Nemački kancelar Fridrih Merc (Friedrich Merz) ocenio je da su rezerve koje Hrvatska ima prema daljem napretku Crne Gore ka Evropskoj uniji premostive.
"Ne mislim da su one toliko suštinske da bi mogle da ometu članstvo Crne Gore u Evropskoj uniji. U svakom slučaju, to su informacije kojima raspolažem, a potvrdila su ih oba premijera", izjavio je Merc na konferenciji za novinare na kraju samita Berlinskog procesa, misleći na Milojka Spajića i Andreja Plenkovića.
Merc je potvrdio da između Crne Gore i Hrvatske traje veoma intenzivan i konstruktivan razgovor o preostalim pitanjima.
Hrvatska je prošle nedelje potvrdila rezerve prema napretku Crne Gore u pristupnim pregovorima sa Briselom zbog nerešenih bilateralnih pitanja.
Da bi napredovala, Crna Gora mora da reši ukupno osam pitanja.
Spor je dobio novu dimenziju na samitu Evropske unije u noći između 15. i 16. oktobra. Hrvatska je tada uticala na ublažavanje formulacija o napretku Crne Gore i na uklanjanje rečenice koja je predviđala završetak pristupnih pregovora s Podgoricom do kraja ove godine.
Neposredno nakon toga, Vlada Crne Gore donela je dve odluke koje se tiču otvorenih pitanja s Hrvatskom. Gradski bazen u Kotoru više ne nosi ime vaterpoliste Zorana Džimija Gopčevića, bivšeg čuvara u logoru Morinj, već se zove "Petar II Petrović Njegoš".
Vlada je naknadno odobrila i spomen-ploču hrvatskim zatočenicima u Morinju, uz obrazloženje da za to postoji poseban javni interes povezan s pristupanjem Crne Gore EU. Odluke su donete 19. oktobra i odnose se na dva od osam pitanja koja je Zagreb naveo u dokumentu upućenom državama članicama EU.
Andrej Plenković koji je takođe učestvovao na samitu u Miločeru, pozdravio je ove dve odluke, ocenivši ih kao "korak u dobrom smeru".
Za popodne je najavljen bilateralni sastanak Plenkovića i Spajića. Crnogorski premijer smatra da su izazovi koje njegova zemlja ima s Hrvatskom "premostivi".
O sporu Hrvatske i Crne Gore govorio je i austrijski kancelar Kristijan Štoker (Christian Stocker). On je naveo da bilateralna pitanja ne smeju uticati na proces pristupanja EU niti usporavati proširenje, koje ima izuzetan geopolitički značaj.
Austrija će inače predsedavati Berlinskim procesom u narednom jednogodišnjem mandatu.
"Prvi put od 2013. godine nova članica EU je na pomolu", ocenio je austrijski kancelar. "Skori ulazak Crne Gore u EU bio bi više nego zaslužen. Istovremeno, to bi bio podsticaj za čitav region i važan dokaz kredibiliteta Evropske unije", dodao je.
Crna Gora je najnaprednija država u procesu evropskih integracija i smatra se najizvesnijom budućom članicom EU. Članstvo cilja 2028. godine, a obavezala se da pregovore okonča do kraja tekuće godine.
Ipak, sa čak 12 nezatvorenih poglavlja, završetak pregovora do decembra deluje teško ostvarljivo, iako nije nemoguć.
Hrvatske rezerve, formalno potvrđene sredinom oktobra na samitu EU, takođe će uticati na tempo kojim će se Crna Gora približavati članstvu u Uniji.