Nekoliko moldavskih državljana koji su otišli na rad u Rusiju nestalo je poslednjih godina, nakon što ih je uhapsila ruska policija. Rođaci su kasnije saznali da su u pritvoru "prihvatili" ugovore s ruskom vojskom, a da im nije suđeno za navodne prekršaje. RSE je dokumentovao nekoliko takvih slučajeva.
Lilian V. iz opštine Plešeni u okrugu Kantemir otišao je na rad u Rusiju pre 20 godina, a 9. marta 2026. uhapšen je u Sankt Peterburgu. Porodica strahuje da bi mogao biti poslat u rat protiv svoje volje, kao što se dogodilo najmanje trojici Moldavaca pre njega, za koje se zna da su uhapšeni u Rusiji, a potom završili u ukrajinskom zarobljeništvu.
"Ruske vlasti ga drže kao taoca kako bi ga poslale na front, pretvarajući jedan nesrećni slučaj u kući u smrtnu kaznu", rekla je 12. maja za RSE Mihaela, sestra muškarca iz Plešenija.
Lilian, koji ma 47 godina, otišao je od kuće dok je Mihaela bila u školi, pa njihov odnos još nije bio veoma blizak. Ali s majkom se "skoro svakodnevno" čuo telefonom i nikada se nije desilo da se javi.
Kada je prestao da se javlja, porodica je od njegove partnerke iz Sankt Peterburgu saznala da je ona imala kućnu nezgodu u kojoj je polomila nogu, zbog čega su njih dvoje otišli u hitnu pomoć. Lilian je tamo uhapšen, pošto je bolnica prijavila slučaj policiji.
Moldavska ambasada u Moskvi kasnije je saopštila porodici da je protiv tog muškarca pokrenut krivični postupak, jer ga ruske vlasti sumnjiče za nasilje u porodici, odnosni za "namerno nanošenje teških telesnih povreda".
U odgovoru za RSE, Ministarstvo spoljnih poslova Moldavije je navelo da je ambasada u Moskvi u kontaktu s ruskim vlastima u vezi s tim slučajem, da im je uputila zahtev za dodatne informacije i da čeka odgovore.
Međutim, intervencija ambasade, uključujući zahtev konzularnih službenika da se sastanu s Lilianom, dovela je do otkrića koje je za porodicu bilo neočekivano koliko i zabrinjavajuće.
Mihaela kaže da je partnerka njenog brata pozvana u policiju na novi razgovor – ona nije podnela prijavu protiv Lilian, a istražitelji bi očigledno želeli da je dobiju.
"Ona je odbila... i zatražila od policajaca da joj kažu kada će se održati suđenje. Jedan od njih je odgovorio: 'Nikakvog suđenja neće biti, on je potpisao ugovor da ide u rat, u Ukrajini'."
'Uvereni smo da nije dobrovoljno potpisao ugovor'
Gore navedeno je gotovo tipična priča poslednjih godina u Rusiji, koju je mediji već mnogo puta dokumentovali: strani radnik završava u pritvoru ruskih vlasti i, umesto da mu se sudi za ono što je navodno počinio, on "prihvati" da ide u rat.
"Znajući Lilijana, uvereni smo da nije dobrovoljno potpisao ugovor, već da je na neki način bio primoran – fizički, psihološki, kako god", kaže njegova sestra i dodaje: "Da je hteo da ide u rat, otišao bi pre nego što se ovo desilo. Prošlo je više od četiri godine kako je počeo rat".
Mihaela takođe kaže da njen brat nema rusko državljanstvo da bi mogao biti primoran da se prijavi u vojsku.
U decembru 2025. godine, istraživačka jedinica Ruskog servisa RSE Sistema saznala je da su, na osnovu predsedničkog ukaza, muški strani državljani koji podnose zahtev za boravišnu dozvolu ili državljanstvo u Rusiji u obavezi da potpišu ili ugovor s ruskom vojskom ili potvrdu o nesposobnosti za vojnu službu.
Ruske vlasti su tada saopštile da se nova procedura ne odnosi na građane Moldavije, ali je Ministarstvo spoljnih poslova u Kišinjevu upozorilo da bi i Moldavci mogli biti meta.
Zvanično nametanje vojne obaveze strancima pre dobijanja boravišne dozvole bilo bi presedan u svetu. U većini zemalja, obaveza služenja vojnog roka odnosi se na državljane ili, u ekstremnim slučajevima, na osobe sa statusom stalnog boravka.
Međutim, najsigurniji put za ruske vlasti, opisan u istraživanjima poput onog koje je sproveo Karent tajm (Current Time – televizijska i digitalna mreža na ruskom jeziku kojom upravlja RSE), ostalo je privođenje imigranata pod različitim izgovorima kako bi se u pritvoru na njih izvršio pritisak da potpišu ugovore s ruskom vojskom.
Imigrante iz Centralne Azije je najlakše uočiti na ulici, pa otuda i najveći broj slučajeva koji su dokumentovani u medijima potiče iz te grupe.
Poznati slučajevi Moldavaca su malobrojni i zabeleženi su uglavnom pre 2023. godine, u vreme bivše plaćeničke grupe Vagner, koja je rasformirana posle smrti njenog komandanta Jevgenija Prigožina 2023.
Ipak, RSE je dokumentovao slučajeve četvorice moldavskih državljana koji su dospeli na front u Ukrajini, ubrzo pošto su ih uhapsile ruske vlasti.
Iz Dušmanija u Rjazanj, a zatim nestali na frontu
U jesen 2024. godine, Sergeja i Ruslana S., dvojicu braće poreklom iz sela Dušmani u okrugu Glodeni, uhapsila je policija u ruskoj Rjazanjskoj oblasti gde živeli skoro dve decenije, uz obrazloženje da nemaju odgovarajuća dokumenta.
Njihova sestra, Olga (ime izmenjeno, prim. red.), rekla je za RSE da su je kontaktirali iz pritvora i da je razgovarala s njima telefonom nekoliko nedelja.
Delovali su uvereni da će biti deportovani u Kišinjev i čak su joj rekli da su im ruske vlasti kupile avionske karte kako bi ih poslale kući.
Međutim, posle nekoliko dana u pritvoru, planovi su se promenili. "Kada sam poslednji put razgovarala sa starijim bratom, rekao mi je da godinu dana brzo prođe, da ide da se bori i da će se vrati, da će sve biti u redu", kaže Olga, dodajući: "Ne znam ništa o njima... Odvedeni su u rat i nestali su."
Olga je izgubila kontakt sa Sergejem i Ruslanom 20. oktobra 2024. Dokumenta u koje je uvid imao RSE pokazuju da je Sergej potpisao ugovor o stupanju u rusku vojsku 14. oktobra 2024. na period od godinu dana.
Olga, međutim, ne veruje da su njena braća "dobrovoljno" odlučila da odu u rat. "Mislim da su bili primorani, znate kako je to, u stranoj zemlji, bez dokumenata...", kaže ona, napominjući da njih dvojica nemaju rusko državljanstvo.
Dok su bili u pritvoru, od njih je saznala i da nisu jedini u takvoj situaciji. "Bili su zatvoreni negde u policijskoj stanici kako bi ih sakupili više, da bi ih odveli u rat", kaže Olga.
U oktobru 2025. godine, godinu dana posle nestanka njene braće, Olga je s društvenih mreža saznala da se Sergej navodno u avgustu te godine predao ukrajinskim vlastima, dok se Ruslan vodi kao nestao. Međutim, ona ne može biti sigurna i nije uspela da proveri tu vest: "Nemamo nikakav ishod, da li su živi, da li su mrtvi... ne znamo ništa."
RSE je tražio od ukrajinskih vlasti informacije o sudbini dvojice braće, ali do objavljivanja teksta nije dobio odgovor.
"Čekamo, možda će se jednog dana neki od njih vratiti, ali slaba je nada", kaže Olga.
'Idi u smeru odakle gruva, sve će biti u redu'
Dumitrua S., takođe moldavskog državljanina poreklom iz Kamenke u Pridnjestrovlju, zarobile su ukrajinske vlasti krajem 2024. Ugovor o stupanju u rusku vojsku potpisao je tek nešto pre toga, 28. novembra 2024.
U video snimku koji je napravila ukrajinska vojska u vreme njegovog zarobljavanja, a koji je procurio na internet mrežama 26. decembra, 44-godišnji muškarac kaže da je na frontu u Ukrajini završio prevarom pošto je uhapšen u Rusiji, gde je otišao da radi.
On priča da je priveden nakon što je supruga podnela prijavu protiv njega jer ju je navodno udario, kao i da mu je u vreme hapšenja već istekla radna dozvola. Umesto istrage i kazne, policija mu je poturila ugovor s vojskom, uveravajući ga da će "sve biti u redu".
Dumitru na snimku kaže da je pristao da potpiše ugovor kako "zbog novca", tako i "zbog problema sa zakonom, odnosno s policijom". Pre potpisivanja mu je, međutim, obećano da će vojni rok služiti na teritoriji Rusije u Kurskoj oblasti, kao i da će imati tromesečnu obuku. Umesto toga, poslat je u borbu posle samo 10 dana.
Dokumenta pronađena kod Dumitrua pokazuju da je bio raspoređen u 1472. motorizovani pešadijski puk ruskih teritorijalnih snaga u Kurskoj oblasti.
U decembru 2024. godine, ruske snage su, prema podacima Instituta za proučavanje rata (The Institute for the Study of War) koji prati dešavanja na frontu, izgleda mobilisale delove tog puka za ofanzivu protiv ukrajinskih snaga u Sudžanskom okrugu Kurske oblasti. Vrlo je verovatno da je Dumitru zarobljen tamo, na području sela Pogrebki, u pravcu Kamiševke, severno od grada Sudže.
"Kada su me poslali na zadatak", priča Dumitru, "rekao sam komandantu da ne umem da čitam mapu. Odgovorili su: 'Idi u smeru odakle gruva... Idi, sve će biti u redu.'"
Vidno iscrpljen, nakon što je pričao o neprospavanim noćima, gladi i nedostatku higijene u rovovima, kaže da je preživeo zahvaljujući pukoj sreći: "Tamo se nije videlo nijedno drvo ili grm, odmah bi me pokosili. Da li je to normalno? (...) Mi smo samo topovsko meso.“
Podaci koje je RSE dobio od jedne ukrajinske vladine strukture za ratne zarobljenike, koja olakšava potragu za ruskim vojnicima koje su zarobile ukrajinske snage, pokazuju da se Dumitru S. i dalje nalazi u zarobljeništvu.
Šta se zna o razmerama regrutovanja Moldavaca u Rusiji?
U Kišinjevu, Vadim Vieru, advokat i stručnjak za ljudska prava, dokumentovao je zajedno sa udruženjem Promo-LEX koje zastupa, još tri slična slučaja koja su im prijavljena od početka velike invazije Rusije na Ukrajinu u februaru 2022. "Sudbina jedne osobe nam nije poznata, dok su u slučaju dvojice muškaraca oni ubijeni u području Bahmuta", rekao je advokat za RSE.
Za njega ovi slučajevi izazivaju "osnovanu sumnju da su regrutacije prisilne ili da je pristanak, u najmanju ruku, iznuđen", što predstavlja kršenje ljudskih prava i humanitarnog prava, "koje je Ruska Federacija počela masovno da sprovodi".
Ne postoje javni podaci o broju moldavskih državljana koji su se završili boreći se a ukrajinskom frontu na strani Rusije.
Međutim, podaci koje su prikupili ruski portal u egzilu Mediazona i redakcija BBC-ja na ruskom jeziku u okviru velikog projekta dokumentovanja ruskih gubitaka u ratu "Rusija-200", ukazuju na to da su od 2022. najmanje 22 moldavska državljanina poginula na ruskoj strani.
Iz analize ovih podataka koju je sproveo RSE proizilazi da je najmanje sedam njih dospelo na front nakon što su regrutovani u ruskim zatvorima.
Dvojica Moldavca se navodno vode kao nestala, dok su drugu dvojicu, među kojima je mladića od samo 20 godina, zarobile ukrajinske vlasti.
Advokat Vadim Vieru kaže da bi moldavske vlasti trebalo da prate i dokumentuju "veoma pažljivo situaciju građana koji su u pritvoru u Ruskoj Federaciji i u kojoj meri ruske vlasti pokušavaju da ih uključe u borbena dejstva u Ukrajini".
Ministarstvo spoljnih poslova Moldavije saopštilo je da nema informacije o tome koliko je moldavskih državljana na izdržavanju kazne u Rusiji regrutovano i koliko njih je poginulo, kao i da je tek nedavno od ruskih vlasti tražilo informacije o broju moldavskih državljana koji su zaključili ugovore s ruskom vojskom.
Međutim, podaci kojima Ministarstvo raspolaže pokazuju da su u martu ove godine u pritvoru na teritoriji Rusije bila 143 moldavska državljanina, odnosno četiri puta manje nego u julu 2023. i šest puta manje nego neposredno pre ruske invazije na Ukrajinu.
Ovi podaci ne ukazuju nužno na to da su moldavski državljani pritvoreni u Rusiji masovno slati na front. Ali u tom slučaju, to znači ili da je značajno smanje broj krivičnih dela koja su počinili Moldavci u Rusiji ili da se drastično smanjio broj Moldavaca u Rusiji, pa samim tim i broj krivičnih dela, ili da ruska policija više ne može da ih uhvati, ili pak kombinacija svih ovih mogućnosti.
Vadim Vieru je "skeptičan u pogledu toga da vlasti imaju kapacitet" da razumeju šta je objašnjenje i kolike su razmere regrutovanja Moldavaca u Rusiji za rat "s obzirom na malobrojnost moldavske diplomatske misije u Ruskoj Federaciji, opasnost u kojoj bi se našle same diplomate ako bi pokušale pažljivije da dokumentuju ovaj aspekt, ali i imajući u vidu da se praktično nalazimo u hibridnom ratu s Ruskom Federacijom".
Počev od juna 2025. godine, moldavske vlasti periodično izdaju upozorenja za putovanja, upozoravajući Moldavce da ne idu u Rusiju zbog praksi privođenja, uznemiravanja, zastrašivanja i zlostavljanja, koje "odražavaju sistematsku politiku moskovskih vlasti protiv građana Republike Moldavije".