Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Nikolićev štrajk šteti imidžu Srbije u EU


Tomislava Nikolića iznose iz skupštine nakon što mu je pozlilo zbog štrajka glađu i žeđi, 17. april 2011.
Nikolićev štrajk glađu i žeđi, motivisan po mnogima malo uverljivim ciljem da se izbori održe mesec dana ranije nego što vlast nudi, predstavlja opasan i radikalan presedan koji preti da politiku sasvim izglobi iz institucija i povede bujicom anarhije i svakako će naneti štetu Srbiji na putu njenih evropskih integracija, ocenjuju predstavnici EU, ali i lokalni politički analitičari.

Drugi čovek naprednjaka Aleksandar Vučić najavljuje, kako se izrazio, performanse, diljem Srbije.

„Polako će se i na druge krajeve Srbije širiti performansi i protesti protiv bezumnika na demokratski i civilizovan način. Borićemo se, a koliko nam bude dozvoljeno – pošto su Šaper i Đilas vlasnici 90 posto medijskog prostora Srbije – pozivaćemo narod da se režimu suprotstavi“, rekao je Vučić.


(Video Tanjuga preuzet sa Youtube-a: Pogoršano zdravstveno stanje Tomislava Nikolića)

Da ovi performansi mogu opasno povući Srbiju ka haotičnom scenariju mogao bi sugerisati i podatak da su se u međuvremenu štrajku glađu i žeđi pridružila još četvorica članova lokalnih odbora Nikolićevih naprednjaka, a da je, na drugoj strani političkog fronta, potpredsednik Socijaldemokratske unije Miloš Adamović izjavio da će i sam početi štrajk glađu i žeđi, ukoliko pod pritiskom štrajka opozicionih prvaka vlast bude popustila jer tada takve metode postaju legitimni način političke borbe.

Iz kancelarije Catherine Ashton, šefice evropske diplomatije, u Beograd je u međuvremenu stigao apel da se razlike moraju rešavati normalnim političkim procesima, a vraćanje političke borbe u normalne institucionalne tokove savetuje i Evropski parlament.

Srpska napredna stranka ovim želi da pošalje poruku u Brisel da je u Srbiji opšti haos, ali se ta poruka, uprkos ekonomskoj i socijalnoj krizi u zemlji, ne može prihvatiti, kaže za Radio Slobodna Evropa Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju.

Otuda preporučuje i vlasti i opoziciji da se vrate glavnom prioritetu – uključivanju zemlje u EU kako bi se izbegle asocijacije na parlamentarnu krizu koja se mogla videti u srpskom južnom susedstvu.

„Srbija nije razumela poruke koje su u Beograd doneli predsednik Evropske komisije Baroso, komesar za proširenje Fuele i direktor Direktorata za širenje i susedske odnose Lajčak u vezi sa ambicijom Srbije da dobije status kandidata. Izgleda da u Srbiji nema posvećenosti tom strateškom cilju koji je, da citiram Barosa, na dohvat ruke. Ova kriza vodi u pravcu koji je bilo moguće videti u Albaniji, kada su parlamentarci napuštali parlament i kada je zatim došlo i do sukoba. Te poruke, jednostavno, nisu na nivou zadatka. Zato treba sprečiti takva poređenja i dokazati da je Srbija, ipak, okrenuta ka budućnosti“, kaže Kacin.

Potrebna nova generacija političara

Sociolog Ivan Kuzminović potez Tomislava Nikolića vidi kao politički cirkus iz koga će lider naprednjaka već nekako izaći, ali upozorava na još štetnije moguće posledice ovih radikalskih recidiva koje, kako kaže, upravo gledamo na delu.
Kuzminović: Ukoliko na vlasti budemo imali ovakve ljude, koji se nelegitimnim i politički stupidnim metodama služe za to da datum izbora bude mesec dana ranije, verujem da se mnogo bolje neće ponašati ni kad budu na vlasti.

“Da je Šešelj sada u Srbiji čini mi se da bi primenio upravo ovu vrstu metoda, koja je, u stvari, čist politički cirkus. Rekao bih, uzgred, da je deo tog političkog cirkusa i poseta predsednika Republike Nikoliću. Znajući taj radikalsko-naprednjački habitus, mislim da je deo tog habitusa u poslednjih dvadeset godina da se krupnim rečima započinju štrajkovi i protesti, ali da se to na kraju pretvori u ništa. Ukoliko na vlasti budemo imali ovakve ljude, koji se nelegitimnim i politički stupidnim metodama služe za to da datum izbora bude mesec dana ranije, verujem da se mnogo bolje neće ponašati ni kad budu na vlasti”, ocenjuje Kuzminović.

Potez lidera naprednjaka Vladimir Pavićević, profesor Fakulteta političkih nauka, ocenjuje kao grotesku, ali upozorava da je ona posledica činjenice da je kompletna politička elita u Srbiji odavno najvažnije mehanizme odlučivanja izmestila izvan institucija.

“Mene je taj događaj podsetio na jednu epizodu iz “Top liste nadrealista” u kojoj se izveštava da političko rukovodstvo ondašnje države odlučuje da stupi u štrajk glađu. U epizodi se zatim postavlja pitanje: a šta će onda rudari da rade? Rudari misle, misle, pa odluče da upute telegram podrške čitavom političkom rukovodstvu da istraje u svojoj nameri da štrajkuje glađu. Ovo što sada imamo u Srbiji jeste rezultat bavljenja politikom trule, pokvarene, elite koja je odavno već kompletne mehanizme odlučivanja izmestila izvan institucija. Otuda se meni čini da bi najbolja reakcija građanstva u Srbiji bio upravo jedan telegram podrške da kompletna politička elita u Srbiji istraje u tom štrajku glađu i da, konačno, mi sada uzmemo stvari u svoje ruke i krenemo da stvaramo nove inicijative koje dolaze iz onih ostrvaca građanstva koje je, ipak, preživelo”, preporučuje Pavićević.

Ovaj naš sagovornik ocenjuje da će se uz medijaciju Evropske unije ipak naći nekakav izlaz iz ove situacije, ali upozorava da je čitava ova groteska pokušaj da se misao i pažnja građana usmere ka nečemu što nije relevantno jer nema šta relevantno da se ponudi. Na političkoj sceni Srbije, kaže, i ne postoji nadmetanje političkih ideja i političkih programa.

“Tu postoji jedna mreža interesa koja se razvija unutar političke elite, i to elite u celini. Dakle, jednako tu mislim i na elitu u opoziciji i na elitu na vlasti. Otuda verujem da bi za Srbiju u ovom trenutku bilo najbolje kada bi se našao neki način da se ta elita promeni, da dođe nova generacija političarki i političara koja neće biti nova samo po imenu i prezimenu, već će biti nova po svežim idejama i koja će se takmičiti u tome šta je od tih ideja najbolje za Srbiju i šta zaista može da vodi opštem dobru”, kaže Pavićević.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Na Radiju Slobodna Evropa radi od 1993. godine.

  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na Radio Slobodna Evropa, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

Pogledajte komentare (6)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG