Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Deo medija odbija saradnju na istrazi o ratnom huškanju


Ilustrativna fotografija
U srbijanskim medijima i dalje se nastavlja rasprava u vezi sa tim da li treba sprovoditi istragu o ulozi medija tokom ratova devedesetih godina. Predstavnici nekih medija, koje je javno prozvao tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević, već su mu odgovorili da ne žele da budu, kako su naveli, “doušnici” tužilaštva. Uprkos njihovoj odluci, timovi stručnjaka i dalje će raditi na skupljanju materijala za podizanje optužnica, tvrde u tužilaštvu.

Nakon tvrdnji tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića da "Večernje novosti", UNS i RTV Vojvodina, uskraćuju tužilaštvu pristup arhivama, svojim autorskim tekstovima oglasili su se generalni direktor i glavni urednik dnevnika “Novosti” Manojlo Vukotić, kao i predsednica UNS-a Ljiljana Smajilović.

Oni su naveli da tužilaštvo taj posao mora obaviti bez njihove “asistencije” i postavili veliki znak pitanja u odnosu na rezultate koje treba da pokažu predistražne radnje. Vukotić je, istina, bio najeksplicitniji u odbijanju tužilaštva da im na bilo koji način pomogne, navodeći da ne želi da bude ni “špijun” ni “insajder” tužilaštvu.

Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić kaže za RSE da neki predstavnici medija “previše emotivno” doživljavaju ove predistražne radnje tužilaštva. On ističe da postoji osnovana sumnja da iza nekih novinskih napisa postoje i određena krivična dela:

Bruno Vekarić
“Stoga, postoji predkrivični postupak koji se vodi i sve ove reakcije, prosto, one su već viđene. Reakcija ljudi je da ako nešto postoji da to nadležni organi istraže, ali ne mogu da shvatim da neko kaže da je protiv predkrivičnog postupka, pa zamislite da neko kaže je protiv pretkrivičnog postupka koji tužilaštvo za organizovani kriminal vodi protiv neke kriminalne grupe. Jedini način da se nešto rasvetli jeste da se vodi postupak koji je potpuno u skladu sa zakonom, što mi i radimo. Dakle, ovo su sve ostalo komentari”, kaže on.

Nestale arhive


U izjavi za RSE Ljiljana Smajilović tvrdi da je na njenu adresu još pre 9 meseci, od tužilaštva stiglo jedno, gotovo, preteći intonirano pismo u kojem se od nje traže određeni podaci u vezi sa novinarima, ali joj se u isto vreme zabranjuje da o tom pismu bilo šta iznosi u javnost. Ona je našem radiju rekla da u tom pismu stoji da se istraga protiv novinara ne sprovodi zbog ratnog huškanja već zbog krivičnog dela organizacije i podsticanja genocida:

“Ja se protivim ideji tužilaštva da pokušava da od predsednice UNS-a pravi dostavljača informacija tužilaštvu za ratne zločine i da mi pritom zabranjuje da o tome javno govorim. UNS ne spori ni u jednom momentu da je bilo odvratne ratne propagande i da je bilo ogavnog ratnog huškanja. Udruženje i ja smo rekli od početka, dajte nam dokaz da je neko počinio ratni zločin i mi ćemo vašu istragu da podržimo i procesuiranje tog ratnog zločina, ali nemojte da idete obrnutim putem i da tražite da vam građani i mediji dostavljaju svuda javno objavljene podatke da biste vi na osnovu toga možda mogli da napravite protiv nekoga optužnicu”, kaže ona.

Generalni direktor RTV Vojvodina Blaža Popović navodi za RSE da su oni spremni za saradnju sa Tužilaštvom, ali da je celokupna arhiva iz 90-ih nestala sa televizije:

“Mi smo, naravno, veoma spremni za saradnju sa tužilaštvom, ali radi se o tome da je naša arhiva 2003. godine potpuno nestala i ne postoji arhiva u tom inkriminisanom periodu, a to je u periodu od 1991. do 1999. godine. Ne postoji ništa što je škakljivo i što je predmet interesovanja tužilaštva. Nikakvog traga ovde nema. Ja slutim šta se desilo, ali nemam nikakav dokaz da to što sumnjam i tvrdim zašto i kako je to neko uništavao, jednostavno, arhive više nema”
, kaže on.

Miloševićevi kadrovi na čelnim pozicijama


Đorđe Vlajić
Predstavnici NUNS-a koji su i podneli prijave protiv NN lica Tužilaštvu za ratne zločine, a u vezi sa učešćem novinara u ratnohuškačkoj politici tokom ratova 90-ih, kažu da to udruženje nema nameru da bilo koga prisiljava da sarađuje sa tužilaštvom. Đorđe Vlajić, predsednik NUNS-a, za RSE ističe da nakon ovih izjava on vidi dve vrste problema:

“Jedno je funkcionisanje tužilaštva, dakle, ono ima pravna sredstva i mogućnosti preko kojih može da dođe do dokaza i materijala koji su neophodni za istragu koju sprovode. Sa druge strane, mediji, koji su na različite načine ovde dočekali tu inicijativu, imaju pravo da se ponašaju onako kako smatraju da je njima odgovarajuće. Međutim, to ne mora da bude prepreka tužilaštvu i ne može da im bude prepreka u obavljanju tog posla”
, kaže on.

„Proces u vezi sa odgovornošću novinara u ratovima tokom devedesetih godina morao je da počne davno, ali je potpuno je iluzorno govoriti o odgovornosti medija kada se neki od Miloševićevih SPS kadrova sada nalaze na čelnim pozicijama u o ovoj zemlji“,
rekao je RSE jedan visoki zapadni diplomata koji je želeo da ostane anoniman.

Brunio Vekarić naglašava da pojedini mediji iza stava da ne žele da budu “doušnici” tužilaštva za ratne zločine, zapravo, otvoreno pokazuju nepoštovanje zvaničnih institucija. On je istakao da će će predistražne radnje, uprkos svim odbijanjima i javnim prozivanjima, tužilaštvo i dalje sprovoditi:

„Mi smo jednim pristojinim i kulturnim dopisom tražili materijale, koje mi u kopijama već imamo, ali forma mora da se ispoštuje, ali eto dobili smo takvu vrstu kritika zato što smo to, u skladu sa našim nadležnostima, tražili. To su stvari koje čak ne zaslužuju ni komentar. Mi ćemo i dalje, itekako, raditi na tom predmetu, a očekujem da će biti i određenih rezultata po tom pitanju“
, kaže on.

Pročitajte i ovo:
Mediji: Razlučiti uloge u ratnom huškanju
Ratni huškači i dalje su na sceni
Mediji kao pokretači ratnih zločina
Medijski "psi rata" odradili krvav posao
Prvo je počelo ubijanje riječima, pa onda oružjem
Novinari ratni huškači
Počela istraga o medijskoj ratnoj mašineriji

Medijski zločini: Od huškača do uglednih novinara

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG