Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Musliu: Beograd nema plan B za Kosovo


Fahri Musliu, FOTO: Medija centar Beograd
Fahrija Musliua koji četiri decenije izveštava iz Beograda za kosovske i strane medije pitali smo da li mu je jasno šta je crvena linija preko koje Beograd, kada je Kosovo u pitanju, neće da pređe, kada je prvi put čuo za ideju o podeli Kosova, da li je to ikada bila realna opcija prihvatljiva za Prištinu, zašto se Priština baš sad odlučila da krene u korake preuzimanje kontrole na severu Kosova.

RSE: Kojim putem idete na Kosovo? Preko Merdara? Jesu li velike gužve na tom prelazu?

Musliu: Da, idem preko Merdara. Čujem da ovih dana ima dosta gužve zato što kamioni već idu za Kosovo, ali autobuse puštaju preko reda, tako da nema velikog čekanja.

RSE: Ako biste hteli da odete u Severnu Mitrovicu, da li biste u ovom trenutku mogli da odete tamo?

Musliu: Nemam te predrasude. Mogu uvek svuda i svugde da idem. Bio sam ranije tamo par puta i nisam imao nikakvih problema, tako da mogu i sada da idem.

RSE: Mislite da možete probiti barikade?

Musliu: Ne znam koje je stanje u Mitrovici trenutno, ali bih pokušao naravno.

RSE: Priština nakon carine najavljuje i povratak sudija na sever Kosova. Da li Priština ima podršku međunarodnih faktura za te sledeće korake? Šta dalje namerava Vlada Kosova?

Musliu: Mislim da ima podršku i da to treba što pre da se uradi, bez obzira na trenutnu situaciju. Konačno treba da se uspostavi red i mir na celom Kosovu.

RSE: A po koju cenu?

Musliu: Cena je više inscenirana od strane Beograda nego što bi trebalo da bude, jer vlasti u Beogradu pokušavaju na taj način da dokažu međunarodnim faktorima da Kosovo ne može da kontroliše severni deo, kao što to trenutno i ne kontroliše. Nije mi jasno šta zapravo Beograd tim želi da dobije, kad on sam kaže da ne želi teritoriju Kosova, ali nema plan B za koji se zalaže.

RSE: Da li to znači da Vi verujete da je sve ovo izrežirano iz Tadićevog kabineta kako jedni tvrde? Drugi međutim tvrde da je režirano na drugim mestima, da Vlada zapravo kaska i da je dovedena u pat poziciju, da nije ona ta koja je dovela do barikada.

Musliu: Moj utisak je da je to bilo dogovoreno u trouglu: Beograd – Priština – međunarodna zajednica, da se ubrza taj proces i da time Beograd na neki način ima pokriće za svoju politiku. Mada mislim da je Beograd napravio nekoliko pogrešnih koraka - samom činjenicom što je pozvao Srbe da izađu na barikade, a mi znamo šta su barikade donele samim Srbima. Mislim da je to velika greška.

RSE: O čemu je dogovor na relaciji Beograd – Priština – međunarodna zajednica?

Musliu: Da se reši pitanje carina i da se reši pitanje sudija na severu Kosova.

RSE: A zašto onda barikade?

Musliu: Beogradske vlasti imaju strah od radikalnih struja na severu Kosova nad kojima nemaju potpunu kontrolu. Tamo imaju veću kontrolu Naprednjaci i Radikali, tako da oni tu pokušavaju da igraju verziju igre toplo – hladno.

RSE: Da li je to samo utisak ili su to neke informacije?

Musliu: Više utisak na osnovu onoga što ja pokušavam da sklopim mozaik svega toga.

RSE: Potpredsednik Vlade Srbije, Ivica Dačić, rekao je da treba promeniti koncept politike prema Kosovu, ali je rekao istovremeno da kao što niko nije mogao da natera Albance da žive u Srbiji, tako niko ne može da natera kosovske Srbe da žive u nezavisnom Kosovu. Kako se Vama čini ova tvrdnja? Ovaj prvi deo tvrdnje liči na poruku da moramo promeniti politiku, a drugi deo tvrdnje liči na – promeniti ćemo politiku do nivoa podele Kosova. Šta je zapravo Dačić hteo da kaže?

