Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Ima li kosovske vojske bez izmene Ustava?


Pripadnik Kosovskih bezbednosnih snaga, Priština

Sjedinjene Američke Države nastaviće da podržavaju disciplinovanu i transprentnu tranziciju Kosovskih bezbednosnih snaga u profesionalnu, multietničku, NATO interoperabilnu vojsku sa mandatom ograničene teritorijalne samoodbrane, stoji u odgovoru Američke ambasade u Prištini upitane da prokomentariše proširenje mandata KBS putem zakonskih a ne ustavnih izmena.

“Pozivamo političke lidere Kosova da obezbede da se proces nastavi sveobuhvatno, na pažljivi način koji če predstaviti sve svoje gradjane i koji će biti koordinisan sa NATO saveznicima”, dodaje se.

NATO je, čini se, odstupio od tvrdog zahteva da je za svaku promenu mandata Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) neophodna izmena Ustava.

Ovo proizilazi iz promene u rečniku zvaničnika Alijanse kada komentarišu usvajanje tri zakona u Skupštini Kosova koja se odnose na proširenje nadležnosti KBS-a.

U zvaničnom stavu Alijanse sada ne postoji zahtev za izmenu ustavnih odredbi. Traži se jedino konsultacija sa NATO-ovim saveznicima i zajednicama koje žive na Kosovu, da bi promenili mandat Oružanim snagama.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je u više navrata izričito rekao da izmena mandata KBS-a "mora da bude u skladu sa Ustavom i zahteva neophodne ustavne izmene".

To je, prema tadašnjim rečima Stoltenberga, "jasna pozicija NATO saveza".

Međutim, ovaj zahtev je izbledeo u retorici.

Upitana da potvrdi da je NATO odustao od zahteva koji se tiče izmena u Ustavu Kosova, portparolka NATO-a Oana Lungescu je naglasila da je politika Alijanse "konsistentna".

"Ukoliko bi mandat Kosovskih bezbednosnih snaga evoluirao, Severnoatlantski savez bi bi morao preispitati stepen angažovanja NATO-a na Kosovu. Takođe, nastavljamo da naglašavamo da bilo kakve inicijative koje se odnose na mandat KBS-a treba u potpunosti konsultovati sa svim zajednicama na Kosovu i sa NATO-ovim saveznicima", izjavila je Lungescu za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Međutim u njenoj izjavi, kao u izjavama mnogih zvaničnika koji se bave ovim pitanjem, nedostaje jasna preporuka na neophodnost ustavnih izmena, kao što je bio slučaj u ranijim prilikama.

Za zvaničnu Prištinu odluka Skupštine Kosova je rezultat konsultacija sa saveznicima u NATO-u.

Kosovski premijer Ramuš Haradinaj je izjavio da su u zvaničnim kontaktima sa sedištem Alijanse te da "nema oklevanja kada je u pitanju podrška KBS-u".

Da se međunarodna zajednica prećutno više ne odupire ideji o formiranju kosovske vojske, pokazuje i nedavna "mekša" reakcija američke strane.

Ambasada Sjedinjenih Država u Prištini je pri usvajanju zakona u Vladi Kosova saopštila da nije bila konsultovana o vremenu objave odluke kosovske Vlade i dodala da će "analizirati zakone kako bi se razumela njihova svrha i efekat".

Potpuno drugačiju reakciju su imale američke diplomate prošle godine, kada je predsednik Kosova Hašim Tači početkom 2017. Skupštini prosledio zakon o transformaciji Kosovskih snaga bezbednosti u vojsku, a taj potez je naišao na oštru kritiku međunarodne zajednice, pre svega SAD-a i NATO-a.

Sjedinjene Države tada su izrazile zabrinutost zbog najave Kosova o promeni mandata KBS-u bez ustavnih amandmana, navodeći da bi usvajanje takvog zakona nateralo SAD da "razmotre saradnju sa ovim snagama".

Ambasada u Prištini je navela da podržava postepenu i transparentnu transformaciju ovih snaga, ali koja "mora da bude u skladu sa Ustavom Kosova, putem sveobuhvatnog političkog procesa koji odražava multietničku demokratiju na Kosovu".

Ambasada se tada ponudila i da se uključi u proces konsultacija sa svim stranama kako bi se ostvario zajednički cilj o transformaciji.

Nedostatak podrške srpskih poslanika za ustavnim izmenama o ovom pitanju je nateralo tada Tačija da inicira zakonske izmene kako bi se mandat KBS-a proširio i na odbranu suvereniteta i teritorijalnog integriteta Kosova.

Tači je tada, nakon pritiska međunarodne zajednice, odustao od ideje da se vojska formira zakonskim izmenama i obećao da će razgovarati sa srpskim predstavnicima kako bi ih ubedio da podrže ustavne izmene po tom pitanju.

To se nije desilo.

Postojeće zakonske izmene za proširenje nadležnosti KBS-u inicirao je premijer Ramuš Haradinaj u septembru 2018. godine i to izmenom triju zakona koji se odnose na strukturu, službu i mandat ovih snaga.

  • 16x9 Image

    Gjeraqina Tuhina

    Dopisnica Radija Slobodna Evropa (RSE) iz Brisela, počela je karijeru u nedeljniku "KOHA" koji se potom pretvorio u dnevni list "Koha Ditore" i smatra se najčitanijom novinom na Kosovu. Za RSE radila kao kosovska dopisnica od februara 1998. Bila je među retkim glasovima koji su se mogli čuti sa lica mesta u prvim danima NATO bombardovanja. Godine 2000. prelazi u Brisel i nastavlja sa izveštavanjem za RSE i radi kao briselska dopisnica za Radio-televiziju Kosova.

  • 16x9 Image

    Amra Zejneli Loxha

    Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD-u. Novinarstvom se počela baviti 2001. Radi na Javnom servisu Kosova kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE pridružila se 2010.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG