Protesti širom Zapadnog Balkana, ali i u zemljama Evropske unije šalju jasnu poruku da se proces proširenja mora nastaviti i da građani od njega moraju imati koristi poručio je sa samita Berlinskog procesa nemački kancelar Fridrih Merc (Friedrich Merz).
Rekao je i da nasilje nikada ne sme biti opcija, ni za jednu stranu, ali je priznao da je to posebno teško ostvariti "ako nas potpuno sputava prošlost".
"Retorika podela i rastuća polarizacija neće dovesti do sigurnije, slobodnije i prosperitetnije Evrope. Istorija neće blagonaklono gledati na one koji dele u ovim složenim vremenima", rekao je nemački kancelar u uvodnom izlaganju.
Domaćin lidera zemalja Berlinskog procesa je Crna Gora, a samit se održava u Miločeru kod Budve. Godišnji samit, koji se održava 22. oktobra, zaokružuje i jednogodišnje predsedavanje Crne Gore ovim procesom.
Merc, čija je zemlja "kum" Berlinskog procesa, podsetio je da su lideri zemalja Berlinskog procesa 2018. godine, na samitu u Londonu, zajednički odbacili govor mržnje i veličanje ratnih zločinaca.
"Ako želimo da stvorimo bolju budućnost za našu decu, ne smemo da dolivamo ulje na vatru, već moramo da idemo napred na temelju evropskih vrednosti", poručio je nemački kancelar, naglasivši da isto važi i za dijalog o normalizaciji odnosa Prištine i Beograda.
"On trenutno sve koči, pa hitno pozivamo na odgovornost i napredak", rekao je Merc.
Domaćin skupa, crnogorski premijer Milojko Spajić, istakao je da je Crna Gora zadatku predsedavajućeg pristupila odgovorno, stavljajući zajedničke interese regiona ispred uskih nacionalnih prioriteta.
Naglasio je da Crna Gora veruje da uspeh susednih država otvara dodatne mogućnosti i za njen razvoj, zbog čega regionalna saradnja mora da donosi konkretne koristi građanima i privredi.
Pozvao je Evropsku uniju da pokaže jasnoću i odlučnost kada je reč o politici proširenja, ocenjujući da je to istorijski proces koji prevazilazi puko institucionalno povezivanje država.
"Proširenje je ponovno ujedinjenje našeg kontinenta. To je širenje obećanja slobode, bezbednosti i mogućnosti na Evropljane čije mesto u našem zajedničkom domu još nije ostvareno. U vremenu promena, Evropa ima samopouzdanja da donosi istorijske odluke. Njena snaga leži u kvalitetu života koji su omogućili demokratija, vladavina prava i solidarnost", rekao je crnogorski premijer.
Dodao je da evropske vrednosti i dostignuća moraju biti sačuvani, ali i dostupni većem broju građana kontinenta.
Samit lidera je poslednji događaj koji Crna Gora organizuje kao predsedavajuća Berlinskim procesom.
"Napustimo Kraljičinu plažu sa obavezama koje će trajati, saradnjom koja će se produbljivati i uverenjem da naredno poglavlje Evrope možemo da napišemo zajedno", poručio je Spajić.
Na samitu u Miločeru u fokusu su ekonomski rast, konkurentnost i bezbednost, naveli su iz nemačke vlade. Crna Gora je kao četvrti prioritet svog predsedavanja dodala zelenu i održivu tranziciju. Cilj je jače ekonomsko povezivanje regiona kroz Zajedničko regionalno tržište i njegovo približavanje jedinstvenom tržištu EU, kao i ubrzanje evropskih integracija Zapadnog Balkana.
Na crnogorskom primorju okupili su se svi lideri zemalja regiona, kao i predstavnici ostalih evropskih država koje učestvuju u procesu: Nemačke, Austrije, Bugarske, Hrvatske, Francuske, Grčke, Italije, Poljske, Slovenije i Velike Britanije. Na samitu su i predstavnici institucija EU, međunarodnih finansijskih institucija i regionalnih organizacija.
Ovo je prvi skup na kojem su se crnogorski premijer Milojko Spajić, kao domaćin, i njegov hrvatski kolega Andrej Plenković, kao učesnik, sreli i rukovali otkako je postalo jasno da Hrvatska neće dozvoliti članstvo Crne Gore u EU pre rešavanja bilateralnih sporova.
Berlinski proces je međuvladina inicijativa koja okuplja šest zemalja Zapadnog Balkana, grupu članica EU, Veliku Britaniju i Evropsku komisiju. Pokrenula ga je 2014. godine tadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel, a prvi samit održan je u Berlinu 28. avgusta te godine.
Cilj Berlinskog procesa je jačanje regionalne saradnje, ekonomskog povezivanja i dobrosusedskih odnosa, kao i ubrzavanje evropskih integracija zemalja Zapadnog Balkana. U fokusu je stvaranje zajedničkog regionalnog tržišta od oko 18 miliona ljudi.
Među rezultatima ove inicijative su ukidanje rominga u regionu, Ugovor o osnivanju transportne zajednice, sporazumi o putovanju s ličnom kartom, kao i sporazumi o priznavanju visokoškolskih diploma i profesionalnih kvalifikacija lekara, stomatologa i arhitekata.
Ipak, nisu svi sporazumi adekvatno primenjeni, uglavnom zbog odnosa Srbije i Kosova, koji su često prepreka regionalnim dogovorima.
Crna Gora je tokom jednogodišnjeg predsedavanja Berlinskim procesom organizovala 25 događaja, uključujući 12 ministarskih sastanaka. Merc je ocenio da je to najveći broj ministarskih sastanaka u istoriji Berlinskog procesa.
Samit u Miločeru je završnica crnogorskog predsedavanja. Proces nema centralni koordinacioni mehanizam. Naredni predsedavajući po pravilu se objavljuje na samitu lidera, a potvrda ide u završnu deklaraciju. Ne postoji formalna rotacija niti glasanje. Neka od zemalja učesnica, iz regiona, iz EU ili Velika Britanija, iskaže spremnost da preuzme predsedavanje, a dogovor se postiže s Nemačkom kao inicijatorom procesa i ostalim učesnicima.