Dostupni linkovi

Zašto susedi osporavaju makedonsko ime, naciju, jezik i crkvu?


Paradoks Makedonije je da je od zemlje koja je na početku ratova u bivšoj Jugoslaviji 1991. doživljavana kao "oaza mira" i primer beskonfliktnog sticanja nezavisnosti, zatim uspešnog prevazilaženja etničkih sukoba iz 2001, onda 2005. postala kandidatkinja za članstvo EU gotovo u isto vreme kada i Hrvatska - sada rastrzana unutrašnjopolitičkim sukobima i etničkim podelama. To je delom posledica grčke blokade njenih evroatlantskih integracija zbog spora oko imena.

U svakom slučaju, Makedonija je u teškoj situaciji pa je pojedini eksperti nazivaju državom "provizorijumom", a američki kongresmen Dejna Rorabaher (Dana Rohrabacher​) smatra da je reč o nepostojećoj zemlji, te da je treba podeliti između Kosova i Bugarske. On je doduše povukao tu izjavu, ali je ona podsetila na vreme kada su se za teritoriju Makedonije, koja je bila pod otomanskom vlašću, otimale novostvorene balkanske države, zbog čega su najviše i vođeni Prvi i Drugi balkanski rat (1912-1913), a upravo zato Balkan više od jednog veka nosi beleg "evropskog bureta baruta".

"Patriotizam – poslednje utočište hulja"

Postizborne tenzije, koje traju od decembra prošle godine, nisu samo klasična parlamentarna kriza zbog nemogućnosti formiranja vlade, već se u njoj potežu i nacionalna pitanja i "sudbina i opstanak države", što je tipično za Balkan.

Predsednik Makedonije Đorđe Ivanov, kao kadar doskora vladajućeg VMRO-DPMNE, odbija da poveri mandat lideru opozicionog Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM) Zoranu Zaevu, koji je osigurao parlamentarnu većinu uz podršku tri albanske partije jer, kako ističe, njegova platforma "ruši suverenitet Makedonije", aludirajući na Zaevovo prihvatanje deklaracije albanskih stranaka koja predviđa i uvođenje albanskog kao drugog zvaničnog jezika.

VMRO-DPMNE ističe da je pomenuta platforma neprihvatljiva, jer je doneta u drugoj državi, tačnije u Tirani nakon izbora u decembru, na sastanku lidera albanskih partija iz nekoliko balkanskih zemalja sa predsednikom Vlade Albanije Edijem Ramom, koji je reagovao na optužbe makedonskog predsednika:

"Gospodine Ivanov, albanski jezik nije jezik neprijatelja, već naroda koji učestvuje u izgradnji države u Makedoniji. Bez Albanaca nema Makedonije, dragi predsedniče."

Bilo bi učinkovitije da su lideri albanskih partija u Makedoniji dogovor o svojoj pregovaračkoj platformi postigli u Skoplju, a ne u Tirani: Na fotografiji makedonski i albanski predsednici Đorđi Ivanov i Bujar Nišani
Bilo bi učinkovitije da su lideri albanskih partija u Makedoniji dogovor o svojoj pregovaračkoj platformi postigli u Skoplju, a ne u Tirani: Na fotografiji makedonski i albanski predsednici Đorđi Ivanov i Bujar Nišani

Dakle, problem je, kao i u drugim balkanskim zemljama, što većinski narod gleda na zahteve ostalih naroda za proširenjem prava sa podozrenjem, maltene kao "petu kolonu", a ne kao ravnopravne građane.

Naravno, nepoverenje i tenzije podstiče i manir lidera pojedinih etničkih grupa na ovim prostorima da odlaze po političko mišljenje u drugu državu koja se doživljava kao "zaštitnica" ili čak "matična", iako bi zemlja u kojoj žive trebalo da im bude jedina domovina. To znači da bi bilo učinkovitije da su lideri albanskih partija u Makedoniji dogovor o svojoj pregovaračkoj platformi postigli u Skoplju, a ne u Tirani, kao što lideri Srba u BiH ne bi trebalo da idu redovno na konsultacije u Beograd već da se direktno dogovaraju u Sarajevu sa predstavnicima ostalih naroda.

U međuvremenu, bivši premijer Nikola Gruevski istrajava na stavu da će ispunjavanje zahteva Albanaca voditi kantonizaciji zemlje po etničkim linijama, zbog čega njegove pristalice protestuju danima širom zemlje.

Pozivanje na zaštitu "nacionalnih interesa" i "državni razlog" je opšte mesto u balkanskoj politici. Dakle, VMRO se postavlja kao "anđeo čuvar" nacije nasuprot "neprijateljske" parlamentarne većine koja hoće da "ugrozi" državu. U ime tih "viših interesa", ignoriše bazični demokratski princip da većina u parlamentu formira vladu, koja na taj način reprezentuje i poštuje većinsko mišljenje i volju građana.

Lider albanske partije DUI Ali Ahmeti smatra da albanska platforma "ne ugrožava unitarni karakter Makedonije, niti ima reči o federalizaciji ili podeli".

Štaviše, sekretar Alijanse za Albance Arben Taravari tvrdi da je DUI dogovorio istu platformu sa Nikolom Gruevskim koji je, po njegovim rečima, bio čak fleksibiliniji oko pitanja jezika od Zaeva, ali da su pregovori zapeli oko reforme pravosuđa, jer bi se u tom slučaju Gruevski mogao naći na optuženičkoj klupi s obzirom da se godinama sumnjiči za razne korupcionaške afere.

Dakle, iza navodne odbrane "uzvišenih društvenih ciljeva" često se kriju "prizemni lični interesi" političara. Kao što je rekao engleski pisac Semjuel Džonson (Sammuel Johnson) još 1775. godine: "patriotizam je poslednje utočište hulja", misleći pre svega na lažni.

Makedonija već bilingvalna

Zaev, koji je optužio Ivanova za “državni udar”, ima mogućnost da izbegne blokadu tako što bi većina u Sobranju izabrala njegovu vladu.

U međuvremenu, Gruevski je ponudio Zaevu da podrži njegovu manjinsku vladu ali pod uslovom da odustane od platforme o bilingualizmu, ili da se izlaz iz ćorsokaka potraži u novim parlamentarnim izborima.

Gruevski očito računa da bi manjinska vlada Zaeva bila kratkog veka jer bi zavisila od njegove podrške.

Takođe, ukoliko bi čelnik SDSM pristao na ovu kombinatoriku bivšeg premijera, izgubio bi podršku u albanskom biračkom telu.

Naime, oko 60 hiljada Albanaca je glasalo na nedavnim izborima za SDSM, čime je postala druga po snazi u albanskom biračkom telu.

Osim ove brojke, još je važnije što je to naznaka jednog od retkih pozitivnih trendova u Makedoniji - tačnije da građani počinju da glasaju i za partije izvan svog nacionalnog bloka što je uglavnom trend nakon okončanja sukoba 2001. i Ohridskog sporazuma koji je doneo mir ali je, po mnogima, zacementirao etničke podele u Makedoniji.

Spor oko jezika nije samo lingvističko već u velikoj meri i političko pitanje, odnosno mera ostvarivanja prava Albanaca u Makedoniji kao kolektiviteta. Ova zemlja je u osnovi već bilingvalna od 2008. i albanski je u širokoj upotrebi. Doduše, on je zvanični jezik u oblastima u kojima Albanci čine više od 20 odsto stanovnika. U Makedoniji živi 500.000 Albanaca, što čini oko 25 odsto stanovništva ove zemlje.

Makedonija je u osnovi bilingvalna od 2008: Na fotografiji Albanci sa natpisom 'Ponosan sam što sam Albanac' ispred Ambasade Makedonije u Tirani, mart 2017.
Makedonija je u osnovi bilingvalna od 2008: Na fotografiji Albanci sa natpisom 'Ponosan sam što sam Albanac' ispred Ambasade Makedonije u Tirani, mart 2017.

Da li bi uvođenje albanskog kao drugog zvaničnog jezika u Makedoniji omogućilo veća prava Albanaca, kako individualna tako i kolektivna, ili bi to vodilo njihovom podvajanju, odnosno federalizaciji i drugim sličnim trendovima koji su bili pogubni na prostoru bivše Jugoslavije - to će pre svega zavisiti od spremnosti političkih lidera na istinske reforme koje će voditi računa pre svega o zadovoljenju prava svih građana bez obzira na etničko i drugo poreklo. To je jedini put da se izađe iz nacionalnih torova koji sputavaju Makedoniju svih ovih godina.

"Šarena revolucija" i rusko podozrenje

Gruevski je došao na vlast 2006. kao mlad političar (36), okupivši u svom kabinetu takođe uglavnom tridesetogodišnjake, zbog čega je prihvaćen sa simpatijama u Evropi. Međutim, obećani reformski kurs je ubrzo splasnuo jer su zbog grčke blokade usporavane evroatlantske integracije Makedonije, naročito nakon 2008. kada nije primljena u NATO. Vlast Gruevskog sve učestalije prate korupcionaški skandali i optužbe za autoritarno ponašanje. Međutim, on uspeva da ostane na vlasti igranjem na nacionalnu kartu, ne birajući sredstva.

Višegodišnja politička kriza u kulminirala je 2015. optužbama vlasti na račun opozicije da sprema puč, a ona je odgovorila takozvanim "bombama", odnosno dokazima o masovnom prisluškivanju kritičara vlasti.

Usledili su protesti koji su nazvani "Šarena revolucija", jer su u njima učestvovali i studenti, članovi sindikata, pripadnici NVO organizovanih izvan i preko etničkih granica, čega se vlast plašila više nego demonstracija opozicije.

(Video: "Šarena revolucija", Skoplje)

Osim vlasti u Skoplju, prema "obojenim revolucijama" veoma je kritična i Rusija koja je upozorila da korišćenje "ukrajinskog scenarija" i "inspirisanje državnog prevrata spolja", preti destabilizaciji u Makedoniji i na Balkanu u celini.

​I poslednjih dana Rusija je optužila Albaniju, NATO i EU da pokušavaju da nametnu proalbansku vladu u Makedoniji.

Po rečima analitičara Atlanskog saveta Dimitra Bećeva, Rusija nastoji da iskoristi situaciju u Makedoniji, kao i u svim drugim krizama u svetu, ali ne treba preuveličavati njen uticaj u Skoplju. "Istovremeno, Gruevski, kao i svi lideri u ovom regionu, pokušava da balansira i kalkuliše, ali na kraju se priklanja politici Evropske unije".

To potvrđuje i činjenica da je njegova vlada priznala Kosovo uprkos žestokoj reakciji Srbije.

U početku beše reč, odnosno ime

Po onoj biblijskoj "u početku beše reč", glavni uzrok teškoća sa kojima se Makeodnija suočava jeste spor sa Grčkom oko njenog imena: lucidni analitičari bi dodali - i glavni izgovor vlastima da izbegavaju njihovo rešavanje.

Atina smatra da se naziv „Makedonija" odnosi na istoimenu severnu grčku regiju, te da njihovi susedi treba sebi da pronađu drugo ime.

Grci tvrde da je naziv Republika Makedonija izmislio Tito 1944. godine, zbog navodnih aspiracija prema severnoj Grčkoj i solunskoj luci. Istovremeno, Atini je smetala podrška vlasti u Skoplju Makedoncima u inostranstvu. Naime, mnogi Makedonci u Grčkoj bili su na strani komunista tokom građanskog rata (1944-49), zbog čega su kasnije propatili.

Naravno, Grčka prećutkuje da je nakon proterivanja Turske sa Balkana, teritorija Makedonije rasparčana, te da je ona prisvojila takozvanu "egejsku Makedoniju" (Srbija je dobila "vardarsku", a Bugarska "pirinejsku").

Privremenim sporazumom iz 1995. zvanično Skoplje se odreklo bilo kakvih aspiracija na teritoriju južnog suseda, te obavezalo da neće podržavati Makedonce koji žive u Grčkoj.

Vlasti u Atini su obećale da neće sputavati Makedoniju da pristupa međunarodnim institucijama, dok god koristi naziv Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija (BJRM). Međutim, uprkos posredovanju izaslanika Ujedinjenih nacija i nakon 22 godine nema dogovora oko imena.

Za Grčku je neprihvatljivo postojanje posebnog makedonskog nacionalnog identiteta, jer smatra da je ime Makedonija deo njenog istorijskog nasleđa pa se stoga ne može upotrebljavati za identifikaciju drugog naroda.

U Atini se to doživljava kao opasnost po grčki nacionalni identitet. Štaviše, severni sused pod imenom Republika Makedonija smatra se pretnjom po nacionalnu bezbednost Grčke.

Takav stav Atine pospešio je procese definisanja makedonskog identiteta, ističe profesor i bivši makedonski diplomata Denko Maleski.

"Svojim insistiranjem na geografskim distinkcijama i nazivu Severna Makedonija, grčki nacionalisti su probudili ideju makedonskih nacionalista o podeljenoj otadžbini. Otvorena je rasprava o makedonskoj naciji i jeziku, koja sama po sebi ima smisla, ali koja je izazvala podele u makedonskom društvu", ističe Maleski.

Makedonske vlasti su otiške predaleko u tim nastojanjima pozivajući se na svoje "antičko nasleđe".

Bugarska osporava makedonski jezik i naciju, a Srbija crkvu

Za Makedonce je "ime" pitanje njihovog identiteta, pa time i nacionalnog opstanka, s obzirom da gotovo svi susedi osporavaju deo njihove osobenosti, a neki istoričari tvrde da je makedonska nacija "veštačka tvorevina".

Bugarska negira jezik, kao i da su Makedonci poseban narod već da su Bugari. Srpska pravoslavna crkva (SPC) osporava autokefalnost Makedonske pravoslavne crkve (MPC), tvrdeći da se MPC nekanonski odvojila od nje 1967. godine. Osim SPC, ni ostale pomesne pravoslavne crkve ne priznaju autokefalnost Makedonske pravoslavne crkve.

Ovakav stav suseda i istorijske pretenzije prema Makedoniji imaju eho i u njihovom odnosu prema aktuelnoj političkoj krizi u Skoplju.

Tako su srpski mediji prepuni tekstova o, navodnom, pristanku Zaeva na zahtev albanskih partija da se tuži Srbija za zločine nad Albancima od 1912. do 1956, iako u Socijaldemkoratskokm savezu to negiraju.

Naravno, takvim glasinama - koje samo mogu da pogoršaju situaciju ne samo u Makedoniji nego i celoj regiji - pogoduje i činjenica da koaliciona platforma Zaeva i albanskih partija još nije obelodanjena, što je tipičan manjak političke transparentnosti na Balkanu.

Biljana Vankovska: U ovoj igri Albancima je dodeljena uloga strašila
Biljana Vankovska: U ovoj igri Albancima je dodeljena uloga strašila

S druge strane, za albanske elite u Makedoniji njeno "ime" je manje bitno od ulaska u NATO i EU. Profesorka iz Skoplja Biljana Vankovska smatra da je to nepricipijelno jer nisu pristajali na bilo kakve ustupke kada je reč o albanskim simbolima.

"Tu nema reči o evropeizmu i demokratičnosti, nego o ‘prirodnoj Albaniji’ koja je našminkana evropskim plavo-žutim bojama. U ovoj igri Albancima je dodeljena uloga strašila – jer, kako kažu, ako Makedonci ne popuste, onda će oni destabilizirati zemlju, i oružjem ako treba. Na ovo nasedaju i strani diplomati", ističe Vankovska.

Mnogi u međunarodnoj zajednici imaju razumevanja za problem sa kojim se suočava Makedonija. Tako je tokom posete Skoplju bivši britanski premijer Dejvid Kameron (David Cameron) polušaljivo kazao da bi onda Grčku trebalo zvati „Bivša Otomanska Teritorija Grčka".

EU ne želi da uveze tempiranu bombu

Međutim, za ćorsokak u kome se nalazi Makedonija kriva je i međunarodna zajednica, pre svega Evropska unija, jer je imala instrumente da odlučnije pritisne Grčku da odustane od blokade, naročito nakon izbijanja dužničke krize jer joj itekako treba pomoć stranih kreditora.

Time se, po rečima novinara Ivana Torova, Makedonija kažnjava, iako je bila veoma kooperativna sa NATO-om u vreme bombardovanja Srbije, primivši na stotine hiljada albanskih izbeglica i prognanika sa Kosova i nastojala da uspostavi mostove sa svim svojim susedima.

Doduše, međunarodna zajednica je znatno doprinela okončanju sukoba 2001. i postizanju Ohridskog sporazuma. Međutim, ona se očito više fokusirala na održavanju "negativnog mira", odnosno odsustvu nasilja i etničkoj stabilnosti i ravnoteži, a manje na izgradnju funkcionalnog demokratskog sistema. Slična greška je napravljena sa dejtonskom Bosnom i Hercegovinom.

U odsustvu funkcionalnog rešenja, Briselu kao da odgovara tvrdi stav Grčke jer, kako ističe Vankovska, time kupuje vreme.

"Tako se niko ne izlaže neprijatnoj situaciji da saopšti da EU nema nameru da uveze u svoj klub tempiranu (etničku) bombu", ističe Vankovska.

Zbog takve politike EU koja ne pruža jasniju perspektivu članstva, kako kaže slovački ministar inostranih poslova Miroslav Lajčak, dve balkanske države su pred raspadom, a tri u dubokoj političkoj krizi.

Naravno, najveću odgovornost snose domaći akteri, pa problem sa imenom često služi kao pokriće za mnoge druge devijacije, ali je postao i moćni instrument etnopolitičke mobilizacije među Makedoncima i Albancima, u kojoj nema prostora za interese i prava građanina kao pojedinca. Takvi procesi na Balkanu su uvek završavali tragično.

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu "informacione mećave" – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga "Hladni mir: Kavkaz i Kosovo" i " 'Balkanizacija' Interneta i smrt novinara".

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG