Nastavlja se borba za ključne gradove na istoku Ukrajine
Nastavlja se borba za ključne gradove na istoku Ukrajine
Satelitska slika koju pruža Maxar Technologies prikazuje uništene zgrade u Rubizhneu u blizini Severodonjecka, 6. juna 2022.
Ukrajinske snage bile su uključene u intenzivne ulične borbe sa ruskom vojskom u ključnom istočnom gradu Sjeverodonjeck uprkos neprekidnoj i neselektivnoj artiljeriji Moskve, rekli su ukrajinski dužnosnici 9. juna.
Oni su ponovo pozvali na brzu isporuku naprednih sistema naoružanja koje je obećao Zapad.
Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski rekao je da će ishod "žestoke" bitke za Sjevjerodonjeck biti odlučujući za sudbinu Donbasa.
"Ovo je vrlo žestoka bitka, vrlo teška. Vjerojatno jedna od najtežih u cijelom ovom ratu. U mnogočemu se upravo tamo odlučuje o sudbini našeg Donbasa", rekao je Zelenski.
U Kijevu je ministar odbrane Oleksij Reznikov rekao da Ukrajina gubi do 100 vojnika svakog dana u borbama protiv ruskih vojnika, a stotine ih je ranjeno.
"Situacija na prvoj liniji odbrane je teška. Svaki dan imamo do 100 poginulih i do 500 ranjenih vojnika", rekao je i dodao da Rusi plaćaju još veću cijenu.
Govoreći iz Sjeverodonjecka zapovjednik Petro Kusyk rekao je kako Ukrajinci Ruse izvlače na ulične borbe kako bi neutralizirali rusku topničku prednost.
Regionalni guverner Luganska Serhiy Hayday rekao je da bi Ukrajinci mogli ponovno zauzeti Sjeverodonjeck u roku od nekoliko dana da imaju dalekometne zapadne topničke sisteme.
Sjedinjene Države i Britanija ranije ovog mjeseca objavile su da Kijevu osiguravaju precizne topničke sisteme dugog dometa koji mogu pogoditi ciljeve udaljene do 80 kilometara. No, očekuje se da će isporuka sistema i obuka ukrajinskog osoblja potrajati sedmicama.
Gradonačelnik Sjeverodonjecka Oleksandr Stryuk rekao je ranije da je oko 10.000 civila još uvijek zarobljeno unutar grada, što je oko jedne desetine prijeratnog stanovništva.
Hayday je rekao da je granatiran i Lysychansk, koji se nalazi preko puta Sjevjerodonjecka.
Lysychansk ostaje u potpunosti pod kontrolom ukrajinske vojske, ali je pod "snažnim i kaotičnim" granatiranjem, rekao je na Telegramu, optužujući ruske snage da namjerno gađaju bolnice i centre za distribuciju humanitarne pomoći.
Informacije Zelenskog i Haydaya nisu mogle odmah biti potvrđene.
Ukrajinsko ministarstvo odbrane saopštilo je da su zauzeli novi teren u protunapadu u provinciji Herson.
U Mariupolju kojeg je Rusija okupirala, stotine tijela pronađene su u ruševinama uništenih zgrada, kažu lokalne vlasti, ali sugeriraju da ruske snage koje kontroliraju počinju prekinuti potrage.
Petro Andryushchenko, pomoćnik gradonačelnika rekao je na Telegramu da se tijela odvoze u mrtvačnicu, odlagališta otpada i druga mjesta.
Ukrajinske vlasti procjenjuju da je najmanje 21.000 civila ubijeno tokom višesedmične ruske opsade Mariupolja.
Na diplomatskom planu, Zelenski je pozvao da se Rusija izbaci iz UN-ove Organizacije za hranu i poljoprivredu, okrivljujući Moskvu za poticanje globalne žitne krize invazijom na njegovu zemlju.
Ukrajinski poljoprivrednici rizikuju živote, dok se nazire globalna kriza
1/9Uništeno vojno vozilo u prethodno miniranom žitnom polju u Černihovu, na severu Ukrajine, krajem maja.
U uobičajenoj poljoprivrednoj sezoni, ukrajinski farmeri radili bi po striktnom rasporedu. Sada, oni moraju da sačekaju da bude dovoljno bezbedno za setvu. Često to bude tokom noći, pod okriljem mraka. Teškoće s kojima se suočavaju poljoprivrednici su brojne: nestašica dizel goriva, neselektivni artiljerijski udari, mine, ugljenisani ostaci oklopnih vozila na njihovim poljima, kao i nedostatak ljudstva.
Nemogućnost Ukrajine da izveze milione tona žitarica i drugih poljoprivrednih proizvoda usred ruske invazije povećala je opasnost od globalne krize. Ukrajina je velik izvoznik ulja, kukuruza i pšenice, ali je transport ugrožen ruskom blokadom luka. Ukrajinski lideri traže izlaz, a zemljoradnici se suočavaju s raketnim napadima.
2/9Zemljoradnici na polju u blizini Soledara u istočnoj Ukrajini 6. juna.
Pre rata, Ukrajina je izvozila više od pet miliona tona žitarica mesečno, od kojih je većina prolazila kroz luke na Crnom moru. Ruski ratni brodovi blokirali su pristup tim lukama, onemogućili saobraćaj i tako doveli do krize u ukrajinskoj poljoprivredi i svet stavili pred opasnost od globalne krize.
Nemogućnost Ukrajine da izveze milione tona žitarica i drugih poljoprivrednih proizvoda usred ruske invazije povećala je opasnost od globalne krize. Ukrajina je velik izvoznik ulja, kukuruza i pšenice, ali je transport ugrožen ruskom blokadom luka. Ukrajinski lideri traže izlaz, a zemljoradnici se suočavaju s raketnim napadima.
3/9Traktor ugljenisan u ruskom napadu leži u skladištu žitarica u Čerkaskoj Lozovi, blizu Hariova, 28. maja.
"Situacija koju trenutno vidimo u Ukrajini gotovo je groteskna, sa skoro 25 miliona tona žitarica koje bi mogle da se izvezu, ali koje ne mogu napustiti zemlju, isključivo zbog nedostatka infrastrukture, zbog blokade luka", rekao je Jozef Šmiduber (Josef Schmidhuber), zamenik direktora Organizacije UN za hranu i poljoprivredu. Ukrajina, njeni susedi i EU sada se bore da pronađu druge puteve za dostavljanje ukrajinskog žita na tržišta, a železnica se pojavljuje kao održiva opcija uprkos mnogim logističkim izazovima.
Nemogućnost Ukrajine da izveze milione tona žitarica i drugih poljoprivrednih proizvoda usred ruske invazije povećala je opasnost od globalne krize. Ukrajina je velik izvoznik ulja, kukuruza i pšenice, ali je transport ugrožen ruskom blokadom luka. Ukrajinski lideri traže izlaz, a zemljoradnici se suočavaju s raketnim napadima.
4/9Poljoprivrednik Oleksandr Novikov, 58, ispituje štetu na svojoj farmi, 11. maja u Vilhivki, blizu Harkiva.
Ruske snage optužene su za pljačku žitarica i njihovu prodaju u drugim zemljama. Ruskoj vojsci pripisuje se i da je uništavala polja i ubijala stoku u ciljanom pokušaju da, tokom invazije, nanese štetu ukrajinskim poljoprivrednicima.
Nemogućnost Ukrajine da izveze milione tona žitarica i drugih poljoprivrednih proizvoda usred ruske invazije povećala je opasnost od globalne krize. Ukrajina je velik izvoznik ulja, kukuruza i pšenice, ali je transport ugrožen ruskom blokadom luka. Ukrajinski lideri traže izlaz, a zemljoradnici se suočavaju s raketnim napadima.
5/9Nakon granatiranja, dim se podiže na horizontu, dok farmeri seju suncokret na polju u Čerkaskoj Lozovi, blizu Harkiva, krajem maja.
Prema procenama Organizacije UN za hranu i poljoprivredu, ruska invazija na Ukrajinu mogla bi da za 7,6 do 13,1 milion poveća broj onih koji će do 2023. biti suočeni s hroničnom glađu. Procenjuje se da je do 2020. nedovoljno hrane imalo 720 do 811 miliona ljudi. Među najugroženijim zemljama su Jordan, Jemen, Izrael i Liban, jer se u velikoj meri oslanjaju na uvoz osnovnih namirnica, mahom iz Rusije i Ukrajine.
Nemogućnost Ukrajine da izveze milione tona žitarica i drugih poljoprivrednih proizvoda usred ruske invazije povećala je opasnost od globalne krize. Ukrajina je velik izvoznik ulja, kukuruza i pšenice, ali je transport ugrožen ruskom blokadom luka. Ukrajinski lideri traže izlaz, a zemljoradnici se suočavaju s raketnim napadima.
6/9Poljoprivrednik izlazi iz kratera izazvanog granatiranjem u Čerkaškoj Lozovi.
