Srbija je podržala pokretanje Moskovskog mehanizma koje su inicirale države članice Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) nakon konsultacija sa Ukrajinom.
Kako je saopšteno iz OEBS-a u sredu 16. marta, Moskovski mehanizam predviđa razmatranje moguće kršenje ljudskih prava, međunarodnog humanitarnog prava u Ukrajini, slučajeve ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti Rusije koju u ratu podržava Belorusija.
Inicijativa pruža mogućnost državama učesnicama da pošalju misije stručnjaka da pomognu u rešavanju određenog pitanja ili problema koji se odnosi na ljudska prava.
Pokretanje mehanizma iniciralo je 3. marta 45 država među kojima je i Srbija.
Kako se navodi, Moskovski mehanizam poslednji put je pokrenut 2020. godine kako bi se ispitala navodna kršenja ljudskih prava u Belorusiji.
Moskovski mehanizam za istragu u Ukrajini podržale su Albanija, Andora, Austrija, Belgija, BiH, Bugarska, Kanada Hrvatska, Češka, Kipar, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Gruzija, Nemačka, Grčka, Mađarska, Island, Irska, Italija, Litvanija, Letonija, Lihtenštajn, Luksemburg, Malta, Moldavija, Monako, Crna Gora, Holandija, Severna Makedonija, Norveška, Poljska, Portugal, Rumunija, San Marino, Srbija, Slovačka, Slovenija, Španija, Švedska, Švajcarska, Turska, Velika Britanija i SAD.
Rusija je 24. februara započela invaziju na Ukrajinu u najvećem napadu na evropsku zemlju posle Drugog svetskog rata. Kako su 15. marta saopštile Ujedinjene nacije, broj ljudi koji su napustili Ukrajinu u prvih dvadeset dana rata prešao je tri miliona.
Srbija se 2. marta na sednici Generalne skupštine UN-a pridružila osudi invazije Rusije na Ukrajinu, ali su srpski zvaničnici u više navrata isticali da neće uvoditi sankcije prema Rusiji, kao što su to ranije učinile SAD, EU, i Velika Britanija.
