Dostupni linkovi

Vanredna vijest

O prelazima na severu Kosova nema razgovora


Vojnici KFOR-a na prelazu Brnjak, 20. septembar 2011.
Dok Srbi na severu Kosova već deset dana blokiraju prelaze na severu Kosova, sledeća runda dijaloga između Kosova i Srbije na dnevnom je redu u utorak i sredu. Na njoj se, doduše, neće razgovarati o prelazima Brnjak i Jarinje jer Priština na to ne pristaje, ali Beograd se uzda, iako naglašava da ne treba očekivati ni olako obećanu brzinu ni čuda, da će uspeti da privoli Brisel i Vašington na dijalog o promeni aktuelnog carinskog režima na tim prelazima.

Brisel će verovatno pristati da u sredu, 28. septembra, razgovara o regulisanju prometa na prelazima Jarinje i Brnjak. Bili bi to razgovori Beograda sa Evropskom unijom, s jedne, i sa SAD, s druge strane.

„Na dobrom putu smo da dobijemo te razgovore, imamo stalnu komunikaciju sa Briselom Vašingtonom i drugim centralama“, izjavio je šef beogradskog tima u dijalogu sa Prištinom Borislav Stefanović.

Upitan ima li već nekih opipljivih signala da će do razgovora sa predstavnicima EU i SAD doći, Stefanović je za Radio Slobodna Evropa rekao:

„Imamo, naravno. Zato je i važno da se razume da postoji realna mogućnost da se o tome priča, što daje nadu da će ipak da se otvori proces oko prelaza i time da se reši velika kriza koja postoji na severu Kosova. To, međutim, ne znači da će ceo proces da bude završen na način kako i međunarodna zajednica i mi želimo. Moguće je da će se završiti negde između; dakle, ne treba očekivato nikakva čuda, niti treba očekivati da se sve reši na prvom sastanku“.

Stefanovićevu izjavu da je Beograd „na dobrom putu“ da dobije razgovore sa EU i SAD o prelazima Brnjak i Jarinje, Maja Kocijančič, portparolka visoke predstavnice EU Catherine Ashton, nije želela da komentariše. Naglasila je, međutim, da je stav EU jasan, naime, da Brisel želi da se implementira dogovor o carinskom pečatu postignut 2. septembra i da se podigne embargo na promet roba između Srbije i Kosova.

Što se tiče Evropske unije – nema više razgovora o Brnjaku i Jarinju, izričito tvrdi Dušan Janjić, koordinator Foruma za etničke odnose. Upitan može li Beograd bar ubediti Brisel i Vašington da se o tome otvore razgovori, Janjić kaže:

„Nije realno. To je još jedna od inicijativa Beograda koje su više usmerene prema domaćoj javnosti i prikrivanju teške krize u kojoj se nalazi beogradska pozicija u pregovaračkom procesu. Što se tiče Evropske unije, nema više razgovora oko Brnjaka i Jarinja, sve je dogovoreno, ostaje samo primena – i to je Catherine Ashton par puta rekla. A obraćanje Americi je nešto što je nova provokacija i tako će biti i doživljeno u Vašingtonu. Carina i kontrola bezbednosti na carini je posao EULEX-a i kosovskih vlasti“, kaže Janjić.

Sve teme osim podele su dobrodošle

Otkako je Berlin Beogradu izvukao tepih ispod nogu porukom da srpske paralelne strukture na severu Kosova moraju da se demontiraju, nastala je panika u redovima Borisa Tadića i svih predsednikovih ljudi. Čitavu deceniju zamrznuti konflikt na severu Kosova, koji je Beograd, čini se, nameravao i dalje da održava u tom stanju hibarnacije čekajući neke povoljnije međunarodne vetrove, Angela Merkel je odmrzla bez mnogo diplomatskih anestetika.

FOTOGALERIJA: Nove tenzije na severu Kosova, septembar 2011.


Srpska vladajuća koalicija od tada kad god treba da kaže šta smera sa Kosovom zvuči kao rašitimovani orkestar. Predsednik Tadić je u prošloj predizbornoj kampanji obećao i Evropsku uniju i Kosovo, a tu floskulu ponovio je i na poslednjoj sesiji Ujedinjenih nacija – naime, da su Kosovo i put Srbije ka EU dva paralelna procesa koji ne utiču jedan na drugi. Usput je otkokeritao i sa idejom podele Kosova, poručivši još jednom da je neprihvatljivo „nametnuto rešenje u kojem jedna strana dobija sve...a druga ne dobija ništa“.

Lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković, čija partija je mlađi partner vladajuće koalicije, otvoreno, pak, zagovara prihvatanje plana „Ahtisari plus“, što podržava i opoziciona Liberalno-demokratska partija Čedomira Jovanovića, koja često pruža stratešku podršku Tadiću.

Čak je i Borislav Stefanović rekao da, iako Ahtisarijev plan nije prihvatljiv za Srbiju, ne isključuje mogućnost „da ta opcija bude prihvaćena kao osnova za razgovor ukoliko bi taj dokument pretrpeo značajnu doradu“.

Glavni Tadićev koalicioni partner i zamenik premijera Ivica Dačić, s druge strane, priznavši nedavno da Ustav koji Kosovo definiše kao deo Srbije, ne opšti više sa realnošću, javno je rekao da je za podelu Kosova. Učinio je to i ovog puta u Banjaluci:

„Ja bih, naravno, voleo da Srbija može da ostvari ono što piše u našem ustavu, a to je da je Kosovo sastavni deo Srbije. Takođe, ne bih voleo i nikad ne bih mogao da prihvatim da će celo Kosovo biti nezavisno; mislim da su to dve postavke koje neće biti moguće da budu realizovane. Dogovor mora da bude prihvatljiv i za Srbe i za Albance“, poručio je Dačić.

O podeli Kosova, odnosno, o vraćanju severa Kosova u prethodno agregatno stanje zamrznutnog konflikta Beograd sa glavnim međunarodnim adresama više ne može razgovarati. Umesto toga, Dušan Janjić smatra da Srbija sa međunarodnim partnerima može razgovara o sasvim drugom, vitalno važnom, pitanju.

„Ono o čemu bi Beograd mogao nezvanično da razgovara sa Vašingtonom i Briselom – ako uopšte ima neku novu ideju o tome kako misli da rešava problem srpske zajednice i severa Kosova – jesu mogući modaliteti autonomije za srpsku zajednicu na severu. Sve osim podele dobrodošla je tema za razgovore i u Vašingtonu i u Briselu. I u Moskvi“, kaže Janjić.

Pogledajte komentare (11)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG