MSP iznosi mišljenje o nezavisnosti Kosova

Međunarodni sud pravde obelodaniće danas u 15 časova savetodavno mišljenje da li je jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova u skladu s međunarodnim pravom.

Mišljenje suda zatražila je Generalna skupština UN na inicijativu Srbije, čiji je stav da su jednostranom deklaracijom o nezavisnosti Kosova narušeni temelji međunarodnog pravnog poretka.

Obe strane očekuju odluku u njihovu korist ali je već sada jasno da, kakvo god ono da bude, time neće biti automatski okončan ovaj dugogodišnji problem, a moguće su i dodatne tenzije

U slučaju da Međunarodni sud pravde donese nedvosmislenu odluku da proglašenje Deklaracije o nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom, očekuje se novi talas njegovog priznanja. Procenjuje se da bi to učinilo još najmanje 30 država.

Kosovski premijer Hašim Tači izjavio je u utorak u Vašingtonu da je nezavisnost Kosova nepovratna bez obzira na odluku Suda.

“Veliki sam optimista da će mišljenje Suda uvažiti realnost na Kosovu i da neće biti upreno ni protiv koga. No, bez obzira na stav Suda nezavisnot Kosova je nepovratna i sloboda moga naroda večna. O tome nije moguće razgovarati, već samo o praktičnim pitanjima kao što je utvrđivanje sudbine nestalih lica, povratak izbeglica, i ostalim”, rekao je Tači.

Beograd se nada da će mišljenje suda biti u njegovu korist, što bi mu omogućilo da u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija izdejstvuje novu Rezoluciju kojom bi se utvrdilo da status Kosova nije određen i da su stoga nužni novi pregovori.

Predsednik Srbije Boris Tadić očekuje da će Međunarodni sud pravde poštovati međunarodno pravo.

„To pre svega podrazumeva da Albanci i njihove institucije na Kosovu neće imati pravo na etnički motivisanu secesiju. Mi ćemo sa EU razgovarati kao partneri, kao zemlja koja želi da postane njena članica, ali istovremeno sam u razgovoru sa našim evropskim prijateljima u poslednjih nekoliko dana, izneo da Srbija ima svoje principe, 'crvene linije' od kojih neće odustati. To je integritet Srbije na Kosovu i Metohiji i to su principi od kojih ni po koju cenu nećemo odustati“, kazao je Tadić.

Test zrelosti

Ponašanje zvaničnog Beograda u celom slučaju pokazaće koliko država ima osećaja za realnost, kaže u razgovoru za program RSE Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Srbije koja je svojevremeno radila u diplomatiji i ima dobre veze sa beogradskim diplomatskim krugovima.

„Ovo je sada veliki test zrelosti i mudrosti za Srbiju. On će pokazati kolika je njena zrelost i osećaj za realnost u regionu i u svetu uopšte i koliko se Srbiji u ovom momentu isplati da insistira na svojoj radikalnoj opciji kada je u pitanju Kosovo“, kaže Biserko.

Poslušajte da li će građani Beograda pratiti saopštavanje mišljenja suda i šta od njega očekuju:



Za razliku od Beograda gde je još neizvesno kako će se odrediti prema odluci suda, Priština je, pak unapred najavila da će podržati mišljenje MSP.

Kako javlja novinarka RSE iz Prištine Amra Zejneli, najavljeno je da će Skupština Kosova u ponedeljak 26. jula izaći sa izjavom koja će biti usaglašena među parlamentarnim grupama, a koja će podržati mišljenje MSP ma kakvo ono bilo, ali koje će ipak zatražiti nastavak priznanja nezavisnosti Kosova.

To je izjavio predsednik Kosova Jakup Krasnići koji je uveren da će odluka MSP biti u korist Kosova, a sličnog stava je i predsednik Kosova Fatmir Sejdiu koji kaže da očekuje da odluka neće biti protiv proglašenja nezavisnosti.