Istraživačka služba Evropskog parlamenta izveštava da Rusija i Ukrajina snabdevaju više od polovine uvoza žitarica u severnoj Africi i na Bliskom istoku, dok zemlje istočne Afrike uvoze 72 odsto žitarica iz Rusije i 18 odsto iz Ukrajine.
Nemogućnost Ukrajine da izveze milione tona žitarica i drugih poljoprivrednih proizvoda usred ruske invazije povećala je opasnost od globalne krize. Ukrajina je velik izvoznik ulja, kukuruza i pšenice, ali je transport ugrožen ruskom blokadom luka. Ukrajinski lideri traže izlaz, a zemljoradnici se suočavaju s raketnim napadima.
7/9Satelitski snimak Limana u Ukrajini prikazuje artiljerijske kratere na poljima, kao i zgrade uništene krajem maja.
Prema UN, ukupno 50 zemalja oslanja se na Rusiju i Ukrajinu za najmanje 30 odsto svog uvoza pšenice. Na Bliskom istoku i severnoj Africi, ove zemlje uključuju Liban, Egipat, Libiju, Oman, Saudijsku Arabiju, Jemen, Tunis, Iran, Jordan i Maroko.
Nemogućnost Ukrajine da izveze milione tona žitarica i drugih poljoprivrednih proizvoda usred ruske invazije povećala je opasnost od globalne krize. Ukrajina je velik izvoznik ulja, kukuruza i pšenice, ali je transport ugrožen ruskom blokadom luka. Ukrajinski lideri traže izlaz, a zemljoradnici se suočavaju s raketnim napadima.
8/9Ruski projektil na njivi blizu Soledara u istočnoj Ukrajini 6. juna.
Ministarstvo poljoprivrede Ukrajine 29. aprila je izvestilo da je skoro 30 odsto poljoprivrednog zemljišta u toj državi u ovom trenutku okupirano, nebezbedno ili ne može da se obrađuje. Kao rezultat ruske invazije, cene hleba skočile su i u nekim od najsiromašnijih i najugroženijih zemalja sveta.
Nemogućnost Ukrajine da izveze milione tona žitarica i drugih poljoprivrednih proizvoda usred ruske invazije povećala je opasnost od globalne krize. Ukrajina je velik izvoznik ulja, kukuruza i pšenice, ali je transport ugrožen ruskom blokadom luka. Ukrajinski lideri traže izlaz, a zemljoradnici se suočavaju s raketnim napadima.
9/9Zemljoradnici početkom maja uklanjaju neeksplodiranu granatu s njiva u blizini sela Grihorivka u Zaporožju, na istoku Ukrajine.
Izvršni direktor Svetskog programa za hranu Dejvid Bizli (David Beasley) upozorio je da "kada nacija koja je žitnica sveta postane nacija s najdužim redovima za hleb na svetu, znamo da imamo problem". On je dodao da neotvaranje ukrajinske luke u Odesi predstavlja objavu rata globalnoj prehrambenoj bezbednosti, te da dovodi do gladi, destabilizacije i masovne migracije širom sveta.
Rusija je saopštila da će ukinuti blokadu, ali ako i zapadne sankcije budu ukinute. Taj zahtev je ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba okarakterisao kao pokušaj "ucene".
Nemogućnost Ukrajine da izveze milione tona žitarica i drugih poljoprivrednih proizvoda usred ruske invazije povećala je opasnost od globalne krize. Ukrajina je velik izvoznik ulja, kukuruza i pšenice, ali je transport ugrožen ruskom blokadom luka. Ukrajinski lideri traže izlaz, a zemljoradnici se suočavaju s raketnim napadima.
Prethodni slajd
Naredni slajd
Opskrbe žitom iz Ukrajine drastično su smanjene zbog ruske blokade luka te ciljanog bombardiranja skladišta.
Ukrajinske crnomorske luke obično izvoze milione tona žitarica svake godine, ali su blokirane od invazije Moskve na Ukrajinu koja je počela 24. februara.
Blokada je povećala cijene hrane i izazvala upozorenja o mogućoj gladi na Bliskom istoku i u Africi.
Ruski predsjednik Vladimir Putin ponovio je ranije da će svaka mogućnost isporuke žitarica biti uvjetovana ukidanjem međunarodnih sankcija Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.
Zapadne vlade su odbacile takav potez. Mnoge od njih su optužile Rusiju globalnu krizu opskrbe hranom koriste kao oružje.
Šefica Evropske komisije Ursula von der Leyen i predsjednik Evropskog vijeća Charles Michel također su upozorili da Putin sprječava Ukrajinu da ispuni svoju tradicionalnu ulogu glavnog dobavljača poljoprivrednih proizvoda na svjetska tržišta.
