Nema uslova za razvoj nezavisnog novinarstva u Makedoniji, medijsko tržište je uništeno, a edukativni i etički sistem su kompletno poljuljani. Ovakva je slika o makedonskom novinarstvu, o kojoj su saglasni i eksperti i građani, pa i sami novinari.
Kako smo se doveli u ovakvu situaciju? Glavni urednik skopskog lista Dnevnik Sašo Kokalanov kaže da su vlasti onaj činilac koji kreira celokupni demokratski ambijent u društvu, a upravo su oni stvorili, kao što kaže, sterilne medije.
"Naravno, to se radilo sa prilično primitivnim metodama kao što je na primer političko koaliciranje sa gazdama medija, ili pak sa bukvalno sipanjem novca preko reklamnih kampanja u određene medije. Sve je to problematizovalo normalno tržišno funkcionisanje medija", navodi Kokalanov.
Razočaranost stanjem u medijskom prostoru pokazuju i predstavnici političkih partija. U Demokratskoj uniji za integracije, koalicionom partneru u vladi, kažu da u zemlji vlada kriza moralnog vrednosnog sistema.
"Dnevna štampa je postala kontaminiranje javnog mišljenja, prolaze se sve granice, sve moguće linije", kaže Dževad Ademi.
A Andrej Zernovski iz Liberalno demokratske partije ističe da nas ne treba iznenađivati činjenica da je u izveštaju Evropske komisije mnogo kritika na račun stanja u medijima
"Kod nas je prilično ugrožena sloboda medija, nije tajna da su oni u najvećoj meri kontrolisani od strane političkih centara moći", kaže Zernovski.
Pad na 69 mesto
U izveštaju Evropske komisije o napretku Makedonije ove godine je pisalo da su mediji podeljeni po etničkoj i političkoj liniji, da je raprostranjena autocenzura, kao i da postoji koncentracija vlasništva u više štampanim medijima.
A i jedan drugi izveštaj, onaj koji su objavili nedavno Reporteri bez granica, ukazuje da je sloboda štampe u Makedoniji ove godine u nezavidnijem stanju u odnosu na prošlu. Naime, na listi zemalja Makedonija je pala sa 34-og na 68 mesto u svetu u odnosu na stanje u ovoj oblasti.
Tamo se još ističe da postoje partijski uticaji na rad medija, kao i njihova ekonomska kontrolisanost od kompanija koje se reklamiraju.
Profesor Vesna Sopar ističe da je problem i u zakonima koji su samo na papiru, a ne sprovode se u praksi.
"Mediji trebaju biti snažno sredstvo za kontrolu vlasti, sta ona radi i kako se ponaša, i za uticaj u stvaranju javnog mnenja. Ali očigledno je da ono što se dešava kod nas govori da je sve upravo suprotno tome, odnosno da nema volje da u ovoj sferi vlada prava demokratija", navodi profesor Vesna Sopar.
Eksperti kažu da se stanje pogoršava između ostalog i zbog činjenice da državna radio televizija već duže vremena radi u senci političke vlasti, i da skoro nema privatnog medija koji nije povezan sa određenom partijskom ili političkom figurom.
Kako smo se doveli u ovakvu situaciju? Glavni urednik skopskog lista Dnevnik Sašo Kokalanov kaže da su vlasti onaj činilac koji kreira celokupni demokratski ambijent u društvu, a upravo su oni stvorili, kao što kaže, sterilne medije.
"Naravno, to se radilo sa prilično primitivnim metodama kao što je na primer političko koaliciranje sa gazdama medija, ili pak sa bukvalno sipanjem novca preko reklamnih kampanja u određene medije. Sve je to problematizovalo normalno tržišno funkcionisanje medija", navodi Kokalanov.
Razočaranost stanjem u medijskom prostoru pokazuju i predstavnici političkih partija. U Demokratskoj uniji za integracije, koalicionom partneru u vladi, kažu da u zemlji vlada kriza moralnog vrednosnog sistema.
"Dnevna štampa je postala kontaminiranje javnog mišljenja, prolaze se sve granice, sve moguće linije", kaže Dževad Ademi.
A Andrej Zernovski iz Liberalno demokratske partije ističe da nas ne treba iznenađivati činjenica da je u izveštaju Evropske komisije mnogo kritika na račun stanja u medijima
"Kod nas je prilično ugrožena sloboda medija, nije tajna da su oni u najvećoj meri kontrolisani od strane političkih centara moći", kaže Zernovski.
Pad na 69 mesto
U izveštaju Evropske komisije o napretku Makedonije ove godine je pisalo da su mediji podeljeni po etničkoj i političkoj liniji, da je raprostranjena autocenzura, kao i da postoji koncentracija vlasništva u više štampanim medijima.
A i jedan drugi izveštaj, onaj koji su objavili nedavno Reporteri bez granica, ukazuje da je sloboda štampe u Makedoniji ove godine u nezavidnijem stanju u odnosu na prošlu. Naime, na listi zemalja Makedonija je pala sa 34-og na 68 mesto u svetu u odnosu na stanje u ovoj oblasti.
Tamo se još ističe da postoje partijski uticaji na rad medija, kao i njihova ekonomska kontrolisanost od kompanija koje se reklamiraju.
Profesor Vesna Sopar ističe da je problem i u zakonima koji su samo na papiru, a ne sprovode se u praksi.
"Mediji trebaju biti snažno sredstvo za kontrolu vlasti, sta ona radi i kako se ponaša, i za uticaj u stvaranju javnog mnenja. Ali očigledno je da ono što se dešava kod nas govori da je sve upravo suprotno tome, odnosno da nema volje da u ovoj sferi vlada prava demokratija", navodi profesor Vesna Sopar.
Eksperti kažu da se stanje pogoršava između ostalog i zbog činjenice da državna radio televizija već duže vremena radi u senci političke vlasti, i da skoro nema privatnog medija koji nije povezan sa određenom partijskom ili političkom figurom.