Poslušajte da li će građani Prištine pratiti saopštavanje mišljenja suda i šta od njega očekuju:



Za 17.30 na Trgu Šumadija u severnoj Kosovskoj Mitrovici, zakazan je miting na kome će Srbi izneti svoj stav o odluci Međunarodnog suda pravde, kako javlja naš Miloš Teodorović. To je za RSE potvrdio načelnik kosovsko-mitrovačkog okruga Radenko Nedeljković. On ne krije da strahuje od moguće eskalacije sukoba u osetljivoj zoni nad kojom kontrolu nema vlast u Prištini.

“Situacija je trenutno mirna, međutim ima pokazatelja da može da dođe do eskalacije nasilja,” kazao je on.

Na pitanje da li strahuje od rekacije svojih sunarodnika, ako mišljenje MSP ne bude povoljno po ono što je zvanični interes Srbije, Nedeljković odgovara:

“Kako god da bude, mi imamo plan na kraju, ako dođe do eskalacije, mi ćemo se samoorganizovati i braniti,” rekao je on, a da li će protesti biti mirni kaže da zavisi od pritiska sa druge strane.

Teško je predvideti kakvu će odluku doneti Međunarodni sud imajući u vidu složenost pitanja u kome se sudaraju dva često oprečna principa – ravnopravnosti država i očuvanje njihovog teritorijalnog integriteta i pravo naroda na samoopredeljenje.

Oprečni principi

Odluka je neizvesnija tim pre ako se ima u vidu da je osam sudija iz zemalja koje su priznale Kosovo, a sedam koje se tome protive.

Ipak, procenjuje se da Sud ima tri opcije na raspolaganju. Najpre, da se uzdrži od davanja mišljenja.

Druga mogućnost je, kako je rekao u prošlonedeljnom intervjuu za Radio Slobodna Evropa britanski stručnjak za međunarodno pravo Mark Veler da definiše pitanje veoma usko tako što će analizirati samo legalnost akta o proglašenju nezavisnosti od strane privremenih kosovskih institucija, ali ne i čitav proces koji je tome vodio.

Treća opcija je da Međunarodni sud objavi uopštenije mišljenje o pravu na nezavisnost i samoopredeljenje, što bi bila prilika da se preciziraju norme međunarodnog prava o tim pitanjima.

Drugi britanski stručnjak za međunarodno pravo Džejms Ker Lindsej smatra da će Sud doneti prilično jednoznačno, mišljenje – ili u prilog Srbije ili u prilog Kosova.

„Ako ste ugledni sudije koji razumeju svoju ulogu i značaj ovog pitanja – onda teško da možete ponuditi ambivalentan odgovor jer bi to, zapravo, bilo ravno izbegavanju odgovora – i to u situaciji kad svima treba unošenje jasnoće u ovu konfuziju“, rekao je on.

Tokom rasprave koja je trajala od 1. decembra do 11. decembra 2009, 14 država je, uz vlasti u Prištini, podrzžalo kao legalnu tu deklaraciju, usvojenu u februaru 2008, dok je 12 zemalja, pored Srbije, tvrdilo da je time prekršeno međunarodno pravo. Zemlje koje su podržale deklaraciju kao legalnu tvrdile su da međunarodno pravo i rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN izričito ne zabranjuju secesiju, a da princip zaštite teritorijalnog integriteta važi za odnose među državama, a ne i za odnose entiteta unutar države.

Zemlje koje su ocenile da je ta deklaracija nelegalna bile su jednoglasne da je njome prekršen princip zaštite teritorijalnog integriteta i suvereniteta koji je "kamen temeljac" međunarodnog pravnog poretka.

Rasprava o legalnosti jednostrane deklaracije o nezavisnosti Kosova bila je presedan u 60 godina postojanja Međunarodnog suda pravde po velikom broju zemalja koje su učestvovale - pisana mišljenja sudu je dostavilo 36 država.Međunarodni sud pravde