Musliu: To je ono što sam rekao malopre. Voleo bih da čujem od strane beogradskih vlasti taj plan B. Šta je konačni cilj? Šta Beograd hoće? Hoće li Kosovo u svojoj teritoriji po Ustavu koji je na snazi, ili hoće podelu Kosova, ili hoće razmenu teritorija? Ne znam šta hoće. Dačić to već govori par puta. On je najavio pre izvesnog vremena i podelu Kosova između Srba i Albanaca, tako da su to više neka puštanja balona.

Kosovo nema atribut "albanski"

RSE: Da li je sada cela igra u tome da Beograd odustane od manje-više skrivenog cilja podele Kosova? Da li vidite signale da je Beograd spreman na odustajanje od te ideje, ili, kako pišu strani mediji povodom razgovora Clintonove i Tadića, da nema nikakvih signala iz Beograda da odustane od te varijante?

Musliu: Nema javnih signala, međutim mislim da je kabinet predsednika Tadića svestan da put do Evrope vodi preko Prištine. Isto tako put Prištine za Evropu vodi preko Beograda. To su povezani sudovi i ne može se to drugačije rezonovati. Tadić i dalje pokušava da se izvlači iz te situacije na najbolji mogući način, a koji je to način, ja još ne znam. Najverovatnije će se znati vrlo skoro, ali očigledno da se od podele odustalo u potpunosti. Sad se ide na varijantu da se Srbima koliko-toliko obezbedi neka autonomija. To povezujem čak i sa ovim što je rekao Dačić o promeni koncepcije politike prema Kosovu, a to već Čedo Jovanović govori jako dugo.

RSE: Znači, zeleno svetlo za ovo što je Priština uradila u septembru na carini na severu Kosova je zapravo dobijeno od Angele Merkel, kada je jasno poručila Beogradu da nema podele Kosova. Da li je to tačka odakle je sve krenulo?

Musliu: Od jula doduše, a onda je došla Angela Merkel i dala do znanja vlastima u Srbiji šta treba da se radi i kako da se radi. Ako hoće u Evropu, moraju da imaju drugačiji odnos sa Prištinom i da ukidaju paralelne strukture koje su na Kosovu. To je samo ubrzalo proces, mada je moje mišljenje da je to trebalo da se desi mnogo ranije. Čak i pre nego što je Kosovo proglasilo svoju nezavisnost, zato što je na Kosovu postojala Međunarodna uprava i carina je trebala da funkcioniše u sklopu te Uprave. Na kraju krajeva, i po planu Ban Kin Muna od šest tačaka imate tačku gdje se kaže da je Carina Kosova jedinstvena carina u okviru Kosova.

RSE: Kako razumeti poruku iz Beograda da je pređena „crvena linija” na severu Kosova?

Musliu: Ja ne znam koja je to „crvena linija” Beograda. Ja bih voleo da znam i to. Šta je to „crvena linija”? Te „crvene linije” predsednik Tadić stalno podvlači. Mi nećemo odstupati od svojih linija! Neka kaže šta je „crvena linija“. Da li je granica Srbije na mostu na Ibru ili neka kaže šta hoće! Ja to ne znam.
Razumem strah Srba sa severa. Međuti, ima tu nešto drugo. Oni su nahuškani od strane Beograda da tako rezonuju. To vam je ista matrica koju su Srbi 90-tih godina govorili u Hrvatskoj.


RSE: A da li Vi razumete poziciju Srba na severu Kosova? Da li razumete njihov stav da ne žele u nezavisno Kosovo?

Musliu: Razumem. Razumem čak i njihov strah. Međutim ima nešto drugo. Oni su nahuškani od strane Beograda da tako rezonuju. To vam je ista matrica koju su Srbi 90-tih godina govorili u Hrvatskoj. „Mi nećemo pod hrvatskom vlašću“. Na Kosovu ne postoji albanska vlast. Postoji kosovska vlast. I to treba da bude svima jasno. Kosovo nema atribut albanski. Kosovo je Kosovo. Nije to srpska država. Nije to albanska država. Republika Srpska jeste srpska država. Srbija jeste srpska država, ali Kosovo nije.

RSE: Da li hoćete da kažete da je Kosovo multietničko?

Musliu: Hoću to da kažem zato što u Vladi Kosova imate pet ministara koji su Srbi, imate Turčina, imate Goranaca.

RSE: Ali suštinski multietničnost na Kosovu danas postoji!?

Musliu: Postoji. Ja Vam kažem da postoji. U svim državnim institucijama Kosova, od mesne zajednice do Predsedništva države, zaposleno je 6.500 Srba.

RSE: Kakav je njihov uticaj?

FOTOGALERIJA - Kosovo: Sukobi na Jarinju, septembar 2011.

Musliu: Zaposleno je 6.500 Srba. Imate potpredsednika Vlade koji je Srbin. Imate tri ili četiri ministra koji su Srbi.

RSE: Ali kakav je njihov uticaj?

Musliu: Oni donose odluke zajedno. Treba njih da pitate. Ja ne ulazim u to da li su oni pravi predstavnici Srba ili nisu. U to ne ulazim, ali oni jesu tu. Ne može se govoriti da Kosovo nije multietničko po tom principu, po principu vlasti. Koliko je multietnička Vlada Srbije? Da li imate nekog Albanca u Vladi Srbije? Da li postoji neki ministar Mađar? Postoji li jedan Bošnjak? O čemu onda govorimo? Šta to znači?

Beograd ponovo deo problema

RSE: Da se vratimo na problem Kosova. Postavlja se pitanje na šta su računali Srbi postavljanjem barikada? Kako se mogu te barikade otkloniti i na osnovu čega se može napraviti dogovor?

Musliu: Srbi su ponovo obmanjivani. Oni su ponovo igra na osnovu koje će Beograd pokušati da dobije nešto više, ali vidi se da nije moglo. Beograd očigledno nije očekivao reakciju međunarodne zajednice na način na kakav je bila jer samom činjenicom da pozivate ljude da ostanu na barikadama, a ne znate koji je cilj toga, to već malo govori o suludoj politici.

RSE: Da li to znači da je ovom situacijom na dnevni red stavljen status severnog dela Kosova, umesto tehničkih pregovora koji su prekinuti?

Musliu: Mislim da to nije sada na dnevnom redu zato što je postojala volja u Prištini i u međunarodnoj zajednici da severni deo stvarno dobije neku širu autonomiju.

RSE: Da li se o tome sada može razgovarati?

Beograd treba da promeni politiku - da bude konstruktivniji i da se izvuče iz sadašnje pat pozicije, a da se međunarodna zajednica i kosovske institucije više okrenu Srbima na severu Kosova.
Musliu: Mislim da sada ne može. Beograd polako gubi čak i to svojom pogrešnom politikom. U međunarodnoj zajednici se menja stav oko toga i očigledno je bila greška međunarodne zajednice što je Beograd postao deo rešenja, a Beograd je i dalje deo problema.

RSE: Da li Vi strahujete od toga da onda može sve da se završi jednom kosovskom „Olujom”?

Musliu: Ne. To ne može da se desi nikako. Beograd treba da promeni politiku. Da bude konstruktivniji i da se izvuče iz sadašnje pat pozicije, a da se međunarodna zajednica i kosovske institucije više okrenu Srbima na severu Kosova. Srbi na severu Kosova treba da budu partner sa kojim će razgovarati kosovske vlasti i međunarodna zajednica. Znači, Srbi na severu treba da odlučuju o svojoj sudbini, o svom položaju, o funkcionisanju u okviru tog sistema.

FOTOGALERIJA - Kosovo, 15. i 16. septembar 2011.

RSE: Vi ste četiri decenije izveštač iz Beograda za prištinske, a veliki deo svoga rada, Vi ste vezivali i za strane medije. Kad ste Vi prvi put čuli za ideju o podeli Kosova i kada se činilo da je ta opcija moguća?

Musliu: Ideju o podeli Kosova je mnogo ranije lansirao „otac nacije” Dobrica Ćosić. Jedna suluda podela koja nikako nije mogla da opstane.

RSE: Da li je ijednog trenutka podela Kosova bila realna opcija i da li je tu opciju Beograd prokockao? Da li bi Priština i u jednom trenutku od 1999. pristala na podelu Kosova?

Musliu: Koliko ja znam, nikad.

RSE: Da li je Zoran Đinđić, kada je uoči ubistva na dnevni red stavio Kosovo, mislio na podelu kao izlaz?

Musliu: To se zloupotrebljava. Ja sam dvadeset dana prije njegove smrti imao intervju za Glas Amerike i on je rekao: „Naša je odgovornost da rešimo to pitanje. Ako se nikako ne možemo dogovoriti, bolje i podela, nego da ratujemo. Mi ne želimo da ratujemo.”

RSE: Da li je on u tom trenutku bio realan političar kada je pomenuo tu podelu Kosova?

Musliu: Ja sam razgovarao sa njim i privatno i on nije tako mislio. On je morao to tako da kaže jer to je u politici i logično. On je smatrao da treba da se ubrza taj proces rešenja kosovskog problema. Zato je on tražio od međunarodne zajednice da to bude što pre i da se ne odlaže rešavanje, da Srbija jednog dana ne bude iznenađena. A Srbija je danas iznenađena, nakon 12 godina šta se dešava na Kosovu.

Kosovo će biti izbačeno iz Ustava

RSE: Na koje ustupke je spremna Vlada Kosova? Šta je iz prištinske perspektive realan izlaz?

Musliu: Možda će me neko smatrati ekstremistom, ali mislim da je Vlada Kosova napravila velike ustupke i samom tim minimumom nezavisnosti Kosova. Znači, Vlada Kosova nije tražila maksimum, što bi bilo pripajanje sa Albanijom, nego minimum, što bi značilo da Kosovo bude to što jeste.

RSE: Koga na unutrašnjoj sceni ova kriza jača? Na Kosovu i u Beogradu? Da li je Tači nakon ovoga što se događa jači?

Musliu: Mislim da jeste.

RSE: U Beogradu?

Musliu: U Beogradu, površno gledajući Tadić, ali trenutno radikalno ekstremne struje.

RSE: Vi živite i radite u Beogradu pune četiri decenije. Kada Vam je, kao Albancu, bilo najteže?

Musliu: Najteže mi je bilo 1987., 1988. i 1989. godine kada su počeli mitinzi „Istina” Srba sa Kosova i to anti-albansko raspoloženje koje se širilo Srbijom. Od tih posledica sam imao blaži infarkt, a od tada je sve više-manje prošlo lakše.

RSE: Kakvo Vam je danas zdravlje? Da li osećate neku nelagodu ili je ta atmosfera ipak za nama?

Musliu: Nisam vernik, ali reći ću hvala Bogu, odlično.

RSE: Ako ima dobrih stvari u celoj ovoj priči koja se dogodila, to je da se nisu direktno sukobili Albanci i Srbi na severu Kosova. O tome je pre neki dan pričala i Rada Trajković. Da li je to jedna pozitivna stvar o kojoj se nedovoljno razmišlja?

Musliu: To je jako pozitivna stvar. Ja sam to rekao par puta i to treba vlast u Beogradu da iskoristi maksimalno. Potvrđuje se činjenica da su obični ljudi i na Kosovu i u Srbiji daleko realniji i svesniji od same vlasti. Vlast u Beogradu mora da uputi druge signale Srbima na Kosovu - da se oni okrenu Prištini i kosovskim institucijama i da sa njima rešavaju probleme. Beograd može da pomaže, ali nikako da bude faktor koji će da povlači neke pogrešne poteze i da uvlači te ljude u neke šire sukobe i sa Albancima na Kosovu i sa međunarodnom zajednicom.

RSE: Ako bismo se sad dogovorili za jedan intervju za tri meseca, da li mislite da biste imali nešto bitno novo da saopštite, odnosno da će se u ta tri meseca stvari bitnije promeniti?

Musliu: Mislim da će se promeniti. U pozitivnom smeru, nadam se.

RSE: A kada to kažete, na šta mislite?

Musliu: Da će prestati ove barikade, da će prestati ova suluda politika i da će međunarodna zajednica biti malo efikasnija. Srbija već ulazi u zonu kandidata za Evropsku uniju. Tu će se malo spustiti lopta i smiriti strasti, okrenuće se novom putu.

RSE: A da li mislite da će novu vlast u Srbiji čekati promena Ustava?

Musliu: Obavezno. Na tome se već radi. Priprema se javnost i teren da bi se dobila većina u Parlamentu.

RSE: U tom promenjenom Ustavu, hoće li biti Kosova?

Musliu: Kosovo će biti izbačeno iz Ustava.

Pogledajte komentare (15)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG