“Činjenica da su SAD, nakon posete potpredsednika Bajdena, rekle da za njih Srbija apsolutno sarađuje sa Haškim tribunalom jeste takođe jedan znak da je došlo vreme da se taj korak učini. Mislim da Oli Ren kao evropski komesar sigurno ne bi olako davao izjavu da je došlo vreme da se napravi taj korak. Samim tim to upućuje na činjenicu da verovatno i u Holandiji razmišljaju u tom pravcu, ali da kao i svaka politika, tako i holandska ima potrebu da zavije tu odluku u nekakvu prihvatljivu formu za njihovu unutrašnje-političku dinamiku.”
Očekujući promenu stava Holandije, Dereta, ipak, podseća na najjednostavnije rešenje:
“Ne treba ni podrška ni pomoć ni pridržavanje. Treba da uhapsimo Mladića, da ispunimo taj uslov i da zaista skinemo to breme sa leđa Srbije.”
“Italija snažno podržava Srbiju na putu ka Evropskoj uniji, a prvi korak biće vizna liberalizacija za građane Srbije”, poručio je šef italijanske diplomatije Franko Fratini srbijanskom kolegi Vuku Jeremiću tokom današnjeg susreta u Rimu.
Ohrabrujuće signale Srbiji dan ranije uputio je i evropski komesar za proširenje Oli Ren, izrazivši očekivanje da bi u skorije vreme Evropski savet konačno mogao da se izjasni o odmrzavanju Privremenog sporazuma sa Srbijom.
Sudeći po izjavama pojedinih evropskih zvaničnika, pred Srbijom su, u bliskoj budućnosti, značajni pomaci na putu integracija u Evropsku uniju. Vizna liberalizacija, odmrzavanje Privremenog sporazuma i, konačno, kako procenjuje italijanski šef diplomatije Franko Fratini – podnošenje zahteva za kandidaturu.
“Lično se nadam da će Srbija do kraja godine podneti zahtev za dobijanje statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.”
Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić preneo je da se Italija zalaže za momentalno odmrzavanje Privremenog sporazuma.
„Od oktobra meseca to će biti ponovo tema diskusije u okviru Evropske unije. Što se tiče nas, mi ostajemo čvrsto opredeljeni za svoje članstvo u Evropskoj uniji. Nastavićemo da tim putem koračamo.“
Ovi signali za člana vladinog Saveta za evropske intergracije Miljenka Deretu su ohrabrujući, mada, pomalo sarkastično, primećuje:
“Svi nas nešto podržavaju i pridržavaju kao da smo slabi u nogama, pa nešto ne možemo sami da dođemo do tog rešenja. U svakom slučaju to je ohrabrenje i jedna obaveza koju, imam utisak, ipak ova vlada sve ozbiljnije i konsekventnije sprovodi u delo.”
Šta je to što evropske funkcionere navodi na zaključak da Srbija čini pozitivne korake?
Mladić ostaje glavna prepreka
Ivan Vejvoda, direktor Balkanskog fonda za demokratiju:
“Srbija je mnogo učinila sama na integracionim procesima, što je najvažnije, na reformskim naporima i mislim da je sve ovo zapravo rezltat tog rada državne uprave, raznih ministarstava, pa i samog društva u celini i atmosfere koja ovde vlada u jednoj otvorenoj raspravi o svim pitanjima ne krijući probleme koji ovde postoje. Naravno izazovi koji stoje pred društvom, državom i privredom su ogromni u okviru ove globalne ekonomske krize i za ostale probleme koje država nosi sa sobom i koje treba da pokrene u danima koji dolaze.”
Najkrupniji problem Srbije na evropskom putu je, svakako, haški begunac Ratko Mladić, a njegovo izručenje – nepokolebljiv stav i uslov holandske diplomatije.
Da li poslednji signali koji stižu iz Evrope znace i ublažavanje holanskog stava?
“Što se tiče privremenog trgovinskog sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji radi se o nužnosti uspostavljanja pune saradnje sa Hagom. Nizozemska vlada i parlament su ti subjekti koji mogu dati zeleno svetlo, ali odmrznuti sebe mora samo Srbija. Treba hrabriti Srbiju, ali na drugoj strain upozoravam ne bi bilo dobro da u Srbiji shvate da je sve već završeno. Treba uspostaviti punu saradnju.”
Budući da se front podrške Srbiji povećava, po Miljenku Dereti bi to, ipak, mogao da bude znak da je, već, postignut dogovor da se olakša Holandiji da ublaži svoj stav.
“S obzirom na strukturu Evropske unije, vi uvek možete da dogovorite sa jednom državom da ona neki proces ometa ili ne ometa. Treba proceniti koja od te dve opcije je u igri. Ja se nadam da je to zapravo jedan pritisak na Holandiju da preispita svoj stav i da nije jedna ritualna igra u kojoj jedni duvaju, a drugi hlade.”
Uzimajući u obzir činjenicu da je velika većina zemalja Evropske unije došla do zaključka da je veoma važno da, zbog mira i stabilnosti u ovom delu Evrope, sve zemlje zapadnog Balkana, a posebno Srbija kao najveća, krenu značajnim korakom napred, Ivan Vejvoda smatra da je samim tim i Holandija došla pod jedan značajan pritisak.
“Činjenica da su SAD, nakon posete potpredsednika Bajdena, rekle da za njih Srbija apsolutno sarađuje sa Haškim tribunalom jeste takođe jedan znak da je došlo vreme da se taj korak učini. Mislim da Oli Ren kao evropski komesar sigurno ne bi olako davao izjavu da je došlo vreme da se napravi taj korak. Samim tim to upućuje na činjenicu da verovatno i u Holandiji razmišljaju u tom pravcu, ali da kao i svaka politika, tako i holandska ima potrebu da zavije tu odluku u nekakvu prihvatljivu formu za njihovu unutrašnje-političku dinamiku.”
Očekujući promenu stava Holandije, Dereta, ipak, podseća na najjednostavnije rešenje:
“Ne treba ni podrška ni pomoć ni pridržavanje. Treba da uhapsimo Mladića, da ispunimo taj uslov i da zaista skinemo to breme sa leđa Srbije.”
