Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Migranti iz Irana: Tužni smo zbog vraćanja viza


Prema podacima Komesarijata Srbije za izbeglice i migracije, Iranci su, sa 27 odsto, u septembru bili treći po brojnosti među ukupno 3.500 migranata u Srbiji (ilustrativna fotografija)

Migranti iz Irana, koji su trenutno u Srbiji, kažu za Radio Slobodna Evropa (RSE) da im je žao što je građanima te zemlje zvanični Beograd ponovo uveo vize. Kako je RSE rečeno u Republičkom Komesarijatu za izbeglice i migracije, državljani Irana čine skoro trećinu trenutno smeštenih u centrima za prihvat i azil u Srbiji.

„Monogo sam tužna jer su vratili vize. Volim Iran ali, sa druge strane, na kraju krajeva htela sam i da ostanem u Srbiji ako ne mogu da nastavim dalje. Plan mi je bio da mi dođe muž i neko od moje porodice, da li u posetu, da li da traže azil da ostanu sa mnom. To će sada daleko teže da bude zbog toga što su vraćene vize“, rekla je za RSE uz asistenciju prevodioca Sara (38), Iranka koja je u Srbiju je stigla pre četiri meseca, tokom bezviznog režima.

Ona kaže da je bila prinuđena da krene ka Evropi, da u Iranu više nije bila sigurna, ali nije želela da govori o detaljima.

Njen sunarodnik Mohsen (46) u Beograd je stigao pre tri dana, upravo pred ukidanje bezviznog režima za iranske državljane.

„Što se mene tiče, to je donekle i dobar potez, da se pokaže svetu kakav je Iran kao država kada je u pitanju nesigurnost koju mi osećamo. Lično sam tamo imao politički problem, gde su pokušali da me smaknu, da me likvidiraju. Kuća mi je napadnuta, jednim delom je porušena, i ja sam bio prinuđen da pobegnem“, rekao je Mohsen.

Prema podacima Komesarijata Srbije za izbeglice i migracije, Iranci su, sa 27 odsto, u septembru bili treći po brojnosti među ukupno 3.500 migranata u Srbiji.

Od Irana, preko Srbije, do Evrope
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:04:55 0:00

Zbog zloupotreba slobodnog putovanja, kako je zvanično obrazloženo, Vlada Srbije odlučila je da vrati vizni režim za državljane Irana, samo godinu dana nakon što ga je ukinula.

Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, rekao je za RSE da je ukidanje bezviznog režima za Iran direktna posledica zahteva Evropske unije zbog povećanog broja migranata iz te zemlje.

„Ne verujem da je to bila izolovana mera doneta samo na nivou Srbije, već smatram da je njena vizna politika morala da bude usklađena sa politikom EU koja nikako nije mogla da prihvati ovakve načine dolaska ljudi, bez adekvatne kontrole i sa svim rizicima koje ta migracija donosi iz njene perspektive“, naveo je Đurović.

Migranti sa iranskim pasošem danas su na trećem mestu po brojnosti u Srbiji, iza Avganistanaca i Pakistanaca. Nakon što su im prošlog leta ukinute vize i u martu otvorena avio-linija Teheran-Beograd povećala se njihova migracija ka Evropi.

Nekima od njih, kao što je Mohsen, Zapadna Evropa nije cilj po svaku cenu:

„Imao sam tu sreću da dođen ovde, prvenstveno zbog svoje porodice, zbog dece, da pokušam da im obezbedim bolju budućnost. Ako mi se pruži adekvatna prilika da mogu da ostanem u Srbiji, da nešto radim i privređujem, ostao bih. Zašto da ne, nemam nikakav problem sa tim.“

Aktivista Radoš Đurović smatra da vize nisu morale biti vraćene, već da je problem mogao biti rešen ugovorom o readmisiji između Irana i Srbije.

„Kako ljude da zaustavljate na aerodromu i drugde ako nemate ni ugovor o readmisiji. To je bio ključni momenat da Srbija, iako je omogućila bezvizni režim, nije predvidela garante sigurnosti da oni koji bi to zloupotrebili mogu da se vrate u Iran.“

Iranka Sara kaže da je svesna kakve će sve posledice imati vraćanje viznog režima:

„To će mnogo da utiče na odnose između dve zemlje, na političku, ekonomsku povezanost i druge načine na koje mogu da ostvaruju kontakt. Uticaće i na samo stanovništvo Irana koje će se sada osećati izolovano“.

Koliko je državljana Irana u poslednjih 13 meseci prošlo kroz Srbiju ka Zapadnoj Evropi za sada nije poznato, jer nadležni to nisu saopštili. To je bilo i jedno od pitanja na poslednjem zasedanju Skupštine Srbije koje su javno postavili poslanici opozicije zahtevajući informaciju, kako su rekli, „koji je to broj migranata koji je ugrozio odnose Srbije i Irana“.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG