Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Kada će Kosovari putovati kroz Srbiju


Kosovski pasoš
U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome šta se može očekivati od predstojećih pregovora između Beograda i Prištine.

Učesnici ovog polemičkog dijaloga bili su Oliver Ivanović, državni sekretar u Ministarstvu Srbije za Kosovo i Metohiju, i Iljir Deda, funkcioner partije Novi duh, nove političke stranke na Kosovu.

Bilo je reči o tome u kojoj meri prepreku za početak dijaloga predstavlja činjenica da srpska pregovaračka platforma polazi od toga da je Kosovo sastavni deo Srbije, dok Priština odbija da se uopšte razgovara o statusu, kako naći kompromis koji bi omogućio da građani Kosova mogu da putuju preko teritorije Srbije, da li će se pregovarati o statusu severa Kosova, zašto se 11 godina čeka da počnu razgovori o sudbini nestalih, da li će dijalog između delegacija Beograda i Prištine biti direktan i da li će u njemu učestvovati predsednik Srbije i premijer Kosova, kao i tome kada se može očekivati bar delimična normalizacija odnosa između Beograda i Prištine.

Omer Karabeg: Ovih dana je saopšteno da je Vlada Srbije pripremila platformu za pregovore sa Prištinom i formirala pregovarački tim. Šta je suština te platforme?

Oliver Ivanović: Ja ne mogu iznositi detalje, mi ćemo s našom platformom izaći onoga trenutka kad se budu stvorili uslovi za pregovore, ali je suština u tome da Srbija jasno pokazuje nameru da se ovaj otvoreni problem počne da rešava, svesna da to ne može biti ni lako, ni brzo.

Omer Karabeg: Ta platforma polazi od Ustava Srbije u kome piše da je Kosovo sastavni deo Srbije.

Oliver Ivanović: Tako je, i tu se ništa ne može promeniti. Nezamislivo je da bilo ko iz Srbije, u bilo kakvim uslovima, krene od nečega drugog. Ali postoji mnogo toga što nije najdirektnije vezano za Ustav Srbije i za status Kosova. Treba krenuti od tih lakših tema. Svejedno ćemo jednog trenutka doći i do te osetljive teme.

Omer Karabeg: Da li je na Kosovu pripremljena platforma za pregovore sa Beogradom?

Ijir Deda
Iljir Deda: Mi smo na Kosovu sada u izbornom procesu, predstoje nam vanredni izbori, i mogu vam reći da će to biti najnepredvidljiviji izbori od 2000. godine. Postoji jedan dokument koji su načinile dve nevladine organizacije uz konsultaciji sa većinom političkih stranaka, a koji se zove Platforma za normalizaciju odnosa sa Srbijom. U njemu se razrađuju razne faze normalizacije odnosa između dve države koja bi tokom naredne dekade trebalo da rezultira priznanjem kosovske nezavisnosti. Inače, Kosovo nema zvaničnu platfmu jer nema vladu, a da li će se uzeti u obzir elementi platforme civilnog društva - zavisi od toga koje će stranke nakon izbora formirati vladu.

Omer Karabeg: U kojoj meri početak dijaloga otežava činjenica da platforma Srbije polazi od toga da je Kosovo sastavni deo Srbije, dok funkcioneri u Prištini izjavljuju da se uopšte ne može razgovarati o statusu?

Oliver Ivanović: Ako bi se to eksplicitno postavilo na samom startu,
Na kraju ćemo doći do nekakvog sporazuma koji neće kršiti Ustav Srbije, a koji će biti prihvatljiv i za kosovske Albance. Nije moguće da jedna strana dobije sve, a sada upravo imamo takvu situaciju. To nije održivo na duže staze.
to bi u svakom slučaju izazvalo rekaciju s naše strane i od pregovora ne bi bilo ništa. Srpska strana je svesna potrebe da ovi pregovori krenu. Nisam siguran da i većina u Prištini misli tako. Mnogi misle da im ti pregovori ne trebaju. Nisam, međutim, siguran da će Albanci sami odlučivati o tome da li će ući u pregovore ili ne, s obzirom da je Evropa postala svesna opasnosti od sadašnjeg stanja i mogućih konsekvenci. To je više nego očigledno. Ja mislim da velike i teške teme treba ostaviti za kraj. A kraj nije tako blizu, jer će ovi pregovori dugo trajati - možda pet, šest ili deset godina. Na kraju ćemo doći do nekakvog sporazuma koji neće kršiti Ustav Srbije, a koji će biti prihvatljiv i za kosovske Albance. Nije moguće da jedna strana dobije sve, a sada upravo imamo takvu situaciju. To nije održivo na duže staze.

Iljir Deda: Mi smo tokom leta imali jedno ispitivanje javnog mnjenja koje je pokazalo nešto drugo od ovoga što tvrdi gospodin Ivanović, a to je da je naša
Stalno se ponavlja priča o tome kako su Albanci dobili sve, a Srbi ništa. Takav razgovor mi ne možemo prihvatiti. Kosovska država je realnost i za nekoliko godina će biti deo svih međunarodnih institucija.
javnost manje-više polarizovana oko potrebe tog dijaloga. Međutim, ako mi još jednom uđemo u ciklus razgovora u kome će za srpsku stranu polazište biti Ustav Srbije, onda taj dijalog ne može imati uspeha. Pogotovo što se vokalbular srpskih političara ne menja. Stalno se ponavlja priča o tome kako su Albanci dobili sve, a Srbi ništa. Takav razgovor mi ne možemo prihvatiti. Kosovska država je realnost i za nekoliko godina će biti deo svih međunarodnih institucija. Mi želimo graditi dobrosusedske odnose sa svim državama u regionu, uključujući i Srbiju, ali teme koje zadiru u status Kosova ne mogu biti predmet razgovora.

Evropska retorika


Oliver Ivanović
Oliver Ivanović: Odmah da vam kažem da Srbija nikada neće gledati na Kosovo kao na susednu državu i da nikada sa Kosovom neće uspostavljati odnose kao sa drugim državama u regionu. To moraju biti veoma specifični odnosi. Ako se svako bude kruto držao svoje osnovne pozicije, tu neće biti pomaka. Isticanje da je Kosovo nezavisna država blokira svaki razgovor. Ako Vi, gospodine Deda, budete u prištinskom pregovaračkom timu i to kažete dan pre početka pregovora, ja vam garantujem da tim Srbije neće doći na pregovore. Ovo što vi tvrdite je čist populizam, jer status Kosova neće biti definisan do onoga trenutka dok Kosovo ne uredi odnose sa zemljom od koje je odcepio deo teritorije. Ja to tako vidim i na kraju krajeva mislim da su to shvatili i u Evropi, i u Americi. Velika je tenzija stvorena nakon proglašenja nezavisnosti. koja traje do dana današnjeg. Tu su i veliki socijalni problemi, ogroman je broj nezaposlenih i siromašnih. Imate 350.000 registrovanih nezaposlenih ljudi, gotovo nepostojeću privredu, svake godine 14 do 15 hiljada mladih ljudi, koji završavaju srednje škole, ulaze na tržište rada. Sve je to tempirana bomba. Zbog toga niko ne dolazi na Kosovo da investira. Kad sam bio poslanik u Skupštini Kosova jednom prilikom sam upitao gospodina Solanu: “Da li biste vi, gospodine Solana, ovde investirali svoj novac, ne novac poreskih obaveznika Evropske unije?“ Odgovor je bio, razume se, odrečan. Pitanje statusa nije odlučujuće za onoga ko želi da investira. On želi mirnu atmosferu, političku stabilnost, vladavinu prava, sigurnost za svoj kapital i ulog.
Ako je sloboda kretanja ljudi i roba bazična evropska vrednost, onda bi Srbija, koja se na rečima zalaže za te vrednosti, morala dozvoliti našim građanima da sa našim dokumentima putuju kroz Srbiju, kao i plasman naše robe u Srbiju i njen tranzit preko Srbije.


Iljir Deda: Ovo što pominje gospodin Ivanović su naše unutrašnje stvari i to mora rešiti vlada u Prištini. Ja bih hteo da govorim o nečemu drugom. U poslednje vreme ponekad čujemo evropsku retoriku koja dolazi iz Beograda, ali nje nema na terenu, posebno kad je reč o Kosovu. Ako je sloboda kretanja ljudi i roba bazična evropska vrednost, onda bi Srbija, koja se na rečima zalaže za te vrednosti, morala dozvoliti našim građanima da sa našim dokumentima putuju kroz Srbiju, kao i plasman naše robe u Srbiju i njen tranzit preko Srbije.Kosovo, ustvari, zbog manjka vlastite proizvodnje finansira privrede naših suseda koje imaju neograničen plasman na našem tržištu. Moja bi stranka, kada bi bila na vlasti, tražila reciprocitet u privrednim odnosima sa državama u regionu. Ovo nije predizborna retorika - sve zemlje u regionu moraju imati jednake uslove.

Oliver Ivanović: Nijedna država na svetu neće vam dozvoliti da bez propisanih ličnih dokumenata putujete preko njene teritorije. Morate imati propisana dokumenta, vaša dokumenta su ilegalna. Sa našeg aspeketa ona ne postoje. Moraćemo da nađemo neko novo, treće rešenje. To isto važi i za registarske tablice. Što se tiče slobode protoka roba, ona nikada nije bila osporena. Postoji CEFTA sporazum, ali problem je nastao onog trenutka kada je albanska strana umesto pečata UNMIK carine stavila pečat kosovske carine. Jednostrana promena bilo kog elementa CEFTA sporazuma nije dopuštena. Da bi se načinila bilo kakva izmena u sporazumu moraju da se slože sve članice CEFTE. Srbija se nije složila, Bosna i Hercegovina takođe. Sporazum i dalje postoji i nudi Kosovu ono što nudi i drugim članicama CEFTE, ali vi hoćete da vodite politiku preko privrede. Ne radite to, jer vam niko neće dati priznanje na mala vrata.

Iljir Deda: Naši dokumenti su nelegalni samo za Srbiju. Mi ne možemo putovati samo u Srbiju i u Republiku Srpsku. Ako se, kao što se tvrdi, Beograd poslednjih meseci istinski okrenuo prema Evropi, onda bi morao da poštuje evropske
Ako vi mislite da su evropske vrednosti odricanje od dela vlastite teritorije, pogotovo onog dela koji je za srpski identitet toliko važan, onda moram da vam kažem da ćete se razočarati.
vrednosti i kad su u pitanju građani Kosova. A sloboda kretanja je, ponavljam, jedna od osnovnih vrednosti.

Oliver Ivanović: Ako vi mislite da su evropske vrednosti odricanje od dela vlastite teritorije, pogotovo onog dela koji je za srpski identitet toliko važan, onda moram da vam kažem da ćete se razočarati. Takvih razmišljanja u Beogradu nema. Ponavljam, nije u pitanju sloboda kretanja, već se radi o tome da osoba koja želi da putuje preko naše teritorije mora da ima uredna dokumenta. Ne može svaka opština da kaže - od danas smo mi nezavisni, izdajemo lične karte i pasoše s kojim ćemo putovati u Srbiju i Evropu. To vam niko neće prihvatititi. To je pitanje bilateralnih odnosa koji se grade i baziraju na sporazumima. Mi takav sporazum nemamo sa Kosovom. Srbija ima bilateralne odnose sa Albanijom i njeni građani mogu sa svojim dokumentima da putuju preko Srbije bez ikakvih problema. Ali Kosovo za nas nije nezavisna država i to se neće promeniti, nemojte na to da računate. Ali ja mislim da ima mnogo toga što možemo da rešimo i to bi trebalo da rešavamo.

Krenuti od problema nestalih


Omer Karabeg: Očigledno je da se pitanje dokumenata u ovom trenutku ne može rešiti, jer Srbija insistira da Kosovo promeni dokumente, a Kosovo to neće da uradi. O tome će se sigurno dugo pregovarati. Koje bi se pitanje u ovom trenutku moglo rešiti bez ulaženja u teme o kojima dve strane imaju potpuno suprodstavljene stavove?

Iljir Deda: Jedina komunikacija, koju smo do sada imali, bila je preko
Moram podsetiti da EU neće tolerisati takav radikalan stav Beograda. Ona ne želi da dijalog traje godinama već da se u roku od godinu dana reše sva, kako oni kažu, praktična pitanja, i da rezultat dijaloga budu normalni odnosi između Kosova i Srbije.
takozvane tehničke komisije za nestala lica koja je pod pokroviteljstvom Međunarodnog Crvenog krsta. Ali, ni tu još uvek nema pomaka. Ja mislim da najpre moramo rešiti pitanje sudbine nestalih osoba da bismo zatvorili velike rane stotina porodica koje ni 11 godina nakon rata ne znaju šta se desilo sa njihovim najbližim. Treba prvo to da rešimo, pa da onda vidimo da li ima prostora da se krene napred u dijalog. U ovom našem razgovoru, kao što vidimo, tog prostora nema. Možda će za nekoliko godina tog prostora biti. Međutim, moram podsetiti da Evropska unija neće tolerisati takav radikalan stav Beograda. Ona ne želi da dijalog traje godinama već da se u roku od godinu dana reše sva, kako oni kažu, praktična pitanja, i da rezultat dijaloga budu normalni odnosi između Kosova i Srbije. Ako su i Kosovo i Srbija okrenuti Evropskoj uniji i žele da budu njen deo, onda moraju imati dobre međusobne odnose. To je krajnji cilj Evropske unije i on će na kraju biti ostvaren.

Omer Karabeg: Gospodine Ivanoviću, može li se krenuti od problema nestalih?

Oliver Ivanović: To smo i mi predložili i tu se apsolutno slažemo. Jedanaest godina je dovoljno dug period da sazri svest i kod Albanaca i kod nas u Srbiji da se to pitanje mora rešiti na pravi način, bez sakrivanja i bez opstrukcija, a toga je
Nemojte ovog puta računati na podršku međunarodne zajednice kakvu ste imali do sada, kada ste dobijali sve što ste hteli. Sada polako preovlađuje svest da se nametanjem rešenja samo jednoj strani ne može postići dugoročna stabilnost.
do sada bilo dosta. Pomenuli ste, gospodine Deda, da nam Evropska unija neće dozvoliti da ovi pregovori predugo traju. Mislim da se jako varate. Evropska unija ima interes da to uspe, ali neće previše insistirati. Ona veruje da smo mi postali svesni potrebe da moramo da dođemo do dogovora, ali do takvog koji će odgovarati i jednoj i drugoj strani. Nemojte ovog puta računati na podršku međunarodne zajednice kakvu ste imali do sada, kada ste dobijali sve što ste hteli. Sada polako preovlađuje svest da se nametanjem rešenja samo jednoj strani ne može postići dugoročna stabilnost. A bez dugoročne političke stabilnosti na Balkanu će vladati tenzije koje uvek mogu da eksplodiraju. To je ono što plaši Evropu, a ne to da li ćemo se mi dogovoriti ili ne. Ona se boji novog talasa izbeglica koji može da prouzrokuje politička ili socijalna nestabilnost. Neće biti dugoročne stabilnosti ako Srbi i Albanci, kao dve najveće etničke zajednice na Balkanu, ne uspostave dijalog i ne pokušaju da pronađu rešenje svojih problema. A što se tiče priznanja, o tome uopšte nemojte da imate iluziju. Na priznavanje vaših dokumenata niko nas ne može naterati. Treba tražiti inventivna rešenja. Nisam spreman da kažem koja, na kraju krajeva, na to treba da odgovore i ovi pregovori. Ali moramo naći neka rešenja koja će omogućiti da mi tretiramo Kosovo kao deo svoje teritorije i omogućimo transport, putovanje i slobodno kretanje svih koji žele da putuju.

Omer Karabeg: Opet smo se vratili dokumentima. Može li Priština ikad pristati da napravi takva dokumenta kakva traži Srbija?

Iljir Deda: Ne. Ne bih o tome govorio, jer je jasno da ne može. Ne možemo se mi ravnati prema Srbiji. Sa našim zvaničnim dokumentima mi možemo
Želeo bih pri tome da kažem da svaki pokušaj promene Ahtisarijevog plana, kad je reč o severu Kosova, ne bi vodio u stabilnost. Sever Kosova ne može imati specijalni status i ne može biti najveći bezbednosni problem za nas.
da putujemo po celom svetu, samo ne možemo po Srbiji zato što tamo ne postoji hrabrost da se preuzme odgovornost za ono što je država Srbija činila na Kosovu. Umesto toga Beograd se i dalje drži parola i stavova koji su, na kraju krajeva, najviše koštali samu Srbiju u poslednjih 20 godina. To je, međutim, problem Beograda, oni to treba da reše. Inače, i ja, kao i gospodin Ivanović, imam sagovornike u Evropskoj uniji i po mojim informacijama Brisel ne želi dugačak proces. Oni žele da maksimalno u roku od godinu dana dođemo do nekog sporazuma. Želeo bih pri tome da kažem da svaki pokušaj promene Ahtisarijevog plana, kad je reč o severu Kosova, ne bi vodio u stabilnost. Sever Kosova ne može imati specijalni status i ne može biti najveći bezbednosni problem za nas. Reč je o jednom i po kvadratnom kilometru - to je severna Mitrovica sa dvadesetak hiljada stanovnika. Kao nova, a i evropska država, ne možemo prihvatiti da jedan tako mali deo naše teritorije bude jedan od najvećih problema za nas.

Uloga Brisela i Vašingtona


Omer Karabeg: Da li to znači da Priština ne bi prihvatila da se u ovom dijalogu ili pregovorima, već kako to ko naziva, razgovara o severu Kosova?

Iljir Deda: Moj stav je da mi o tome treba da razgovaramo sa Briselom i Evropskom unijom.

Oliver Ivanović
: Sa Srbijom se razgovara o svim temama, uključujući i sever, ako je on posebna tema, a očito da će biti. Sve teme su otvorene i o svim
Sa Srbijom se razgovara o svim temama, uključujući i sever, ako je on posebna tema, a očito da će biti. Sve teme su otvorene i o svim temama će se razgovarati.
temama će se razgovarati. Dosadašnja praksa je pokazala da razgovori preko Brisela i Vašingtona ne donose baš neke posebne rezultate. Naravno da Brisel i Vašington treba da budu direktno uključeni u smislu nadgledanja i medijacije, ali nekako mi iskustvo govori da ćemo najbolje rezultate postići ako direktno razgovaramo u prisustvu međunarodnih predstavnika. Treba da se ostavimo utvrđenih pozicija, treba da razmišljamo o tome šta se može napraviti na malim pitanjima, a do velikih pitanja ćemo doći onda kada obe strane za to budu bile spremne. Nema vremenskog ograničenja, ovi će pregovori trajati jako dugo. Ponavljam, ne treba kretati sa velikim stvarima i velikim temama, jer vidite da i nas dvojica, koji u principu u svako doba možemo razgovarati i popiti kafu, kad dođemo do tih tema, zaoštravamo ton i koristimo reči koje u privatnom razgovoru ne bismo koristili.

Omer Karabeg: Gospodin Ivanović se zalaže za direktne pregovore uz prisustvo međunarodnih posrednika. Gospodine Deda, kako Vi zamišljate te razgovore?

Iljir Deda: Mislim da će prvo biti teško postići konsensus oko toga kako će da izgleda taj sto za kojim će sedeti timovi jedne i druge strane. Mi moramo u svemu biti ravnopravni. Ja to ne zamišljam kao pregovarački proces, nego kao dijalog koji će nas voditi ka budućnosti, a ne držati zarobljene u prošlosti.

Omer Karabeg: Da li je predviđeno da se u pregovore u jednom momentu, kad oni odmaknu, uključe predsednik Tadić i budući premijer Kosova?

Oliver Ivanović:
Ja to ne znam, ali mislim da to nije baš za očekivati, bar kad je predsednik Tadić u pitanju. A što se tiče toga da li će to biti pregovori ili dijalog, dijalog može da se vodi iz fotelja ili negde u prijatnoj atmosferi, u kafiću, uz dobru muziku. Ovde će biti čvrste stolice i sto napravljen u oblika latinskog slova U. Znači, s jedne strane vi, s druge strane mi, a s treće međunarodna zajednica. Stolice naše delegacije nečhe biti više, niti će vaše biti niže. Ne treba da razmišljajte o formi, bitno je da kroz ove pregovore dođemo do nekih rezultata. A rezultati su potrebni svima. Ne zaboravite da na Kosovu ima 350.000 nezaposlenih i da nema nikakve šanse da se ti ljudi zaposle. Nažalost, dosadašnje vlade u Prištini nisu baš mnogo vodile računa o
Što se nas tiče, za nas je status završena tema. O ostalim temama moramo razgovarati sa Beogradom da bismo i sa Srbijom ostvarili onaj nivo komunikacije i odnosa kakav imamo sa Tiranom, Podgoricom i Skopljem.
tome da stvore uslove za zapošljavanje tih ljudi. Verovatno im politička nestabilnost nije dala priliku da se time bave. Stalno razmišljanje o statusu odvlači od glavnih tema.

Iljir Deda: Ne sviđa mi se da pričamo o našim nezaposlenima ovde na Kosovu, a da ne razgovaramo o nezaposlenima u Srbiji, kojih ima više, i o ekonomskoj krizi u Srbiji koja traje već dve godine. Za Srbiju je bolje da sređuje svoju ekonomiju, a mi ćemo sređivati svoju. Uostalom, i ljudi u Srbiji više razmišljaju o ekonomiji nego o Kosovu. Podsetio bih gospodina Ivanovića da samo četiri posto ispitanika u Srbiji misli da je Kosovo jedan od najvećih problema. Zato bi bilo dobro da se politička elita u Srbiji oslobodi prošlosti i gleda u budućnost. A što se nas tiče, za nas je status završena tema. O ostalim temama moramo razgovarati sa Beogradom da bismo i sa Srbijom ostvarili onaj nivo komunikacije i odnosa kakav imamo sa Tiranom, Podgoricom i Skopljem.

Omer Karabeg: Očekujete li da će se odnosi između Kosova i Srbije početi postepeno da poboljšavaju nakon početka pregovora?

Oliver Ivanović:
Siguran sam da će, kad pregovori krenu, nastati
U ove pregovore moramo ući s puno pozitivne energije, drugačije to ne može. Ako svako ispred sebe postavi previše crvenih linija od kojih neće odstupiti, onda se nećemo pomaći od početka.
pozitivnija klima. Ja sam to već imao prilike da vidim kada je UNMIK formirao radne grupe za pregovore između Beograda i Prištine. Tada su se sreli ljudi koji su se od ranije znali, neki su možda i radili zajedno, i kontakt je ponovo uspostavljen. U ove pregovore moramo ući s puno pozitivne energije, drugačije to ne može. Ako svako ispred sebe postavi previše crvenih linija od kojih neće odstupiti, onda se nećemo pomaći od početka.

Iljir Deda: Centralna tema na Kosovu nije dijalog sa Srbijom. Mi imamo druge, važnije prioritete, dijalog sa Srbijom ne može biti centar naše preokupacije. A da li će se poboljšati odnosi i da li će doći do relaksacije - to sve zavisi od budućih vlada i ovde kod nas, i u Srbiji. Mislim da će do relaksacije odnosa između Kosova i Srbije doći kada rešimo problem nestalih. A razgovor o tome mogao je davno početi, jer smo bili u stalnom kontaktu preko Međunarodnog crvenog krsta. Koliko znam, ljudi iz tih timova viđali su se i nakon proglašenja nezavisnosti. Međutim, do napretka nije došlo i meni je žao što to pitanje nismo već rešili, nego ćemo ga rešavati u ovom dijalogu koji nam predstoji.

*****
Mogli bi vas interesovati i ovi tekstovi:
Tadić spreman, čeka se Tači
Pravi dijalog sa Beogradom ne pre izbora
  • 16x9 Image

    Omer Karabeg

    Novinar RSE od osnivanja Balkanskog servisa. Marta 1994. pokrenuo emisiju "Most" s namerom da uspostavlja ratom pokidane veze između ljudi sa prostora bivše Jugoslavije. Dobitnik je nagrade "Jug Grizelj" Nezavisnog udruženje novinara Srbije (NUNS) i nagrade "Erhard Busek" Medijske organizacije Jugoistočne Evrope (SEEMO).

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG