Dostupni linkovi

Most: Zašto su lideri sa severa Kosova sudbinu Srba vezali za Vučića?


Plakate sa likom predsjednika Srbije Aleksandra Vučića u Sjevernoj Mitrovici, 27. novembar 2018.
Plakate sa likom predsjednika Srbije Aleksandra Vučića u Sjevernoj Mitrovici, 27. novembar 2018.

Tema najnovijeg Mosta Radija Slobodna Evropa bila je zašto se stalno pogoršavaju odnosi između Kosova i Srbije i pored toga što su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Albin (Aljbin) Kurti prihvatili Ohridski sporazum i obavezali se da će ga sprovoditi. Sagovornici su bili Shkelzen Maliqi (Škeljzen Malići), politički analitičar iz Prištine i Srećko Đukić, bivši diplomata iz Beograda.

Bilo je riječi o tome kakva je Vučićeva, a kakva Kurtijeva strategija? Zašto je Beograd naredio Srbima sa severa Kosova da bojkotuju referendum o smeni albanskih gradonačelnika iako to nije njihovom interesu?

Zašto Priština oteže sa formiranjem Zajednice opština sa srpskom većinom, da li je oružani incident u Banjskoj bitno oslabio Vučićevu poziciju i zašto ni do danas javnost ne zna pravu istinu o tom incidentu?

Razgovaralo se i o tome da li je uslov za prijem Kosova u Savet Evrope da Kurti uputi Ustavom sudu Kosova na ocenu nacrt Statuta Zajednice opština sa srpskom većinom koji su izradili evropski zvaničnici? Da li Vučić oteže sa sprovođenjem Ohridskog sporazuma zašto što se nada da bi Srbija bila u boljoj poziciji ako na junskim izborima za Evropski parlament ojača krajnja desnica, a Donald Trump pobedi na američkim predsedničkim izborima? Da li će se, ako se nastavi pogoršanje odnosa, spor između Beograda i Prištine pretvoriti u zamrznuti konflikt.

Karabeg: Poslednjih meseci ne da nema napretka u sprovođenju Ohridskog sporazuma, nego su odnosi između Beograda i Prištine značajno pogoršani. Šta je glavni uzrok pogoršanja?

Đukić: Pre svega mislim da su u pitanju unutrašnji razlozi i Srbije i Kosova. U Srbiji se od sredine prošle godine svi bave izborima i problemima koje su oni doneli - neregularnosti, krađa glasova i slično. To je gurnulo u drugi plan regionalne i spoljnopolitičke probleme i to je ključni razlog zašto je napredak u odnosima Beograda i Prištine nemerljivo mali ili ga uopšte nema i što tenzije rastu iz meseca u mesec.

Malići: I na Kosovu su delimično unutrašnji razlozi jer Kurtijeva vlada ulazi u izbornu godinu. Pominju se izbori u oktobru mada to nije izvesno.

Kurti koji je mnogo energije uložio u protivljenje Zajednici srpskih opština obavezan je nakon prihvatanja Ohridskog sporazuma da počne sa formiranjem te zajednice što on stalno odlaže. Njegova politika u poslednje dve-tri godine bila je da što više dobije na vremenu da ne bi morao da uradi stvari zbog kojih je stalno napadao svoje prehodnike govoreći da su bili mekani i poslušnici Zapada.

Međutim, ni Hashim Thaci, ni Isa Mustafa nisu te stvari prihvatili bez otpora. I njima su Amerikanci i Evropska unija zavrtali ruke kada je trebalo da se naprave kompromisi. Naravno da nema rešenja bez kompromisa. Međutim, što su dve strane bliže velikom kompromisu, a to je normalizacije odnosa, sve je kritičnije situacija na unutrašnjem planu u obe zemlje. U Srbiji je to dramatičnije, ali ni na Kosovu nije za potceniti.

Most
molimo pričekajte
Embed

No media source currently available

0:00 0:29:59 0:00

Odugovlačenje

Karabeg: Kakva je u ovom trenutku Vučićeva strategija prema Kosovu?

Đukić: To je strategija odugovlačenja. Počelo je odmah nakon prihvatanja Ohridskog sporazuma koji on nije potpisao, ali je visoki predstavnik Evropske unije za spoljne poslove Josep Borrell kao međunarodni svedok napravio belešku kojom se potvrđuje da su dve strane prihvatile taj sporazum što znači da je to prvoklasni međunarodni ugovor.

Taj sporazum je armatura koju je Evropska unija godinama tražila kako bi se postigla pravno obavezujuća normalizacija između Srbije i Kosova. Vučić je pokušao da odugovlačenjem sve to dezavuiše. On će nastaviti s tom politikom, možda će pokušati da napravi i neki korak nazad jer on je čovek desnog patriotskog krila, zna se koji politički milje on predstavlja. On se ponaša kao da je nekakav spasilac Kosova. A upravo je politika tih patriota, koji se 35 godina busaju u grudi, dovela do toga da je Kosovo danas nezavisna država i da ima sve uslove da u kratkom periodu ostvari potpunu normalizaciju odnosa sa Srbijom.

Shkelzen Maliqi politički analitičar
Shkelzen Maliqi politički analitičar

Malići: Vučić je u stalnom tesnacu, nema više mnogo manevarskog prostora. Njemu je napravljen ustupak, pa nije obavezan da formalno prizna Kosovo, ali ne sme da onemogući učlanjenje Kosova u međunarodne organizacije. On odlaže sprovođenje Ohridskog sporazuma nadajući se da će možda da se promeni geostrateška situacija.

Računa da Ukrajina i Zapad neće pobediti u ratu sa Rusijom i da će na predsedničkim izborima u Americi biti izabran Donald Trump. Nada se novom svetskom poretku u kome bi se išlo na kompromise druge vrste i u kome ne bi važio francusko-nemački plan koji je doveo do Ohridskog sporazuma.

Čeka da se okolnosti promene, pa da se ostvari nešto od ideje srpskog sveta. Najradije bi da otcepi Republiku Srpsku, o tome stalno govori Dodik, pa da se onda napravi veća Srbija nego što je ova sadašnja. Vidi se to i po tome što je u najnoviju vladu uključio zagovornike srpskog sveta.

'Zato što sam pametan'

Karabeg: Zašto je predsednik Vučić poručio Srbima na severu Kosova da ne izađu na referendum kako bi smenili albanske gradonačelnike u njihovim opštinama i potom na izborima doveli srpske gradonačelnike?

Đukić: On je to uradio "zato što je pametan". On uvek tako govori. Kad uradi neku stvar, kaže "Ja sam to uradio zato što sam pametan".

Apsolutno je neobjašnjivo zašto je 2020. naterao srpske gradonačelnike na severu Kosova da podnesu ostavke, zašto je srpske policajce izveo iz kosovske policijske službe i zašto je povukao niz drugih pogrešnih poteza.

U Srbiji postoji mišljenje da je on sve to uradio u dogovoru sa Kurtijem iako se njih dvojica javno uopšte ne slažu, Vučić ni sa jednim kosovskim liderom nije javno imao tako loše odnose kao sa Kurtijem. Ali ovo što je uradio sa severom Kosova, u stvari poklonio ga je Kurtiju - to je uradio zato što je "jako pametan". Nemam drugo objašnjenje. Ili je to dogovor sa Kurtijem.

Takve poteze ne bi vukao ni neko ko je tek ušao u politiku, a ne čovek koji za sebe uvek govori da je doajen ne samo srpske, već i politike na Balkanu. Moguće je da je mislio da na taj način može da uceni Kurtija ili Zapad. A on je u stvari dao jedan autogol koji sada pokušava na sve moguće načine da poništi, ali to se ne može poništiti.

Malići: Vučić računa i na tvrdoglavost Kurtija. Kurti je mogao elegantnije da reši ovu situaciju oko srpskih izbora. Postojalo je elegantno rešenje da albanski gradonačelnici na severu Kosova, koji sede besposleni u kancelarijama, daju ostavke.

Kurti je, međutim, izabrao komplikovanu varijantu - da se sakupljaju potpisi za njihove ostavke. To je neka vrsta ping-ponga između njega i Vučića. Računa da će pritisak Zapada biti na Vučiću. I Kurtiju odgovara da ova kriza što duže traje.

Karabeg: Šta kažete na priče u Srbiji da postoji dogovor između Vučića i Kurtija?

Malići: Možda prećutni dogovor. Obojici odgovaraju kriza i zaleđeni konflikt. Kurti pokušava da plasira svoje stare ideje da zapravo treba rešiti ne samo kosovsko, nego i albansko pitanje.

Pokušao je sa svojom partijom u Albaniji, pa nije uspeo. Doživeo je totalni krah. Meša se u izbore u Severnoj Makedoniji. U Preševskoj dolini izazvao je rascep među albanskim političkim subjektima. Hoće da igra ulogu nekog velikog albanskog lidera, ali nema uspeha na Kosovu.

Karabeg: Zašto Srbi sa severa Kosova bezrezervno slušaju Vučića iako im se situacija iz dana u dan pogoršava?

Đukić: To je prilično jasno. Zato što Vučić preko Srpske liste, koja je praktično ogranak Srpske napredne stranke i preko raznih paradržavnih i kriminalnih organizacija uspeva da ih kontroliše i da ih drži u stalnoj neizvesnosti i strahu. Srbi sa severa Kosova prosto nemaju kome drugom da se obrate. Nemaju drugi izbor sem Vučića i njegovih ljudi.

Srećko Đukić, bivši ambasador Srbije
Srećko Đukić, bivši ambasador Srbije

Sever Kosova je zarobljen između srpske zvanične politike i Prištine. Ne znaju gde da se okrenu. Srbi koji žive južno od Ibra nekako su se uspeli integrisati i snaći, žive neki svoj život. Ali oni na severu Kosova su pod pritiskom ilegalnih i paravojnih struktura što je kulminiralo incidentom u Banjskoj. Ti ljudi su zaista u nehumanom položaju.

Čeka se na Kurtija

Karabeg: Sada se glavna bitka vodi oko toga da li će Kosovo biti primljeno u Savet Evrope. Srbija se upela iz sve snage da to spreči mada se prema Ohridskom sporazumu obavezala da neće sprečavati prijem Kosova u međunarodne organizacije izuzev u Ujedinjene nacije. Da li će Srbija uspeti u tome?

Malići: Ne znam. Uspeće ako Kurti bude tvrdoglav. Ovih dana je iz Francuske i Nemačke, a i iz Vašingtona, došla poruka da će oni sprečiti da se sada glasa za prijem, ako Kurti ne pošalje Ustavnom sudu Kosova na ocenu predlog Statuta Zajednice srpskih opština. Sporazum predviđa da Ustavni sud treba da proceni da li je Statut zajednice u skladu sa Ustavom Kosova.

Ambicija srpske strane uvek je bila da to bude nekakva formalna autonomija, treći stepen vlasti, dok je kosovska strana insistirala da Zajednica nema izvršne ingerencije. Nacrt Statuta koji su uradili evropski zvaničnici nudi srednju verziju - da bude neka vrsta autonomije, ali da to ne bude puna autonomija. Kurti se boji da može da izgubi bitku. Ako se napravi Zajednica, onda cela njegova prethodna politika od 2015. godine pada u vodu i on na neki način dolazi na pozicije Hashima Thacija i Ise Mustafe koje je žestoko napadao.

Karabeg: Mislite li da će nacrt Statuta ipak poslati Ustavnom sudu?

Malići: Rok je 10. maj. Kurti više nema odstupnice. Ili će to učiniti ili će izgubiti poverenje Amerikanaca, Nemaca i uopšte Brisela koje je već dosta izgubio. S obzirom na to kako se ranije ponašao, može se očekivati da će ipak da pošalje.

Đukić: Za sada izgleda da će Kosovo biti primljeno u Savet Evrope. Ali u pravu je gospodin Maliqi. Koliko sam video, francuski predsednik Macron je telefonom razgovarao sa Kurtijem o Zajednici srpskih opština. Mislim da su i Nemačka i SAD poslale neku poruku - tako da ukoliko Kurti ne pošalje nacrt Statuta Ustavnom sudu, to može biti problem prilikom glasanje u Komitetu ministara Saveta Evrope. Inače, ako on uradi taj korak koji se traži od njega, Kosovo će glatko ući u Savet Evrope.

Adut Banjska

Karabeg: Da li su oružani incident u Banjskoj i nespremnost Srbije da osudi glavnog aktera Milana Radoičića bitno oslabili Vučićevu poziciju?

Malići: To ga je bitno oslabilo. Ima puno indicija da je to pripremljeno u obaveštajno-vojnim krugovima kao neka vrsta provokacije. Računali su da će isprovocirati pobunu lokalnih Srba. Nije uspelo ili je bilo provaljeno na vreme. Mislim da je to adut koji će se upotrebiti protiv Vučića ukoliko ne bude ispunio ono što je obećao.

Damoklov mač stoji i nad glavom Kurtija ako ne prestane sa ovim ping-pongom sa Vučićem kojim se odlože konačno rešenje. A za to je sve spremno. Ostalo je samo da se prihvati realnost i da se postignuti sporazumi počnu realizirati, a tu je Zajednica srpskih opština jedan od ključnih momenata.

Karabeg: Zašto se do danas ne zna puna istina o Banjskoj?

Đukić: Ja sam apsolutno uveren da oni koji treba da znaju šta se desilo u Banjskoj to vrlo dobro znaju - i Beograd, i Priština, i SAD, i Evropska unija, i NATO.

Karabeg: Ali zar sama činjenica da srpska vlast blagonaklono gleda na Milana Radoičića ne govori da je i sama na neki način u sve to umešana?

Đukić: Mislim da je te stvari nemoguće odvojiti. Zar nije Vučić Radoičića uzeo u zaštitu? Sve je bilo pod nekom kontrolom koja je imala svoje izvorište u Beogradu.

Uostalom, Radoičić je i danas aktivan, njegove firme rade po Srbiji. Čovek koji je odgovaran za smrt tri Srbina i jednog albanskog policajca nije u pritvoru proveo ni 24 sata. Ali Zapad sada na tome ne insistira. To mu služi kao kec u rukavu da ga izvuče kada Vučić pređe svaku meru nekooperativnosti.

Uzaludna nadanja

Karabeg: Gospodin Maliqi je pomenuo da Vučić oteže očekujući junske izbore za Evropski parlament i novembarske predsedničke izbore u SAD. Računa da će u Evropskoj uniji ojačati krajnja desnica koja bi bila naklonjenija Srbiji i nada se da bi u slučaju pobede Trumpa oživela ideja o razmeni teritorija. Kako vi na to gledate, gospodine Đukiću?

Đukić: To su stara, pusta očekivanja Aleksandra Vučića. Kosovo nije krucijalni problem američke spoljne politike. Ono je jedan od ne znam koliko problema.

Američki prioriteti su na sasvim drugoj strani bez obzira ko dođe na vlast u SAD. Dok je bio na vlasti Trump je pokušao da podeli Kosovo, pa nije uspeo. Da li Vučić misli da bi Evropa dozvolila podelu Kosova? Čak se i Dobrica Ćosić, otac ideje podele Kosova ili razgraničenja između Srba i Albanaca, odrekao svog očinstva jer je shvatio da to međunarodna zajednica ne prihvata zato što bi to izazvalo domino efekat nepodnošljiv ne samo za Balkan, već i za Evropu. Tako da su to samo uzaludna nadanja.

Malići: Mislim da se politika Zapada prema Kosovu neće menjati bez obzira na rezultate izbora u Evropi i Americi. Ponudom Kosovu da uđe u Savet Evrope Evropska unija pokušava da omekša onih pet zemalja koje ne priznaju Kosovo.

Ohridski sporazum ima podršku cele Unije čak i zemalja koje ne priznaju Kosovo. To je jako značajan momenat. Važno im je da je situacija stabilna, da nema konflikta, da nema velikih incidenata, a onda će sačekati da neki normalan čovek dodje na vlast. U Srbiji i na Kosovu.

Karabeg: Može li se desiti da se sukob između Srbije i Kosova pretvori u zamrznuti konflikt?

Đukić: Mislim da je verovatnoća zamrznutog konflikta svakim danom sve manja. Zašto? Zato što postoji okvir za rešenje kosovskog problema. Ohridski sporazum je potpuno jasan. Tu nema nikakve dvojbe - došla na vlast u Evropi desnica ili republikanci u Americi.

U nekoliko evropskih zemalja desnica je došla na vlast, pa se ništa nije promenilo u spoljnoj politici Evropske unije. Desnica je pobedila u Italiji, pa vidimo da je italijanska premijerka vrlo korektna u svim stvarima koje se tiču evropske spoljne politike i međunarodnih odnosa. Veliki igrači ne menjaju politiku zbog nekakvih malih, uskih interesa koji nemaju uticaja na globalne procese. Mislim da je verovatnoća zamrznutog konflikta svakim danom sve manja

Malići: Ja mislim da već imamo zamrznuti konflikt koji se sada odmrzava. Na tome se radi, on ne može da opstane, imamo rešenje. To je Ohridski sporazum. Sve je tu rešeno, neće sve ići odmah, ali ova zona je pod NATO kišobranom. Zapadna vojna alijansa kontroliše ceo Balkan. Mogu da izbiju incidenti i to vrlo ozbiljni, ali ne mislim da može da dođe do situacije koju smo imali devedesetih godina.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG