Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Beograd zadovoljan što sud u Mitrovici nije otvoren


Okružni i opštinski sud u Mitrovici
Slobodan Homen, državni sekretar Ministarstva pravde u Vladi Srbije, pozdravlja odluku EULEX-a da se odloži povratak lokalnih sudija i tužilaca u Okružni sud u severnoj Mitrovici, koji su prištinske vlasti ranije najavile za 15. jul, jer tu odluku Prištine karakteriše kao jednostran korak.

Razgovori sa predstavnicima EULEX-a o modalitetu funkcionisanja ovog suda, još su u toku, predstoji duži niz koraka do konačnog dogovora, kaže Homen za Radio Slobodna Evropa, ali dodaje da politička volja za postizanje dogovora postoji.

“Meni je drago što u ovom trenutku EULEX nije ušao u jednostrane korake koji bi vodili samostalnom otvaranju Suda bez saradnje sa, pre svih, lokalnim organima vlasti, a naravno, i Republikom Srbijom.,"
kazao je Homen.
Slobodan Homen, Foto: Vesna Anđić

RSE: Čiji zakoni će se tamo primenjivati?

Homen: Upravo zbog toga mi nismo spremni da podržimo otvaranje Suda u Kosovskoj Mitrovici naprosto zato što postoje neka osnovna pitanja koja nisu političke prirode već se tiču funkcionisanja pravosuđa. Prvo je, naravno, koja će biti teritorijalna nadležnost tog suda; drugo – deo kog pravosudnog sistema će biti i koja će se pravila primenjivati: da li će to biti propisi Republike Srbije pre ’90, nakon nje ili takozvane Republike Kosovo. Mislim da predstoji još duži niz koraka koje treba preduzeti da bi se postigao konačan dogovor, ali postoji obostrana volja da sud u Mitrovici proradi.

RSE: Ko u tim pregovorima učestvuje?

Homen: Na tim sastancima isključivo učestvuju predstavnici EULEX-a i Ministarstva pravde.

Mnogo igrača

I Homenov kolega u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović pozdravio je izjavu šefa Euleksa Iva de Kermabona da se lokalne sudije i tužioci neće vratiti na rad u Okružnom sudu u severnom delu Kosovske Mitrovice 15. jula i da se razgovori o njihovom povratku nastavljaju.

Ivanović je u izjavi lokalnim medijima ocenio da bi u ovakvoj situaciji bilo kontraproduktivno insistiranje na datumu otvaranja Okružnog suda.

“Mnoge stvari još nisu definisane i bitno je pre otvaranja suda da se definiše pitanje zakona koji će biti u primeni, koja će biti teritorija jurisdikcije Okružnog suda u Mitrovici kao i ostali elementi dogovora”, kazao je Ivanović.

Još nije jasno kakva će biti odluka Suda u Hagu, a razni ekstremisti sa obeju strana pokušavaju da steknu neku prednost, malo umereniji pokušavaju to institucionalnim sredstvima, a oni krajnje neumereni drugim metodama, kaže Milan Nikolić.

On je istakao da bi pre konačnog dogovora otvaranje suda bilo “prava avantura" koja bi se mogla završiti na vrlo neprijatan način.

U iščekivanju odluke Međunarodnog suda stvari na severu Kosova su u kretanju, mnogo je raznih igrača na terenu, među kojima su i ekstremisti sa obeju strana, i ne zna se na šta sve to može da izađe, kaže za Radio Slobodna Evropa Milan Nikolić iz Centra za proučavanje alternativa.

“Mislim da su stvari sada u nekoj vrsti interregnuma. Svašta je započeto, a malo toga dovršeno. Još nije jasno kakva će biti odluka Suda u Hagu, a razni ekstremisti sa obeju strana pokušavaju da steknu neku prednost, malo umereniji pokušavaju to institucionalnim sredstvima, a oni krajnje neumereni drugim metodama. Dakle, stvari su u kretanju, ne zna se na šta će sve to da izađe, imate mnogo igrača – što onih koji rade u okviru nekog sistema, što onih koji rade potpuno izvan. Ja se nadam da sve to neće da izađe na neko veliko zlo – jer i to je jedna mogućnost – a šta će biti konačno rešenje za ovaj sud, šta će konačno da se desi sa severom Kosova, to je sada još jako rano na bilo koji način prognozirati”, ocenjuje situaciju Nikolić.

Nije isključena mogućnost "čvrste autonomije"


I u slučaju Suda u severnoj Mitrovici na delu su ekstremno suprotstavljeni politički projekti Prištine i Beograda, pri čemu ni jednu ni drugu stranu i ne interesuju odviše životni interesi građana na tom lokalitetu, koje, pritom, ne čine samo Srbi i Albanci, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa Zijad Bećirović, direktor Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije iz Ljubljane. On naglašava da međunarodna zajednica mora sada “ohladiti i umiriti” ta dva dijametralno suprotstavljena politička projekta. Upitan da li je uopšte moguć kompromis u vezi sa pitanjem čije zakonodavstvo će Sud na severu Kosova primenjivati – Srbije ili Kosova – Bećirović kaže:

“Problem tu nastaje ne samo u vezi sa tim čije će se zakonodavstvo, odnosno, jurisdikcija, primenjivati nego u tome što određene kriminalne strukture stoje iza određenih političkih elita, kojima cilj nije da uopšte funkcionira sud, odnosno, pravosudni sistem ili represivni aparat države. Osobno smatram da je bolje da bilo kakva vlast funkcionira nego da to bude područje bez vlasti. Međunarodna zajednica, s obzirom na svoj autoritet i mandat koji ima, može tu učiniti više nego pojedinačno srbijanska ili kosovska strana,"
ocenjuje sagovornik Radija Slobodna Evropa.
Zijad Bećirović

Francuski ambasador u Prištini Žan Fransoa Fito izjavio je lokalnim medijima u Prištini da nije isključena mogućnost da pitanje severa Kosova bude rešeno izborom "čvrste autonomije", za šta, kako kaže, ima sluha i kosovski premijer Hašim Tači.

"Ukoliko Srbija prihvati ovu vrstu dijaloga, imaćemo Kosovo sa svim postojećim granicama, imaćemo jednu kulturnu i ekonomsku autonomiju severa, ali ne i otcepljenje", kazao je Fito.

O budućem aranžmanu za Kosovsku Mitrovicu možda bilo korisno razmišljati imajući u vidu već osvedočeno uspešan koncept u Bosni i Hercegovini, kaže Zijad Bećirović, koji, razume se, ocenjuje da je nužno uspostaviti široku autonomiju za sever Kosova.

“Možda bi najbolje rešenje bilo da Kosovska Mitrovica bude distrikt, nešto slično kao što je urađeno sa distriktom Brčko, koji je favorizirano područje Bosne i Hercegovine. Mitrovica bi tako postala grad koji povezuje umesto što razdvaja ljude, a imala bi samim tim i ekonomsku perspektivu. Zaista se to sa Brčko distriktom potvrdilo, uprkos tome što je 2000. godine izgledalo skoro nemoguće da suprotstavljene strane u tadašnjoj opštini Brčko sednu za zajednički sto, formiraju vlast i prihvate arbitražnu odluku o formiranju Brčko distrikta. Deset godina nakon toga, ispostavilo se da je to najprosperitetnije područje Bosne i Hercegovine, odnosno, da je to najbolji projekat međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini. Mi smo, kad je reč o Mitrovici, insistirali na rešenju koje bi bilo slično tome”, kaže Zijad Bećirović.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG