Dostupni linkovi

Mocartom protiv rafala


U trenutku kada se širom planete vodi tridesetak oružanih sukoba, grupa mladih ruskih muzičara putuje svetom u misiji povezivanja ljudi razdvojenih ratovima. Sa projektom "Muzika za mir", koji obuhvata koncerte i radionice klasične muzike za mlade, posetili su, između ostalog, Izrael, Palestinu, Gruziju, Srbiju, Kosovo, BiH, a reakcije su, kako kažu, uvek bile pozitivne.

Tamo gde su ranije odjekivali rafali, projekat "Muzika za mir" donosi kompozicije Mocarta, Šostakoviča i drugih velikana.

Iza projekta stoje tridesettrogodišnja pijanistkinja Maria Njemcova i saksofonista Vitalij Vatulja. Marija je klavir počela da svira sa pet godina i samo godinu kasnije osvojila i prvo u nizu priznanja, a tridesetogodišnji Vitalij jedan je od najistaknutijih saksofonista u Rusiji.

"Obično posećujemo obe strane u konfliktu i to ne krijemo. Uvek kažemo da nismo politički projekat. Osnovna ideja je da ljudima pokažemo da postoje divni ljudi na obe strane bilo kog konflikta", kaže Marija, a Vitalij dodaje:

"Muzici ne treba prevod. Ona ide od srca do srca. Ona ima moć da ujedinjuje ljude, da kroz nju saznajemo više o drugoj strani u konfliktu ili o našim komšijama."

Ovo dvoje Moskovljana, koji trenutno žive u Amsterdamu, došli su na ideju da pokrenu projekat "Muzika za mir" kao odgovor na masakr u Beslanu, u Severnoj Osetiji. Teroristi su 2004. godine upali u školu u Beslanu, a nakon trodnevne talačke krize, ubijeno je 344 ljudi, оd čega 186 dece.

Jedno od prvih mesta koje su posetili bilo je Beslan. Foto: Sećanje na stradale u Beslanu
Jedno od prvih mesta koje su posetili bilo je Beslan. Foto: Sećanje na stradale u Beslanu

Ovo je bilo jedno od prvih mesta koje su posetili.

"Tamo ne postoji nikakav kulturni život, nema koncerata ni muzeja, pa ljudi ne mogu da pobegnu od onoga što se desilo pre više od deset godina. Uspomene ih pritiskaju. Osećali smo da će naš odlazak tamo jednom godišnje ili u dve godine nešto promeniti", objašnjava Marija Njemcova.

Do sada su obišli brojna postkonfliktna područja, više od 50 gradova u 20-ak zemalja. Od Južne i Severne Osetije i Gruzije, Izraela i Palestine, do Srbije, Kosova i Bosne i Hecegovine. Reakcije su svuda bile identične.

"Ljudi su svuda isti, nema razlike. Imaju istu toplinu, emocije, reakcije ljubav prema životu", kaže Marija.

Njihovoj misiji priključili su se i violinista Atrjom Šiškov, laureat 15 međunarodnih takmičenja i multiinstrumentalista Jevgeni Rumjantsev.

"Naravno da sam pristao jer volim da delim muziku sa ljudima, naročito kada nemaju prilike često da čuju klasičnu muziku jer ne nastupamo samo u velikim gradovima, već i u malim mestima", kaže Artjom.

"Što je manje mesto, to su bolje i iskrenije reakcije", dodaje Jevgenij.

Utopija odvojiti politiku od naših života

Važan segment njihove misije je rad sa mladim muzičarima. U svakoj zemlji koju posećuju, organizuju muzičke radionice, kroz koje je do sada prošlo više od hiljadu ljudi. Najbolji su nastupali u Moskvi, među njima i dva polaznika iz Srbije.

Artjom Šiškov naglašava važnost koju umetnost ima u svim vremenima:

"Živimo zahvaljujući umetnosti, jer je umetnost jedino što imamo. Ako idete u filozofski problem postojanja, čin stvaranja je jedino što možemo da uradimo u našem životu."

Jevgenij Rumjantsev ne gaji iluzije da će svojim radom rešiti svetska pitanja. Njemu, kao i ostalim članovima "Muzike za mir", očekivanja su mnogo skromnija:

"Siguran sam da ne možemo ostvariti utopiju i odvojiti politiku od naših života, ali kada posmatrate kroz muziku i zaronite u muziku ili neku drugu umetnost – slikarstvo, poeziju – mislim da se nešto menja u vašem umu i da vidite iste stvari u životu, ali da postajete bolji. Barem se nadam."

Da nada nije neosnovana govori i to da je njihove nastupe do sada posetilo više desetina hiljada ljudi.

  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG