Novi susret Dačića i Tačija: Hoće li Brisel ubrzati dijalog

Pred ponovni susret premijera Srbije i Kosova, u Briselu vlada osećaj da je implementacija aprilskog sporazuma dosta izgubila na zamahu, čak i zamrla. Već dva meseca na stolu je tekst sporazuma o energiji i telekomunikacijama koji nikako da se prihvati. Premijer Srbije poslednjih dana akcenat premešta na izgled kosovskog glasačkog listića, odnosno, na zahtev da na njemu ne bude grb “Republika Kosovo”, upozoravajući da Srbi neće izaći na izbore ako novembarski lokalni izbori ne budu statusno neutralni.

S obzirom na to da je pritisak EU na pregovaračke strane popustio i da nema zadatih rokova i podrokova za implementaciju briselskog sporazuma, diplomati kažu da neće biti iznenađeni ako ni avgustovska runda dijaloga ne donese konkretne rezultate.

Nova runda dijaloga Beograda i Prištine počinje u Briselu odvojenim razgovorima visoke predstavnice EU Catherine Ashton sa premijerima Srbije i Kosova, Ivicom Dačićem i Hašimom Tačijem.

Portparolka visoke predstavnice EU Maja Kocijančič rekla je da će nakon odvojenih razgovora uslediti zajednički sastanak. Glavne teme razgovora biće lokalni izbori na Kosovu, zakazani za 3. novembar, i preostala pitanja vezana za telekomunikacije i energetiku.

Nakon svog šefa Ivice Dačića, sada i Branko Ružić, čelnik poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije, reciklira očekivanje da će briselski sastanak rezultirati uslovima da Srbi izađu na lokalne izbore na Kosovu.

“Ono što očekujemo je da se dođe do rešenja, kako bi se i formalno stvorili uslovi da Srbi izađu na lokalne izbore na Kosovu i ubeđen sam da će upravo to biti jedan od pozitivnih epiloga ovog susreta”, ponovio je Ružić.

Beogradu se žuri više nego Prištini

U Briselu, u diplomatskim krugovima bliskim dijalogu, vlada osećanje izvesne frustracije jer već prilično dugo pojedina rešenja iz aprilskog sporazuma nisu finalizovana. U tom smislu, kako javlja dopisnik Radija Slobodna Evropa Rikard Jozwiak, diplomati se pitaju ima li uopšte više smisla organizovati sastanke dvojice premijera sa Catherine Ashton, šeficom evropske diplomatije i posrednicom u dijalogu, ako toliko dugo izostaje implementacija dogovorenog. S obzirom na evidentan zastoj, kao i na nepostojanje pritisaka EU i zadatih podrokova na mapi implementacije, konkretnije rezultate u Briselu očekuju tek posle lokalnih izbora na Kosovu ili možda čak u decembru, kada Srbiji ističe rok za ispunjavanje kosovskih uslova za početak pristupnih pregovora sa EU.

Otuda nikoga neće iznenaditi ukoliko bi ova runda razgovora bila više inventar urađenog i neurađenog nakon dosadašnjih tehničkih pregovora nego susret koji će bilo šta finalizovati, prenosi diplomatska očekivanja u Briselu naš dopisnik. Upitan može li se dogoditi da, ipak, budu dogovorena i pitanja energije i telekomunikacija, Jožwiak kaže:

“Tekst sporazuma već je veoma dugo na stolu i može se, naravno, desiti da se konačno sada i efektuira, ali, ovdašnji diplomatski izvori su se nadali da će se to dogoditi još u julu mesecu, pa se nije dogodilo. Dakle, ne bih se baš kladio da će se to desiti, ali nije isključeno. Nadalje, Evropska unija će se pozabaviti i izgledom glasačkog listića i verovatno će izvršiti pritisak na Prištinu da na njemu ne stoji nikakav logo, odnosno, grb. S druge strane, može se očekivati i da EU nalegne na Beograd da izvrši pritisak na srpske političke stranke da se registruju za lokalne izbore na Kosovu. Naime, od zvaničnika Evropske unije se može čuti da su veoma zabrinuti jer se plaše izostanka participacije Srba na lokalnim kosovskim izborima i zato je verovatno da će izvršiti pritisak na Dačića da da sve od sebe da se srpske partije i koalicije registruju i izađu na lokalne izbore”.

Bez pritiska Brisela, odnosno, posrednice u dijalogu Catherine Ahton, teško da se dvojica premijera mogu o bilo čemu dogovoriti jer iza svakog problema, bilo da je reč o telekomunikacijama ili o izborima, vreba pitanje suvereniteta koje Priština želi da istakne, a Srbija da potisne u drugi plan, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa Predrag Simić, profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka. I on naglašava da su evropske integracije Srbije usporene, a da vreme ubrzano ističe.

“Tu je Beograd u lošijoj situaciji iz jednostavnog razloga što se Beogradu žuri, a Prištini se, iako i ona ima svoje probleme, toliko ne žuri. Svaki kompromis koji napravi sa Srbijom Tačijeva opozicija će, kao i Dačićeva u Beogradu, oceniti kao kapitulaciju, tako da ja ne očekujem da ti pregovori donesu više rešenja od onih za koja se Evropska unija bude opredelila da se nametnu, ali, kao što sam rekao, probem je što se Beogradu više žuri nego Prištini”, napominje Simić.

Naš sagovornik ukazuje i na mogući loš scenario po Beograd, ako bi se dogodio neuspeh u briselskim pregovorima, odnosno, ako bi došlo do izostanka učešća Srba na kosovskim izborima.

“Ako bi se na izborima kiksiralo, doživeo nesupeh, Srbi ih bojkotovali i tome slično, to bi onda moglo da se kao bumerang vrati u Beograd i da umesto ove rekonstruisane vlade napravi vanredne izbore”, upozorava Predrag Simić.