Dostupni linkovi

Još nema najava kada će partije, koje su skupile potpise 67 poslanika, zatražiti sazivanje sednice Sobranja, na kojoj bi bio izabran predsednik Parlamenta. Ovih dana lider Socijaldemokratskog saveza (SDSM) Zoran Zaev susreo se sa kolegama iz partija Albanaca koje su mu dale potpise za mandat za formiranje Vlade koji je tražio od predsednika Gjorga Ivanova.

Šef države se nalazi na forumu u Azerbejdžanu, a nakon njegove nedavne odluke da ne dodeli mandat Zaevu, sve češće su reakcije međunarodnih predstavnika, koji ga pozivaju da preispita tu odluku.

"Neću dati mandat onome ko pregovara o platformama drugih država, kojima se ucenjuje Makedonija i ugrožava država", rekao je tada Ivanov, misleći na platformu partija Albanaca potpisanu u Tirani, sa uslovima koje buduća vlada treba ispuniti.

Evroposlanik Ivo Vajgl, izvestitelj o Makedoniji u Evropskom parlamentu, juče je rekao da je sastanak u Tirani neprimeren i da ga treba osuditi, ali da to nije dovoljan razlog da se ne dozvoli da onaj ko ima većinu formira Vladu.

I američki ambasador u Makedoniji Džes Bejli je ponovio da je odluka Ivanova bila nepravilna i da je treba preispitati, dodajući da je važno da demokratske institucije funkcionišu. U pokušaju da ubrza proces nalaženja rešenja za izlaz iz krize, naredne nedelje u Skoplje dolazi evrokomesar Johanes Han.

U međuvremenu, analitičari pozivaju da se ne zloupotrebljava istorija u političke svrhe, ukazujući da se na taj način samo rasplamsavaju strasti i manipuliše emocijama građana. Oni smatraju da se politička kriza u zemlji treba rešavati drugim sredstvima, a ne politiziranjem događaja i ličnosti iz makedonske istorije.

Ove reakcije dolaze nakon čitanja takozvanog "Manifesta četvrtog Ilindena" na protestima koji se svakog dana održavaju na ulicama Skoplja i drugih gradova u zemlji, u kome se kaže da Makedonci dižu glas za slobodnu, nezavisnu i demokratsku Makedoniju i da celi svet treba čuti sadržaj "tiranske platforme".

Oni povezuju Ilindenski ustanak iz 1903. godine, sednicu ASNOM-a iz 1944. godine, proglašenje nezavisnosti 1991, sa aktuelnim događajima. Svakodnevni protesti se održavaju zbog, kako organizatori kažu, očuvanja unitarne države i protiv platforme partija Albanaca koja, prema njima, može federalizovati državu.

Univerzitetski profesor Lazar Lazarov kaže da probleme trebamo rešavati u institucijama, a ne na ulicama:

"Datumi se ne samo politiziraju, već i zloupotrebljavaju. Koji je taj četvrti Ilinden? Šta hoće da se postigne i od koga se brani Makedonija, kada su i EU i SAD i sve zemlje rekle da je protivustavno da ne dozvoliš onome ko ima parlamentarnu većinu da formira vladu. Umesto smirivanja situacije i rešavanja putem dijaloga, oni još više zaoštravaju odnose. Stvari treba da se rešavaju razgovorom", ocenjuje Lazarov.

Paralelno sa protestima odvija se oštra kampanja u provladinim medijima sa ciljem da se ocrne lider opozicionog Socijaldemokratskog saveza Zoran Zaev i partije Albanaca, a nastavljaju se i napadi na nevladine organizacije koje finansira Fond Džordža Sorosa i strani ambasadori.

  • 16x9 Image

    Blagoja Kuzmanovski

    U novinarstvu je od 1993. kada počinje da radi u dnevnoj redakciji Makedonskog radija. Bio urednik i voditelj dnevno-političkih informativnih emisija. Od 2002. godine šef dopisništva RSE u Skoplju.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG