Do skoro često kritikovana, danas je spoljna politika Kosova raspoređena na najmanje šest institucionalnih stubova.
Ustav Kosova određuje predsednika kao rukovodioca spoljne politike, a predlaganjem i sprovođenjem spoljne politike bavi se i premijer. Najviše posla ipak ima Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo evropskih integracija.
Prioritet nad prioritetima spoljne politike nove Vlade je priznavanje Republike Kosova od strane zemalja koje to još uvek nisu učinile. Do sada je Kosovo priznalo 75 zemalja.
Dok je u prošlom vladinom mandatu spoljnu politiku Kosova sprovodilo uglavnom Ministarstvo spoljnih poslova, u drugom vladinom kabinetu deo strategije o spoljnoj politici, koja je u izradi, pored predsednika, premijera i ministra spoljnih poslova, učestvuju i dva zamenika premijera, jedan za dijalog a drugi za nova priznavanja, kao i ministar evropskih integracija.
Artan Behrami, savetnik Envera Hoxhaja, ministra spoljnih poslova, navodi da veće raspoređivanje nadležnosti spoljne politike najbolje pokazuje posvećenost Vlade Kosova za spoljnu politiku, a posebno za nova priznanja države Kosovo.
“Deo strategije za spoljnu politiku i lobiranje koja se privodi kraju veoma jasno određuje ulogu predsednika, zamenika premijera i ostalih ministara, koji će biti deo spoljne politike. Smatramo da što je više političara uključeno u ovo, bićemo uspešniji”, kazao je Behrami.
U izradi strategije za spoljnu politiku Kosova uključeno je predsedništvo kao i kancelarija premijera, a uskoro se očekuje i objavljivanje jednog dela strategije, odnosno objavljivanje prioriteta, kaže Behrami.
“Prioritet nad prioritetima jeste priznavanje i samo priznavanje Republike Kosova. Pored toga, radićemo i na uspostavljanju ugovornih odnosa sa EU”, rekao je on.
Potrebna jasna strategija, nadležnosti i zadaci
Behrami dodaje da je spoljna politika ranije bila kritikovana zato što nije bilo dovoljno ljudi koji su bili uključeni u tome, dok je pristup nove vlade da ima što više predstavnika u ovoj oblasti.
Skender Hyseni, foto: Dragan ŠtavljaninSa time se međutim ne slaže bivši Ministar spoljnih poslova Skender Hyseni.
On navodi da više političkih predstavnika u spoljnoj politici ne mora da znači više efikasnosti.
“Bojim se da će proces biti otežan sa više predstavnika. Spoljna politika je veoma konkretan akcioni plan međunarodnih odnosa, i predstavlja diplomatsku službu operativnog mehanizma. Ostaje da se vidi koliko će ova vlada biti efikasna na ovom planu. Ne želim da žurim sa komentarima, ali mogu da kažem da prvi znaci nisu baš obećavajući. Vlada je okupila toliko izvršilaca spoljne politike, a nije objasnila šta će svi ti imenovani političari raditi, a za šta je potrebna jedna veoma oprezna koordinacija”, kazao je Hyseni.
Ardian Arifaj iz Kluba za spoljnu politiku navodi da angažovanje više osoba na ovom planu može doneti više pozitivnih rezultata, što je veoma potrebno Kosovu s obzirom da dosadašnja spoljna politika Kosova nije bila ni malo uspešna.
Prema njegovim rečima Kosovu je potrebno bolje predstavljanje na međunarodnoj sceni, bolja komunikacija sa zemljama radi novih priznanja, kao i poboljšanje slike Kosova.
“Ukoliko se pripremi strategija i jasno se definišu nadležnosti i zadaci, činjenica da ima više ljudi koji će raditi na njoj ne predstavlja smetnju. Naprotiv, mnogo više bi se postiglo. Ali ako nemaju strategiju i koordinaciju, onda će svi ti zvaničnici koji se bave spoljnom politikom smetati jedni drugima i onda spoljna politika neće funkcionisati,” kaže Arifaj.
Ustav Kosova određuje predsednika kao rukovodioca spoljne politike, a predlaganjem i sprovođenjem spoljne politike bavi se i premijer. Najviše posla ipak ima Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo evropskih integracija.
Prioritet nad prioritetima spoljne politike nove Vlade je priznavanje Republike Kosova od strane zemalja koje to još uvek nisu učinile. Do sada je Kosovo priznalo 75 zemalja.
Dok je u prošlom vladinom mandatu spoljnu politiku Kosova sprovodilo uglavnom Ministarstvo spoljnih poslova, u drugom vladinom kabinetu deo strategije o spoljnoj politici, koja je u izradi, pored predsednika, premijera i ministra spoljnih poslova, učestvuju i dva zamenika premijera, jedan za dijalog a drugi za nova priznavanja, kao i ministar evropskih integracija.
Behrami: Smatramo da što je više političara uključeno u ovo, bićemo uspešniji.
“Deo strategije za spoljnu politiku i lobiranje koja se privodi kraju veoma jasno određuje ulogu predsednika, zamenika premijera i ostalih ministara, koji će biti deo spoljne politike. Smatramo da što je više političara uključeno u ovo, bićemo uspešniji”, kazao je Behrami.
U izradi strategije za spoljnu politiku Kosova uključeno je predsedništvo kao i kancelarija premijera, a uskoro se očekuje i objavljivanje jednog dela strategije, odnosno objavljivanje prioriteta, kaže Behrami.
“Prioritet nad prioritetima jeste priznavanje i samo priznavanje Republike Kosova. Pored toga, radićemo i na uspostavljanju ugovornih odnosa sa EU”, rekao je on.
Potrebna jasna strategija, nadležnosti i zadaci
Behrami dodaje da je spoljna politika ranije bila kritikovana zato što nije bilo dovoljno ljudi koji su bili uključeni u tome, dok je pristup nove vlade da ima što više predstavnika u ovoj oblasti.
On navodi da više političkih predstavnika u spoljnoj politici ne mora da znači više efikasnosti.
“Bojim se da će proces biti otežan sa više predstavnika. Spoljna politika je veoma konkretan akcioni plan međunarodnih odnosa, i predstavlja diplomatsku službu operativnog mehanizma. Ostaje da se vidi koliko će ova vlada biti efikasna na ovom planu. Ne želim da žurim sa komentarima, ali mogu da kažem da prvi znaci nisu baš obećavajući. Vlada je okupila toliko izvršilaca spoljne politike, a nije objasnila šta će svi ti imenovani političari raditi, a za šta je potrebna jedna veoma oprezna koordinacija”, kazao je Hyseni.
Ardian Arifaj iz Kluba za spoljnu politiku navodi da angažovanje više osoba na ovom planu može doneti više pozitivnih rezultata, što je veoma potrebno Kosovu s obzirom da dosadašnja spoljna politika Kosova nije bila ni malo uspešna.
Prema njegovim rečima Kosovu je potrebno bolje predstavljanje na međunarodnoj sceni, bolja komunikacija sa zemljama radi novih priznanja, kao i poboljšanje slike Kosova.
“Ukoliko se pripremi strategija i jasno se definišu nadležnosti i zadaci, činjenica da ima više ljudi koji će raditi na njoj ne predstavlja smetnju. Naprotiv, mnogo više bi se postiglo. Ali ako nemaju strategiju i koordinaciju, onda će svi ti zvaničnici koji se bave spoljnom politikom smetati jedni drugima i onda spoljna politika neće funkcionisati,” kaže Arifaj.
